Kada je reč o medijima ono što se razlikuje od ocena iz Izveštaja Evropske komisije za Srbiju i onoga što u praksi vidimo jeste da je medijska situacija ista najmanje deset godina, odnosno grozna i jako teška, ocenjuje profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
Izveštaj Evropske komisije za Srbiju nije se bavio izborima, a sa stanovišta kriterijuma za prijem u Evropsku uniju obrađena su sva ona pitanja koja su interesantna, ističe profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.
„Najteže ocene dobijene su za poglavlja 23. i 24. Kratko rečeno za vladavinu prava. Tu je bilo nekoliko ocena za koje bih rekla da su tačne i da se radi o dosta dobrim informacijama koje je Komisija prikupila“, objašnjava profesorka.
U sklopu vladavine prava tu spadaju pravosuđe, korupcija i organizovani kriminal. Prema rečima profesorke, tu su dobro detektovani nedostaci.
„Tu su zaista dobro detektovani politički pritisci na sud i na tužilaštvo, selektivna tužilačka politika krivičnog progona. Detektovano je i da nedostaje politička volja za obračun sa korupcijom i detektovani su određeni propusti za organizovani krimial, a tu su poimence bila pomenuta određena suđenja“, smatra Vesna Rakić Vodinelić.
Za razliku od Izveštaja Evropske komisije za Srbiju iz 2018. godine kada su prema rečima sagovornice bili upotrebljavani teški izrazi koji nisu uobičajeni za Komsiju, ovaj Izveštaj je na prvi pogled povoljniji za Srbiju nego što je bio tada.
„Međutim, vidite opadanje uspeha u napredovanju ka Evropskoj uniji, tačnije nazadovanje. U svakom izveštaju koji se pojavljuje pogotovu u području koje se odnosi na usklađivanje spoljne političke, to se svodi na pitanje statusa Kosova i na pitanje toga što Srbija nije izrekla sankcije Rusiji zbog rata u Ukrajini. Sada se pojavilo nešto novo, a to su sporazumi koje Srbija zaključuje sa Kinom“, ističe Rakić Vodinelić.
Kako kaže, s obzirom na to da se zaključuju dugoročni ugovori Evropska komisija donosi zaključke da Srbija sklapa ugovore kao da nije na putu ka Evropskoj uniji.
„Izveštaj pisale različite ruke“
Postoji jedna kontradiktornost u Izveštaju, kao da su pisale različite ruke, kaže sagovornica.
„Rečeno je na jednom mestu da je Srbija postigla izvestan napredak kada je reč o medijima. Ja mogu da pretpostavim da se samo radi o tome što je donesen novi Zakon o javnom informisanju i medijima. Međutim, Srbija tu nije napravila napredak“, ističe.
Prema njenom mišljenju, normativno stanje je gore nego što je bilo ranije, s obzirom na to da država ovim zakonom može da bude pod određenim uslovima vlasnik medija.
Kontradiktorne poruke iz Izveštaja, smatra ona, posledica su birokratskog pristupa pisanju tog Izveštaja.
„Ono što mi odavde možemo da kažemo, a što se razlikuje donekle od ocena koje smo dobili od Evropske unije jeste da je medijska situacija ista već najmanje deset godina, što znači da je grozna i jako teška“, smatra profesorka.
Kako ističe ovo je jedan od mračnijih perioda naše istorije u pogledu slobode izražavanja i slobode govora.
„Ja se ne sećam tako mračnog perioda. ’90-ih to je bio mrak zašto što smo imali rat na području bivše Jugoslavije, što se zemlja raspala u ratu. U ’90-im godinama izlazio je list Demokratija. Nisu napadi dolazili od šefa države i predsednika Vlade. Nije najmračnije imati cenzuru, imali smo je u komunističko vreme, za vreme bombarodvaja, u Miloševičevo vreme, a ovo je aktivna cenzura – možete reći ono što mislite zaista ali posle ste vi novinari izloženi fizičkom progonu, a ostali koji govore ono što misle izloženi su različitom progonu“, objašnjava profesorka prava.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare