Ratko Ristić: Suočavamo se sa ozbiljnim problemom bujičnih poplava

Kako je Ristić rekao Fonetu, problema sa poplavama ima maltene na čitavom prostoru južno od Save i Dunava, na području Vojvodine, oko Fruške Gore, na Vršačkom bregu i Titelskom bregu.

Do pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka imali smo probleme i sa poplavama na velikim rekama, kao što su Dunav, Sava, donji delovi tokova Južne, Velike i Zapadne Morave, Tise i Tamiša. To je, međutim, u ovom trenutku na visokom nivou kontrole i sigurnosti, kazao je Ristić.

On je u serijalu razgovora Vidokrug podsetio da su poslednje poplave na velikim rekama u Srbiji bile 2014. godine, kada je Savom došao veliki talas iz Hrvatske i ugrozio Šabac, Sremsku Mitrovicu, a posebno Obrenovac.

Prema njegovim rečima, sistem nasipa je sada relativno dobro urađen i dimenzioniran, ali najveću opasnost za kvalitet sistema odbrane od poplava predstavljaju nelegalni objekti u zonama od nasipa do vodnih tokova.
Takođe, problem predstavljaju i nedozvoljene aktivnosti na samim nasipima, kao što je nekontrolisan saobraćaj sa teškim teretima, bušenje nasipa za potrebe provlačenja različitih vrsta kablova ili neke vodovodne i elektro energetske infrastrukture, ukazao je Ristić.

Imajući u vidu naš reljef, kišni režim, nagibe na slivovima, stanje zemljišta i geološke podloge, on smatra da bi trebalo da prihvatimo na koncept "živeti sa poplavama", jer na godišnjem nivou možemo očekivati bujične poplave, uglavnom u maju i junu mesecu.

Prema Ristićevom objašnjenju, one se mogu javiti kao posledica izolovanih, ekstremnih, kišnih epizoda i u drugim delovima godine, recimo tokom avgusta ili jeseni.

Na našem području je takav klimat da oblačne formacije za svega nekoliko sati mogu da proizvedu od 150 do čak 200 litara kiše po metru kvadratnom, ukazao je Ristić.

On je upozorio da u toku samih bujičnih poplava malo toga može da se učini, pa je najvažnije da pravovremeno budu najavljene, da stanovništvo bude obavešteno, ali i da se zaštite najvažniji objekti.

Problem je, međutim, što bujične poplave nastaju svega nekoliko sati posle ekstremnih kiša i ljudi uglavnom nemaju vremena da nešto učine.

“Kada se javi taj bujični poplavni talas, on ima brzinu 10 do 20 metara u sekundi, sa zapreminskom masom nekada i više od dve tone po metru kubnom i najbolje što čovek može da uradi je da beži, jer je to neverovatna sila koja nosi automobile kao pampur zapušače, lomi mostove i otkida delove obale”, ilustrovao je Ristić.

On je objasnio da bi pravovremena preventivna aktivnost bila da se tako rizični slivovi na vreme evidentiraju, što znači da bi svaka lokalna samouprava trebalo da ima operativni plan za odbranu od poplava na vodotokovima drugog reda.

“Opštine treba da naprave operativne planove, definišu kritične zone, a opštinski štabovi za vanredne situacije moraju uvek imati jednog čoveka koji je zadužen upravo za bujične poplave”, napomenuo je Ristić.

On smatra i da je u naseljenim mestima potrebno urediti korita bujica i obložiti ih veštačkim materijalom, da bi u slučaju poplava imala što veću transportnu sposobnost vode.

Ristić smatra da je potrebno i da država usmerenije izdvaja sredstva za prevenciju bujičnih poplava, koja sada iznose od 60 do 90 miliona evra godišnje.

U poplavama 2014. godine Srbija je izgubila više od 50 ljudskih života, materijalna šteta je bila 1,7 milijardi evra, a indirektna više od dve milijarde evra.