Radikali im 1997. oteli stan i nazivali ih ustašama: Slučaj zemunske porodice bez epiloga i posle tri decenije

Tri generacije porodice Barbalić odrasle su u dvosobnom stanu u Zemunu, u miru i skladnim odnosima sa komšijama svih nacija. Sve dok na vlast u Zemunu nisu došli radikali, koji su ih u partijskim novinama nazvali - ustašama. Ovaj dečak išao je u vrtić kad su partijske novine objavile njegov hrvatski pasoš na naslovnici, a lider radikala javno zapretio da maloletni Hrvat u zemunski vrtić neće ići.

"Mali je upisan u obdanište na uglu te ulice. Upisan je u školu", rekao je tada advokat porodice Barbalić Nikola Barović u emisiji na BK TV.

"I sa ovim pasošem ide u obdanište", upitao je tada lider Srpske radikalne stranke pokazujući hrvatski pasoš maloletnog deteta.
"Ide u obdanište. Ne ide sa pasošem u obdanište. Ne treba pasoš za odlazak u obdanište", odgovorio je Barović.

"S ovim će taj mali da ide u obdanište", upitao je Šešelj.

"Hoće", odgovorio je Barović.

"E neće", rekao je Šešelj.

"Hoće", ponovio je Barović.

"E neće, videćete da neće", nastavio je lider radikala.

"Ljudi imaju pravo na višestruko državljanstvo", rekao je Barović.

"Neće. Nemaju pravo", izjavio je Šešelj.

Barbalići nisu previše obraćali pažnju na Šešeljeve pretnje, pa su 1997. mirno otišli na more. Dok su bili van grada, obijena im je brava, pokradene su im stvari, a u stan se uselila funkcionerka, a kasnije i republička poslanica Srpske radikalne stranke.

"Oni su ušli, ukrali i opljačkali stan. Oni su kriminalci koji su nakon pljačke ostali u stanu", kaže proterani Hrvat iz Zemuna Ivan Barbalić.

U Zemunu Barbalići nisu ostavili samo imovinu, već i prijatelje. Jedan od njih je i novinar Slobodan Stupar, koji je Barbu, kako ga zove, upoznao pre više od šezdeset godina, a u otetom stanu je nebrojeno puta i sam spavao. Igrali su i fudbal u istoj ekipi iz kraja, ali se nisu delili po poreklu.

"Naše dvorište - to sam tek kasnije saznao - bilo je multinacionalno. Igrali su u toj ekipi jedan Albanac, dva Mađara, Hrvat, dva Crnogorca i nas Srba trojica. I jedan Jevrejin. Ja tome nisam pridavao nikakav značaj do 1991. kad su počela da se prebrojavaju krvna zrnca", kaže novinar Slobodan Stupar.

Ni Stupar ni Barbalić nisu kao mladi ni znali ko je koje nacionalnosti, niti im je to bilo važno. Proterani Zemunac ni dan danas ne smatra da su mu stan oteli Srbi.

"Ušao je Šešelj, ušao je Vučić. To što su oni Srbi, mogli su biti i Hrvati, Mađari i Aboridžini. Ali oni imaju ime i prezime i oni su to napravili. Nisu to napravili Srbi kao Srbi", kaže Ivan Barbalić.

Kao novinar, Stupar je izveštavao o kampanji protiv zemunskih Hrvata, ali je svog prijatelja pokušao da odbrani i telom.

"Privatno sam učestvovao u demonstracijama ispred zgrade. Skupljali su se ljudi i protivili, a na drugoj strani ulice je bio Vučić sa transparentom na kom je pisalo Barović - advokat Barbalića, i Barbalić su ustaše. I dan danas imamo tu istu terminologiju koju upotrebljava isto radikal Vučić i radikal Šešelj", kaže Stupar.

Barbalić kaže da pomno prati proteste u Srbiji, i smatra da su zabrane ulaska i deportacije hrvatskih državljana recept koji je palio, često i bukvalno, devedesetih.

"Mislim da Vučić traži sve moguće načine za izlazak iz ove situacije. Najbliži su Hrvati, jer prema Hrvatima postoji najviše animoziteta u Srbiji. Ima puno ljudi koji su došli iz Hrvatske i Bosne, koji su ogorčeni na Hrvatsku i Vučiću je to jedan od načina da malo digne tenzije, skrene narodu misli sa onoga što se događa trenutno u Srbiji", kaže Barbalić.

Pošto je iscrpeo sve pravne mehanizme da povrati imovinu u Srbiji, slučaj otetog stana još uvek je pred međunarodnim sudom u Strazburu. Ipak, kaže, i kad bi mu imovina bila vraćena, ne bi se selio nazad.

"Najbližih onih nema više. Mislim da bih se osećao kao neko ko je došao da živi u Zemun, a ne kao Zemunac", kaže Barbalić.