Ranohrišćanska nekropola i dalje pod otvorenim nebom: Istorijsko blago urasta u korov

Više od godinu dana je prošlo od kako su niški arheolozi angažovani da pre investitora istraže parcelu za koju je Grad investitoru "Vrh gradnja" dao sve potrebne dozvole. Pronađeno je više od 100 značajnih grobova, od čega 13 zidanih i pet pravih grobnica koje datiraju iz 4. i 5. veka, zbog čega je investitorski projekat zaustavljen, pišu Južne vesti.

Zaustavljanje gradnje, umesto novog značajnog muzeja, za sobom je ostavilo samo neuređenu i nezaštićenu parcelu i gomilu nerazrešenih problema između investitora, gradskih službi i vlasnika kuća koje su se tu nalazile.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotorovski još u maju ove godine najavila je da su na dobrom putu da zaštite parcelu, čiji vlasnici, odnosno investitor, to nisu učinili, kao i da će na narednoj Skupštini promeniti parcelu u javnu kako bi je preuzeli i poverili Zavodu za zaštitu spomenika.
Sada ne spominje nikakve novine, ni pomake u vezi sa parcelom, već kaže da prate upute Zavoda.

"Zna se tačno po zakonu šta je vlasnik parcele dužan da uradi ako naiđe na arheološko blago, to je sada, između ostalog i na Zavodu za zaštitu spomenika, što lokalnog, što republičkog, tako da mi njihove instrukcije pratimo, i naravno investitora koji mora da postupi po zakonu kada su ta nepokretna dobra u pitanju", kazala je Sotirovski.

Ipak, iz Zavoda za zaštitu spomenika kažu da "još stoje u mestu" jer čekaju da Grad preuzme parcelu kako bi mogli da je zaštite.

"Tu se stalo pošto investitor dalje nije želeo da nastavi sa finanasiranjem, Grad je pokrenuo postupak da otkupi te dve parcele, tako da je to još u postupku. Najverovatnije će do kraja ili početkom godine administrativno Grad moći da otkupi te parcele i isplati vlasnike i da tada krenemo u neku proceduru" kažu iz Zavoda.

Iako nisu u mogućnosti da bilo šta rade na paceli, kažu da spremaju neke od potencijalnih predloga projekata kako da se nekropola zaštiti, ali da će to u mnogome zavisiti od finansija.

Oni takođe potvrđuju da je investitor znao da ulazi u rizik sa gradnjom u Jagodin mali, kao i da je bio dužan da zaštiti otkrivene grobnice, nakon arheološkog istraživanja terena.

"Najlone smo stavljali mi koliko smo mogli da zaštitimo, iako je to bio dužan investitor da uradi po ugovoru. I na sudu imamo spor sa njima, ali bezuspešno, ne možemo da računamo na njih, jer oni nastoje da su oštećeni, što je njihovo viđene svari, ali sve započeto i srušeno na njihovu inicijativu, iako su znali da tu postoji ranohrišćanska nekropola, ne ulazeći u njihove međusobne ugovore", objašnjavaju iz Zavoda.

Dok se birokratija, ali i ostali međusobni problemi ne reše, iz Zavoda se nadaju da će dobiti najbolji mogući ishod, a to je da Grad preuzme parcele, da ljudi budu isplaćeni i da se počne sa zaštitom nekropole, koja već sada izgleda kao napušteni i zanemareni plac, a ne ranohrišćansko nasleđe.

Portal podseća da su za parcelu u Jagodin mali na kojoj je otkrivena ranohrišćanska nekropola, izdati lokacijski uslovi i pre samog ispitivanja terena, tvrdio je bivši načelnik Uprave za građevinarstvo Miroljub Stanković, uz svedočenje da je, usled odbijanja da takav dokument potpiše, trpeo pritiske investitora i čelnika Grada, što je navodno rezultiralo njegovom smenom.