Tražimo smenu ministra poljoprivrede, jer on mora da bude od struke, znanja i umeća, a mi imamo ministra protiv poljoprivrede, rekao je za N1 Janko Hrčan, jedan od poljoprivrednika koji su sa traktorima izašli na puteve kako bi pružili podršku kolegama koji idu na pregovore sa predstavnicima Vlade.
Janko Hrčan iz Kisača Poljoprivredni proizvođač Janko Hrčan Piki, tako me zovu, iz Kisača.
Hrčan, koji je ratar i povrtar, za N1 kaže da postoji niz razloga zbog kojih su poljoprivrednici izašli na puteve a da je prevashodan razlog smena resornog ministra.
„Ministar poljoprivrede mora da bude od struke, znanja i umeća. Mi imamo ministra protiv poljoprivrede, koji se nije pojavio na okruglom stolu. Nije se udostojio da dođe na okrugli sto da popriča sa nama poljoprivrednicima. Ja sam bio na tom okruglom stolu. On se nije pojavio, a problema ima hiljadu“, kaže poljoprivrednik iz Kisača.
Podseća i da još uvek nije isplaćeno ni pola subvencija, koje traže dve godine.
„Imamo najmanje subvencije u Evropi. Tražimo 300 evra po hektaru. Mogli smo da tražimo 700. Što nam nisu ponudili, evo, 400 evra, i nijedan traktor ovde ne bi bio, nijedan jedini“, kaže Hrčan.
Navodi i da je višegodišnji zahtev poljoprivrednih proizvođača dizel bez akciza.
„Zašto? Evo u susednoj Hrvatskoj dizel 73 dinara za poljoprivredu. Za poljoprivredu? Ja sam ratar-povrtar. U aprilu mesecu sam potrošio 100 litara po hektaru. I onda navodnjavam akcizom sa gorivom od 200-180 dinara. To nije normalno. Imam 20 hektara krompira. Znate šta je ostalo od krompira ove godine? Posle ovih toplotnih udara dva meseca, od krompira je ostala ljuska i skrob – ništa. Krompir će se morati uvoziti. U Srbiji ljudi nema krompira. To ljudi ne znaju. Znate koliko je uloženo u krompir? Dva miliona košta seme i četiri miliona košta đubrivo“, kaže on.
„Cena pšenice jednaka ceni plastične kese“
Hrčan napominje i da je cena pšenice 20 dinara, ističući da se za to u prodavnici ne može ništa kupiti osim plastične kese.
„To je sramota. Cene naših proizvoda su se vratile na pre 20 godina. A cena repromaterijala je otišla pet puta gore. Znači, mi treba da nađemo rešenje, ova država mora da nađe rešenje da zaštiti i nas, ratare, povrtare, voćare“, kaže ovaj ratar.
Komentarišući to što je BIA privodila pojedine poljoprivrednike na informativne razgovore, Hrčan ističe da to njima nije pretnja i da se ne boje.
„Mi smo poljoprivrednici i jako smo ljuti što nas ministar blati da smo špijuni, da smo neradnici, da smo izdajnici. To nas jako ljuti. Mi smo poljoprivrednici, mi ga hranimo, mi hranimo stanovništvo ove zemlje i treba da bude sramota i njega, i vladu, i ovu državu.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare