Radonjić: Prosveta je trenutno lovina, ne može sama da izvrši pritisak - potreban širi front podrške

Osvrćući se na naslov intervjua koji je pre pet godina dao za magazin Nova ekonomija koji glasi "Ova vlast mora pasti na ulici", Radonjić kaže da je ovde od 2019. godine trusno.

"Kad vi pogledate poslednjih barem pet godina, to su 2019. protesti '1 od 5 miliona' pa nadalje, vi ste u suštini sve vreme na ulici. Uz manje ili veće prekide, od '1 od 5 miliona' ste imali za vreme kovid krize, sećate se onih protesta, pa ste imali dve tragedije, Ribnikar i Malo Orošje i Dubonu... Koje su ušle u izbore na nesrećan jedan način. Sve to je bilo nesrećno i sada imamo ovu fazu. Naravno, bilo je i pre protesta, ali od 2019. je trusno."
Na pitanje da li je ovo finalna faza protesta, profesor Radonjić kaže da bi možda i bila da je podržana prosveta.

"Pošto prosveta nije podržana, ne znam. Kada kažem nije podržana, ne mislim da vi sad možete tu da tvitujete i da nas tapšete po ramenu, i da kažete kako smo mi super, ako je jedina prosveta u nekoj vrsti obustave. Bile su osnovne škole, pa su se vratile, srednje škole su se uglavnom vratile. Ostao je jedino univerzitet. Pri čemu ne želim da kažem da osnovne i srednje škole nisu dale sve od sebe - dale su sve od sebe. Hvala im. Vrlo su se, da kažem, podmetnuli, žrtvovali se, poneli su veliki teret. Ali, posle šest meseci veliki, ključni sistemi, važni sistemi nas na terenu nisu podržali."

Opstanak univerziteta

Komentarišući intervenciju policije ispred Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, kada je povređeno više ljudi, profesor Radonjić kaže da vlast time pokazuje kakvi će izbori biti, ako ih studenti i građani budu tražili.

"Ja to vidim da nam oni govore kako vide izbore - ako hoćete izbore, takvi će biti izbori. Ako se nadamo da će nam dati izbore uz ispunjenje određenih izbornih uslova, moramo da budemo svesni da je to moguće samo uz veliki pritisak, a to se nadovezuje na ovo što sam prethodno rekao. Ako neko očekuje da tu vrstu pritiska može da izvrši samo prosveta, ja mislim da nije u pravu. To treba da se napravi jedan širi front. Tako da su to njegovi izbori i to je njegov način opštenja sa svojim neistomišljenicima. To je prva stvar. A druga stvar je kako oni zamišljaju univerzitet. Tu se javio neki dekan koji je njima blizak i zamislio je da može da uđe na silu na fakultet, sa policijom, i da vrši neke svoje aktivnosti."

Prema njegovim rečima ovo je pitanje opstanka za univerzitet.

"Prosto se radi o tome da smo mi dovedeni u situaciju, barem ja tako mislim, a misli i sve širi krug profesora, da - ili ćemo, što bi se reklo, preteći, prevaliti, ili će nas uništiti. To je moje mišljenje, jer je njima univerzitet, kada pogledate sve ovo što se dešava, jedan čist višak. Oni su tom nezakonitom uredbom, gde su nas sveli na 12% plate, to nama i rekli. Rekli su - vaš posao je u principu samo da predajete, vama nauka ne treba. To je svođenje univerziteta na neku nastavnu jedinicu, gde će sutra dovesti svoje partijske komesare, gde će govoriti šta ćemo predavati, kako ćemo predavati, i naravno, u skladu sa našim ponašanjem, tako nas i tretirati," kazao je.
Na pitanje da prokomentariše izjave novosadskih profesora, koji kažu da su besni i razočarani, Radonjić kaže da je došao da upozori javnost i da je pozove da pruži širu podršku univerzitetu.

"Potrebna nam je šira podrška. Jer ako smo mi ovako sami - onda smo i lovina. I ovo je primer kada ste vi izolovani iz krda, i kada vas love. I tome je izložena univerzitetska zajednica, od profesora, rektora do studenata. I ja očekujem da će to biti sve represivnije. A nisam razočaran zato što... pa znam ja s čime se mi suočavamo. Šta vi da očekujete od onih koji su duboko vezani za organizovani kriminal, koji su 15. marta izvršili čin državnog terorizma, da će prema vama biti fini i blagi. Tamo u Pionirskom parku su skupili gole kriminalce... Ja sam bio u petak, nekako sam ušao tamo - tu više nije bilo tih takozvanih lažnih studenata, to su bili kriminalci."

Radikalizacija protesta

O najavama studenata o radikalizaciji protesta, profesor kaže da je i za to potrebna šira podrška.

"Šta je za njih radikalizacija, to nisam uspeo da shvatim. Ako sam ja razumeo studente u Beogradu, za njih je radikalizacija to što će 1. maja izaći sa sindikatima. Opet im je potrebna široka podrška za bilo kakve akcije, posebno one radikalne. Ja hoću da se zahvalim ovim ljudima ispred fakulteta, što su došli da ih podrže i odbrane, oni su uspeli u tome. Ali tu je bilo 50-ak policajaca, zamislite da su oni poslali još 50-ak policajaca - oni bi to razvalili," ocenio je Radonjić.
On je ponovio da je to poruka koju vlast šalje o potencijalnim izborima.

"To je poruka kakve će izbore dati, to su ovi njegovi izbori i to je poruka šta on misli o univerzitetu. Oni su počeli s time da spekulišu. Oni su izašli sa nekim studentskim dokumentom u kojem je zapisano da će oni tražiti vanredne parlamentarne izbore, da će formirati studentsku listu, koja je kategorija za formiranje te studentske. To je koliko sam ja gospođu 'Laču Mati' razumeo. Oni su izašli da se jave u smislu ko je nadležna, a ko je nenadležna institucija, ako već prelazimo na taj teren, a vidim i da predsednik prelazi na taj teren, jer je počeo neke profesore lično da vređa, i targetira."

Pošto je među profesorima koji su dobijali te uvrede, Radonjić kaže da će tužiti predsednika.

"Mene bi zanimalo kako bi se on ponašao da se, recimo, nas dvojica nađemo na nekom neutralnom terenu, da nema između nas 'kobri' i specijalnih jedinica. Baš bi me zanimalo da li bi se baš tako opušteno ponašao. Ili, pošto ću ga tužiti za to, da li će se sakriti ispod suknjice imuniteta," kazao je.

Vanredni parlamentarni izbori i generalni štrajk

Na pitanje šta je rešenje krize, Radonjić kaže da jedino profesori i studenti zajedno mogu da odbrane univerzitet.

"Šta god da bude, vrlo je važno da studenti to zajedno odluče, i da ih mi profesori u tome zajedno podržimo. Mi jedino zajedno možemo da odbranimo univerzitet. I ako se podelimo, mi sigurno ostajemo bez univerziteta. Znači, u ovom mom razmišljanju trenutno je odbrana univerziteta. Dakle, ako su izbori sredstvo za odbranu univerziteta, ja mislim da mi moramo da budemo zajedno i da budemo jedinstveni, šta god da studenti odluče. Ako oni idu ka vanrednim parlamentarnim izborima, ja mislim da je to između ostalog posledica toga što na terenu, u prethodnih šest meseci, mi nismo dobili širu podršku," objašnjava.
On kaže da to apsolutno znači vraćanje na ideju o generalnom štrajku.

"Apsolutno, znači različiti poljoprivrednici, veliki sistemi od EPS-a, Kolubare, vrtići, ti ključni elementi jednog sistema... potrebna je njihova podrška. To je taj širi front o kome govorim," kazao je Radonjić i dodao da su, pošto se za šest meseci nije formirao širi front, izbori jedini moguć ishod.

Odlazak rektora kod premijera

Profesor Radonjić smatra da je rektor Vladan Đokić, odlaskom na razgovor sa novizabranim premijerom Đurom Macutom, uradio ono što je bilo nužno.

"Njega je novi premijer pozvao na razgovor. Ja ne znam u detalje, ali ono što se meni čini, iz onoga što sam pročitao, je da ga je pozvao da mu isporuči zahteve. Znači, tu nema dijaloga, isporučeni su zahtevi. Šta se očekuje od njega da on uradi? Jer to dijalog? Nije. I onda je, naravno, taj dijalog, koliko ja vidim, i završen. Rektor je posle razgovor otkazao, zato što je morao da ide na saslušanje, što vam je isto jedan pokazatelj prema univerzitetu. A onda je pozvao premijera na medicinski fakultet, ali nema, koliko vidim, odgovora," kazao je Radonjić i objasnio da je taj poziv rekotra bio i simbolička stvar, jer je premijera pozvao na fakultet gde i sam predaje.

Sa jedne strane poziv na dijalog, sa druge strane pendrečenje i krivične prijave.

"... I uredbe, i oduzimanje plata, i oduzimanje nauke. Vi nemate univerzitet bez nauke. Vi niste univerzitet ako nemate nauku. Vi se, pre svega na osnovu naučnih radova, birate u zvanja, jer univerziteti su i nastavne i naučne jedinice. Nema univerziteta bez nauke. Ako nema nauke, vi ste viša škola," zaključuje.