Radan Stojanović: Treća doza nije treća sreća, za sada je ne bih nikom dao

Vesti 26. jul 202117:56 > 18:42 94 komentara

Farmakolog sa Medicinskog fakutleta u Beogradu Radan Stojanović, povodom eventualnog uvođenja treće doze vakcine protiv kovida, ističe da "treća doza nije treća sreća" i da je on "u odsustvu jasnih dokaza da je neophodna ne bi nikom dao".

Povezane vesti

„Trenutno nemamo podatke koji bi suvereno govorili da treba dati treću dozu. Konačnu odluku moramo doneti uvažavajući više parametara: epidemiološku situaciju, procenat zaštite koji je već ovde postignut. Doajen virusologije Ana Gligić, od koje čovek može mnogo da nauči, kaže da je izračunala da je trenutno oko 66 odsto našeg stanovništva zaštićeno, što u smislu da su preležali kovid, što u smislu da su se vakcinisali. Treći parametar je iskustvo iz drugih zemalja. Kad se sve to sakupi, možemo dati konačan odgovor“, poručuje Stojanović u Danu uživo na TV N1.

On dodaje da „u međuvremenu svu strategiju treba da usmerimo na davanje dve doze onima koji nisu vakcinisani“.

„Veoma važno pitanje je koji su kriterijumi za treću dozu. Ne vidim da su jasni. Ne znamo koliko traje zaštita posle preležane infekcije niti koliko traje zaštita posle dve doze“, kaže Stojanović i ukazuje da čak i kada neko meri antitela, ne meri ćelijski imunitet koji je veoma značajan za dugotrajnost zaštite.

Ističe da „procenat vaše zaštite niko vam na ovome svetu ne moće reći, on zavisi od vašeg zdravstvenog stanja, od godina“.

„Sledeće pitanje je koju vakcinu izabrati kao treću dozu – da li istu kao prethodne dve ili neku drugu“, navodi on i dodaje da je kombinovanje vakcina ideja utemeljena na naučnim činjenicama da kombinovane vakcine daju jači imuni odgovor, odnosno jače i dugotrajnije će nas štititi.

„Stav Evropske agencije za lekove je da je još rano za konačan zaključak“, ističe on i dodaje da treba doneti jasne preporuke ko treba da primi treću dozu, pod kojim uslovima, koju vakcinu.

Bez obzira na soj, ne menjati strategiju borbe

Ukazuje da smo svedoci „velike borbe između virusa i čoveka, virus mutira, sada imamo delta soj, koji ima lakšu sposobnost širenja, inkubacija kraće traje a lakše se prenosi, ali je dobro da ne izaziva teže kliničke slike, nemamo navalu na bolnice“.

„Možemo reći kao da ova mutacija možda vodi u nekom dobrom smeru, ali rano je da još o tome pričamo“, navodi Stojanović.

On dodaje da „ne treba da menjamo strategiju borbe, bez obzira da se li se radi o alfa, beta, gama ili delta soju, bitka se vodi na dva koloseka, jedan su epidemiološke mere od kojih ne smemo odustati, naročito u zatvorenom prostoru, a drugi – aktivna borba za proces imunizacije što većeg broja ljudi“.

„Ono što je važno je da sve vakcine koje se danas primenjuju su efikasne prema delta soju“, ukazuje on.

On pojašnjava da, kada se radi o vakcinama koje su dostupne u Srbiji, o Fajzeru i AstraZeneki saznajemo iz naučnih radova, a o Sputnjiku V i Sinofarmu iz saopštenja proizvođača.

„Saznali smo da su vakcine efikasne, s tim što se primećuje da je posle prve doze efikasnost znatno niža u odnosu na alfa soj, ona je negde do 20 odsto niža, dakle nismo zaštićeni dok ne primimo obe doze, i to treba ljudi da znaju, a posle druge doze efikasnost je pet do šest odsto niža. Ovaj nalaz sugeriše da je neophodno da se primaju obe doze. Ovde se radi o efikasnosti koja se odnosi na sprečavanje teških oblika bolesti i hospitalizacije“, navodi Stojanović.

Dodaje da kada je u pitanju sprečavanje infekcije i prenošenje virusa, tu je efikasnost dosta niža – od 50 do 80 odsto u odnosu na raniji soj, ali ističe da vakcinacija u velikoj meri sprečava da i ako se neko zarazi razvije težu kliničku sliku.

Zašto je zastala vakcinacija?

Na pitanje koliko su opasni godišnji odmori u smislu zaražavanja, imajući u vidu da je u Nišu skočio broj novoobolelih, a većinu čine oni koji su se vratili sa odmora, on ukazuje da „ako na odmor idu vakcinisani i ako se pridržavaju osnovnih epidemioloških mera, onda nema velike razlike da li su na odmoru ili su kod kuće, jer i kod kuće mogu da se zaraze“.

A na to zašto je zastala vakcinacija, kaže da nema racionalno objašnjenje, „dobro smo krenuli, ali smo u međuvremenu stali, da li je to naš maksimum, ne znam“.

Ističe da nije za prisilnu vakcinaciju, već da treba edukovati građane.

„Sigurno ima određen broj ljudi koji se ne bi vakcinisali, koji ne bi ušli u avion, ili radili nešto drugo, na njih ne možemo uticati, ali mislim da ima još dosta neodlučnih, na njih možemo uticati“, navodi on.

Dodaje da bi eventualno moglo da se radi na olakšavanju života vakcinisanih tako što će se uvesti neka ograničenja onima koji ne žele da se vakcinišu, poput ulaska u kafić, bioskop…

„Nevakcinisani u zatvorenom prostoru, bez maske, pretnja su ostalim ljudima“, ističe on.

A upitan da li bi trebalo uvesti obaveznu vakcinaciju dece, kaže da ne misli, i da bi je pre uveo za nastavnike.

„Mladi najčešće imaju blagu sliku… Ako se odrasli vakcinišu to je veća sigurnost. Hajde da okrenemo stvar. Ne treba mladi da štite odrasle, već obrnuto“, ističe on.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare