Rade Bogdanović: Piksi je koštao između 70 i 80 hirurga na mesečnom nivou

Fudbalska reprezentacija Srbije izgubila je u subotu u Leskovcu od Albanije. Bogdanović na pitanje kako mu je to izgledalo kaže - jako loše.

"Krajnji rezultat je baš negativan, jer smo izgubili od jednog protivnika koji nam je pre svega komšija, komšijsko rivalstvo je uvek aktuelno, puno pozitivnog naboja. Gubitkom bodova izgubili smo poprilično šansu, ne odlučujemo mi sami o drugom mestu i baražu za odlazak na SP. Jedan loš dan, nije čudo što su bile Zadušnice," kaže Bogdanović.

Što se tiče samog vođenja selekcije, kaže da mora da naglasi da "već poslednje tri godine jako mnogo nelogičnosti ima".

"Sa fudbalskog aspekta je neobjašnjivo, ne može ni struka da odbrani njegove poteze. Visok postotak novopečenih reprezentativaca, jako puno menjanja istih kroz selekcije i utakmice, to je sve dovelo do neuigranosti, nesigurnosti, rezultat je taj koji sad imamo", kaže.

Dodaje da su mu konferencije za štampu Dragana Stojkovića Piksija bile "tragikomične".

"One njegove izjave i ponašanje, ono ni u Nušićevim komedijama nema, ako ćemo iskreno da razgovaramo. Obzirom da je selektor i da predstavlja jednu reprezentaciju, jednu državu, treba da bude primer svemu, a te konferencije su bile - ja, pa ja. Ulazak u duel sa novinarima koji su radili svoj posao, ne ide mu na obraz", kaže.

O utakmici sa Albanijom: Teren loš, a atmosfera kao za Zadušnice

Smatra da smo u "jako velikom problemu, kad se sagleda taj fizički i psihički aspekt".

"Nije mala stvar izgubiti poprilično velike šanse za odlazak na SP. On je otišao. Ja kao igrač, da je mene trenirao, to bih smatrao jednom izdajom, jer nije normalno da napustiš brod koji tone, a bio si kapetan tog broda. Dobro plaćeni kapetan jednog skupog broda koji ti je kupljen da budeš njegov kormilar. Možda ti je i diploma kupljena kapetanska, da budeš kormilar. Napustiti momke smatram jako lošim potezom. Mislim da je to samo odraz njegovog karaktera, on je hteo tim potezom poslednjim da kaže - biće po mom", kaže Bogdanović.

Mišljenja je da utakmica nije igrana u Leskovcu zbog terena.

"Nego da bi se mogla napraviti atmosfera adekvatna trenutnom psihofizičkom stanju naše selekcije, na manjem prostoru gde možemo protivnika da stisnemo, napadamo, bar smo tako zamišljali. Teren jako loš, a atmosfera bila kao za Zadušnice", kaže on.

Iznenađenje mu je bilo što su prozivali Piksija.

"Očigledno ne možete narod fudbalski da prevarite, možete jedan period, ali na duže staze, oni su pokazali, kad su rekli 'Piksi, odlazi', oni su njega faktički smenili", ističe Bogdanović.

Na pitanje da li ostavka dolazi kasno, odgovara - apsolutno.

"Najveća greška i tragedija za srpski fudbal je napravljena sa tim što su mu dali novi ugovor pre EP, gde smo igrali jako loše, kukavički. Gde smo ispali u grupnoj fazi, gde je već tad selektor pokazao napade besa prema svima koji ne misle kao on. Mislim da nas je to koštalo što najverovatnije nećemo otići na SP, ali hajde da pustimo da matematika kaže svoje", kaže Bogdanović.

Ističe da "bez politike ne može, jer ko god da je na vlasti oni obezbeđuju sredstva", ali da je problem "što politika na rukovodeća mesta postavlja podobne kadrove, a ne stručne".

"Razlika je u struci, struka je najveći problem u fudbalu, fudbalski treneri i sama organizacija, danas proizvesti dobrog i kvalitetnog igrača, izvesti ga na pravi put je jako teško, pogotovo što u fudbalu obično rade rektalni alpinisti. Fudbalski radnici u Srbiji su kao moderni hajduci - kadri stići i uteći i u svaki rektum ući", navodi Bogdanović.

Opisao je i "tragediju srpskog fudbala".

"Kada se raspala SFRJ, koja je bila fudbalski dobro potkovana, kvalitetna i sa strukom zadovoljavajućom, kada je fudbal u Srbiji preuzeo i krenuo da edukuje Milovan Đorić, pa se nadodao Slaviša Kokeza, a imate dva srpska fudbalera - jedan je Šumadinac, jedan iz Zapadne Srbije, ta dva momka, jedan je igrao zadnjeg veznog, ili veznog, a drugi je bio centralni bek. Njih dvojica imaju tri Lige šampiona, izgubljena dva ili tri finala, sijaset trofeja sa kojima bih se ja hvalio među društvom, njima je to statistička greška, dva srpska fudbalera - Nemanja Vidić i Vladimir Jugović, ne mogu veći Srbi da budu, jedan Šumadinac, jedan rodom iz Užica. Nemanja Vidić edukuje porodicu, decu i voza bicikl, igra padel, igra tenis, u najlepšim godinama svog života, a ovaj drugi je jedan od najuticajnijih enologa, stručnjak za vina, bavi se preradom duvana, otkup i prerada duvana i tu je jedan od najvećih izvoznika u Srbiji. Dvojica, da ih postaviš pored slike Svetog Petra, ne znam koga će prvog da pogledaju. A sa druge strane imali ste Slavišu Kokezu i sad ovog koji ima 79 godina, Bože me oprosti, u završnoj nekoj životnoj fazi. Ja mu želim da živi još 100 godina, ali nema tu energiju, nema tu želju, a imaš ovde dvojicu. Postavlja se pitanje da li smo mi stvarno toliko veliki da se možemo odreći njih dvojice, a mi smo se, ako ne bude nekih promena, njih odrekli", ističe Bogdanović.

Smatra da mi ipak imamo odličnih trenera.

"Sigurno me ne može niko ubediti da Marko Nikolić, Veljko Paunović, Slaviša Jokanović ne mogu da budu treneri, momci puni elana, znanja, dovoljno je malo sreće da se još sve to skocka. Mi smo i pre Piksija imali nesreću da je Mitrović promašio penal i Tumbaković više nije bio selektor, koliko je mala nit od uspeha do neuspeha", kaže on.

Izneo je i podatke o selektorskoj plati Dragana Stojkovića Piksija.

"Selektor je koštao 11 miliona evra, od 1. marta 2021. godine pa do subote, to je četiri i po godine. Savez je mesečno koštao 120.000 evra, Piksi je vredeo između 70 i 80 hirurga na mesečnom nivou, toliko je bila njegova plata, da ne nabrajam koliko su plate svih", kaže on.

Na pitanje da li smo mogli za taj novac da dovedemo nekog svetskog trenera kaže - "kako nismo".

Upitan da li je nekada imao nekih problema zbog toga što otvoreno govori, odgovara potvrdno.

"Bilo je, ja to nosim u sebi, ne opterećujem nikoga. Naravno da je bilo. To je moja donekle velika prednost što ja nemam ambiciju. Nisam pokvaren da pričam i da nišanim nečiju funkciju, mene to ne interesuje. Ja imam drugi svet, drugi posao, deca mi rade, supruga mi radi, ne nišanim ničiju poziciju, ničiju funkciju. Ja nikad u srpskom fudbalu raditi neću, smatram da mi normalni ni za 30 godina nećemo biti. Ne bih da me sutra neko proziva, da sam nekog prozivaoi, a da sam isti. Moji sistemi vrednosti su drugačiji, moje želje su drugačije, ali ima pozitivnih stvari ovog mog govora, jer ljudi prepoznaju i pripomognu u mnogim stvarima", kaže on.

Komentarišući stanje u društvu, kaže da ne voli da ulazi u politiku, ali da "stanje nije dobro".

"To svi znamo, svi vidimo, ja lično mislim da studenti, i ja podržavam studente, sve dok traže da se ispune njihovi zahtev kad je nadstrešnica u Novom Sadu u pitanju, u domenu da se privedu ljudi koji su odgovorni za nastradale, a njih je 16, i sa te strane ih apsolutno podržavam. Nisam bio na protestima nijednom, ali moji su svi revolucionari u kući, ja ne krijem, svi su bili. Sa druge strane, nisam siguran koliko studenti treba da se bave politikom, nisam siguran", kaže on.

"Najviše volim Južnu Koreju"

Osvrnuo se na svoju igračku karijeru.

Iz Sarajeva je otišao 1992. godine, a za sebe kaže da je dezerter.

"I ja bih i sutra bio dezerter, ne bih nikad mogao da pucam ni na koga, nema šanse te. I sutra da se zapuca ovde, ne daj Gospode Bože, ja ne bih ginuo, jer sam se svašta ja i nagledao u tom malom vremenskom periodu. A i budućnost nam je pokazala da oni koji su bili hrabri su izginuli ili su sakati i socijalni slučajevi, a oni koji su pozivali na rat i busali se, oni su sada ozbiljno bogati milioneri, danas jako uticajni u medijima, industriji, maloprodaji, proizvodnji. Ja sa strane stojim, kažem - mene niste prevarili, teško me je prevariti", kaže.

Došao je u Beograd, a trenirao je u Partizanu.

"Zahvaljujući Bjekoviću i Zečeviću, trenirali smo, hranili smo se. I dan danas sam zahvalan FK Partizanu. Nismo imali love, mene pas nije imao za šta da ujede. Uspeo sam da dođem do angažmana, otišao u Južnu Koreju, daleko odavde da se obezbedim. Nisam imao ništa, drugačija je situacija, imate sada 'ja sam sanjao kapitenske trake ovih, onih klubova, da osvojim Ligu šampiona', a ništa manje fudbaleri nismo nego oni, mi smo sanjali da preživimo i steknemo krov nad glavom", kaže on.

U Južnoj Koreji se, kaže, "super snašao", a potom je otišao u Japan.

"Posle Džef Junajteda su pozvali nas za reprezentaciju Koreje, igrači su otkazali odlazak na tu turneju, neki igrači. Mi smo se priključili, odigrao sam dve, tri utakmice, na debiju sam dao dva gola, to mi je otvorilo vrata da me Atletiko pozove. Meni je menadžer prevodilac bio Slaviša Jokanović, sve mi je prevodio u sobi. Na utakmici protiv Valjadolida sam dao dva gola, a sledeći dan me je čekao BMW silver metalik 318i kompakt. Debi iz snova", priseća se.

Kako kaže, "naravno da se lepo osećao i u Madridu i u Nemačkoj".

"Dosta toga čovek nauči, imao sam jaku konkurenciju. Lepo sam se osećao, međutim, najviše volim Južnu Koreju, sa njom ne može niko. Tu sam stekao u prvoj godini neku životnu sigurnost, bilo mi je lakše da igram, mogao sam sebi da kupim pristojan stan, kad nemaš ništa ti gledaš da se skućiš i obezbediš roditelje. Tamo sam naučio osnovne životne postulate, rad, disciplinu, vernost, odanost, ozbiljna, preozbiljna zemlja, tehnološki jako napredna, sa svim svojim vrlinama i manama, ali sam mnogo naučio od njih, baš ih poštujem", kaže on.

"Na Kući fudbala da izaberu novog selektora"

Govoreći o budućnosti fudbala u Srbiji, kaže da je "najpotrebnije da budemo normalni".

"Samo budi normalan i normalno se ponašaj i primeni ono što je neko u fudbalskoj Evropi već napravio. Na 'Kući fudbala' je da izaberu novog selektora, da analiziraju pošteno svakog kandidata. Ja mislim da u ovoj sadašnjoj situaciji domaći blagu prednost ima, mada ne isključujem samo još dve nacije mogu da konkurišu - španski ili portugalski stručnjak, jer su to dve selekcije, dva naroda, dve države čiji fudbaleri, treneri i menadžeri haraju svetom, vedre i oblače. Sve pare ovog sveta se nalaze u rukama Španaca i Portugalaca, zato što vezu, imaju talenta koliko hoćete. Najbitnije, treba da naprave sistem igre koji igraju oni, u našoj selekciji", kaže on.

Dodaje da ne beži od naših stručnjaka i ponavlja da ih ima.

"Očekujem da i Džajić podnese ostavku. Šta će nam, nema potrebe više, posle 10 godina. Neće sa kateterom da ide na utakmicu, 80 godina, to uvek možeš da očekuješ. Kad pređeš 65 koleno plastično, kuk plastičan, kateter, stent, bajpas, to možeš da očekuješ, ne očekujete valjda neku renesansu. Niko je nije napravio, posle 70, pa nema ni potrebe da se mi nadamo. Ja lično danas bih promovisao Nemanju Vidića za predsednika Saveza, sportski sektor bih dao Vladi Jugoviću, a oni neka biraju svoje saradnike. A ja ću dolaziti godišnje kod vas ili negde da analiziramo kako smo radili", zaključuje Bogdanović.