Glumica Milena Radulović, koja je istupila javno i svedočila o zlostavljanju koje je preživela u školi glume Miroslava Aleksića, kaže da nije očekivala da će time pokrenuti revoluciju, ali da joj se čini da je naše društvo jedva čekalo da se to obelodani. "Predivna društvena i ženska revolucija je otpočela i to je baš dobro", ističe Radulović. Dodaje da su u Srbiji žene odgajane da ćute, a "ćutati je najteže na svetu, često posegneš za tim misleći da je to lakši put, ali zapravo toliko više energije treba da čovek suspregne, ugasi nešto u sebi, nego da prasne".
„Odgajani smo često da nije baš dobro pokazivati i ne daj bože pričati o onome šta ti se događa… Kada se ta viševekovna snaga srpske žene koja je korišćena za ćutanje skupi, naravno da će se desiti velika revolucija i bum, jer je mnogo lakše reći nego ćutati“, ukazuje glumica u Novom danu na TV N1.
Povezane vesti
Ocenjuje da se promena u srpskom društvu na tom planu dešava i mada svakoj promeni treba vreme, to što se sve više o položaju žena govori, što se iznose u javnost svedočenja o zlostavljanjima koja su pretrpele, pomoći će da mlađe generacije već žive promenu u odnosu na ono što je bila priča njene i ranijih generacija.
Milena Radulović je govorila i u dokumentarnom filmu Mije Bjelogrlić „Ona se budi“ koji se bavi pitanjem rodne nejednakosti, kao i položajem i emancipacijom žena u Srbiji, posmatrajući ih kroz svakodnevne i tipizirane uloge, a koji je emitovan na TV N1.
„To što je Mia napravila jedan ovakav dokumentarac ili naša priča (polaznice škole glume Miroslava Aleksića koje su svedočile da ih je zlostavljao) govori o tome da se ta tema nikako nije ugasila, ona se stalno nastavlja“, ukazuje Radulović.
„Sigurna sam da ne možemo sprečiti zlostavljanja kao pojavu koja postoji od pamtiveka, ali se može osvestiti da nisi kriva, da nije sramota. A opet da se utiče da se ti potencijalni zlostavljači, oni što su pola-pola, više ne ponašaju tako“, ocenjuje glumica.
Na pitanje kako tumači to da ju je Nedeljnik proglasio ličnošću godine, ona kaže da je više od toga događaj koji je zajedno sa ostalim polaznicama škole glume Miroslava Aleksića obelodanila bio događaj godine i da je pokrenuo veliku lavinu.
Alisa u zemlji strahova – priča o nedostatku vremena
Radulović, govoreći o sinoćnjoj premijeri predstave „Alisa u zemlji strahova“, reditelja Aleksandra Popovskog, a po tekstu dramaturškinje iz Ljubljane Eve Mahkovic, koja je najzad iz trećeg pokušaja izvedena pred publikom Jugoslovenskog dramskog pozorišta, kaže da je to njena prva glavna uloga u pozorištu, da je imala veliku tremu, ali da se jako trudila na audiciji da je izaberu.
Dodaje da se radi o „nesvakidašnjoj, neobičnoj i čini mi se jako interesantnoj predstavi“, sa internacionalnom ekipom i mladim ansamblom.
„U pitanju je genijalan tekst koji je prebačen iz romana, odnosno bajke, odnosno crtanog filma u život jedne 35-godišnjakinje Alise koja dolazi na psihoterapiju i suočava se sa svojim strahovima koji su svi likovi koje znamo iz knjige, ali prebačeni u strašne situacije mladih u današnje vreme. Užasno moderan tekst sa modernom rečenicom, a zapravo je malo i apsurdan, nije sasvim realan, jer naši strahovi nisu uvek sasvim realni“, priča Milena.
Ona navodi da je „Alisa u zemlji strahova“ zapravo priča o nedostatku vremena, što je okosnica današnjeg života.
„Alisa stalno nema vremena ili ima još malo vremena, jer je život tako ustrojen – mi smo konstantno u nekoj mašini, moraš ovo, moraš ono, da uspeš do 35. godine, i da se udaš, rodiš dete, ostvariš karijeru. Alisi zato stalno ističe vreme dok ona žuri da postigne sve što je sa svih strtana napada. To i jeste problem naše generacije jer smo toliko izbombardovani svim tim zahtevima. Predstava pokazuje kako ambicija i napredak mogu da te povuku u nešto što nisi želeo ni očekivao“, kaže Milena Radulović za N1.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!