Radovanović: Studenti šest meseci uložili u blokadu, ne mogu baš za tri dana da promene taktiku

Kako je naveo on je juče neformalno razgovarao sa studentima, i nije naišao na njihov dobar prijem te platforme.

"I dalje se veći broj studenata ne slaže sa nekim delovima te platforme. Ali ja smatram da mladim ljudima treba da damo vremena da malo razmisle o svemu tome. Ne možete im dati platformu u ponedeljak, a u sredu tražiti da se izjasne. To je ipak, ja bih rekao, jedna krupna odluka. Oni su šest meseci uložili u ovaj protest, u blokadu, tako da ne mogu baš za tri dana da promene taktiku svoje borbe. Treba im dati malo vremena", poručuje on.

Upitan da li je ovaj kombinovani model koji predlaže univerzitet realan, on smatra da bi mogao da bude realan, "ako se svi malo bolje organizujemo".

"Znači, mi s jedne strane imamo studente. Studenti su izneli svoje zahteve još u novembru, decembru, krenuli su protesti, zahtevi nisu ispunjeni, zahtevi su vrlo prirodni, univerzitetski profesori su stali iza tih zahteva, ja mislim, većina naše javnosti. To je jedna stvar. Znači, studenti su u protestu već šest meseci. E sad, s druge strane, imamo zaposlene na univerzitetu, koji ih s jedne strane podržavaju, ali s druge strane moraju da vode računa i o sistemu obrazovanja. Dakle, mi smo dužni da, kao obrazovna institucija, kažemo celokupnoj javnosti, studentima, vlastima, svima, na primer, ako bismo krenuli sa nastavom, primera radi 9. juna, završili bismo 30. oktobra", navodi.

Takođe, dodaje "moramo da kažemo da mi želimo da očuvamo školsku godinu, to nam je prvi postulat".

"Zatim da moramo da upišemo novu generaciju studenata, iako ministarstvo pokušava da ukoči taj proces. Zatim moramo da obezbedimo studentima da ili dobiju godinu mirovanja, ili da sledeću godinu mogu da upišu bezuslovno, ili sa nižim nivoom bodova itd", ističe.

Podseća i da je treći akter vlada, koja s jedne strane ne ispunjava studentske zahteve, apsolutno na njih ne reaguje, i ono što radi sve vreme, "pokušava da na univerzitet primeni nekakve represivne mere, da donosi uredbe koje su nezakonite, da nas kažnjava".

Ministar prosveti iz obrazovnog delokruga iskočio u politiku

Osvrnuo se i na poslednju izjavu ministra prosvete da prijemni ispiti neće biti omogućeni u Beogradu, dok se ne nadoknadi nastava.

"Nadoknada nastave i prijemni ispiti su dve potpuno nevezane stvari. Dakle, mi možemo da istovremeno nadoknađujemo nastavu ili da je ne nadoknađujemo, a da držimo prijemni ispit i da upišemo novu generaciju studenata. Dakle, to je potpuno jasno i mislim da je ministarstvo prosvete na taj način iz svog obrazovnog delokruga iskočilo u politiku", ocenjuje.

Smatra da studenti imaju dva puta pred sobom.

"Znači jedan put je da nastave kao što su do sada. Dakle, da imamo blokade, da se ne održava nastava, da se ne održavaju ispiti, to je jedan put. Znači da ostane sve kao što je do sada. Drugi put je ono što je pomenuto u platformi, da probamo sa nekim kombinovanim načinom blokade. To znači da se, na primer, odvoji deo vremena tokom dana kada bi studenti izlazili na blokiranje raskrsnica, vreme koje bi moglo da im se omogući da donose neke odluke o svojim protestima i tako dalje, naravno i to zajedno sa nastavnicima", predlaže, ali naglašava da niko nema odgovor na pitanje koji je od ova dva puta bolji.

Ubeđen je da "ako je naša vlast, nažalost, krenula ka tome da urušava univerzitet, da donosi novi zakon o visokom obrazovanju, ona će to da uradi u bilo kojoj od dve varijante, a naša je da se branimo i da to ne dozvolimo".

Dodaje da bilo koja varijanta da se primeni, jako je bitno da to bude uz saglasnost studenata.

"Nisam za varijantu da idemo protiv želje studenata. Napravio bi se razdor i to nije rešenje i može da dovede do sukoba među studentima", ocenjuje.

Najavio je da će sledeće sedmice na njegovom fakultetu biti održana sednica Nastavno-naučnog veća na kojoj će biti reči o tome, kao i da je predložio studentima da i oni naprave sastanak, koji bi uključivao veliki broj nastavnika i studenata.

"Potpuno je ispravno da studenti istraju u svojim zahtevima, samo je pitanje kojim putem ići", navodi.

A na pitanje da li je sada fokus sa studenata pomeren na profesore, misli da jeste i "na ovaj način se ono od čega smo krenuli stavlja sa strane, više se fokusirmo na početak nastave, a zaboravlja se ono od čega smo krenuli - a to je pogibija 16 ljudi, potpuno nedužnih, u Novom Sadu, bez odgovora".

Na to da li razgovori vlade i akademske zajednice mogu da urode plodom, smatra da i jedna i druga strana pre iznose svoje mišljenje, nego što su spremne za stvarni razgovor.

"Naša vlast ništa nije uradila da napravi komunikaciju sa studentima, ni sa zaposlenima na univerzitetu. Oni od univerziteta prave neprijatelja, donose kojekakve uredbe, kažnjavaju nas", dodaje.

Novi zakon o univerzitetu

Komentarišući pisanje novog zakona o univerzitetu, ne veruje da bi oni doneli neki bolji zakon, koji bi unapredio univerzitet.

"Najavu tog zakona doživljavam kao jednu vrstu osvete, zato što mi deluje na osnovu iskustva kako se naša vlast odnosi prema obrazovanju, nemam utisak da bi oni doneli neki dobar zakon koji bi popravio stanje na univerzitetu, nego bi samo od univerziteta napravili javno preduzeće, kao EPS. I onda bi mi na čelu univerziteta mogli da imamo Grčića. A znamo kako je EPS prošao", navodi.

Ocenjuje i da je ova kriza u našem društvu "proključala kroz univerzitet, ali su uzroci dublji".

"Najgore bi bilo da stvari počnu da se rešavaju putem koji nije miran, siguran sam da to niko ne želi", zaključio je.