Ratne igre na Balkanu: Stalno održavanje napetosti bez realne opasnosti?

Tako se već godinu dana, od početka vojne saradnje Zagreba, Tirane i Prištine konstantno u javnosti mogu čuti izjave različitih zvaničnika koji govore o pretnjama po bezbednost svojih država, piše Danas.

Tako predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govoreći o savezu Hrvatske, Albanije i Kosova uvek napominje da je "direktno uperen protiv Srbije".

"Postoje ljudi koji maštaju da kada dođe do sukoba između dela zapada i Rusije, da je to prilika da nekadašnji ruski saveznici kao što smo mi, budemo potpuno zgaženi", rekao je Vučić nedavno.

Osim toga, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je građanima Srbije da u Hrvatsku idu samo u krajnjoj nuždi, dok su se, nakon lokalnih izbora javile i optužbe da se Hrvatska mešala u izbore u gradskoj opštini Sevojno u Užicu.

Sa druge strane, hrvatski predsednik Zoran Milanović nedavno je odlučio da otkaže samit Brdo-Brioni jer smatra da nema uslova za dolazak Vučića u Hrvatsku.

"Političke izjave i postupci predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića kojima svedočimo poslednjih dana i nedelja potpuno su u suprotnosti s ciljem Procesa Brdo-Brioni, narušavaju međudržavne odnose i ugrožavaju mir i stabilnost na području jugoistočne Evrope", rekao je Milanović.

Popularna tema u odnosima Srbije i Hrvatske je i naoružavanje vojske pa je tako hrvatski premijer Andrej Plenković prošlog meseca upozorio i NATO na kineske rakete kojima raspolaže Srbija.

Ipak, to nije jedini front na kojem se mogu čuti ovakve izjave, razmena izjava zvaničnog Beograda i Prištine uvek se zasniva na govoru o pretnji po bezbednost i očuvanju teritorijalnog integriteta sa obe strane.

Tako se od premijera Kosova Alljbina Kurtija tradicionalno može čuti da je Srbija realna pretnja po nacionalnu bezbednost Kosova kao "mala Rusija" na Balkanu, dok se sa srpske strane, barem u poslednje vreme, mogu čuti slične kritike koje su upućene i Hrvatskoj zbog vojne saradnje.

Maljići: Rat nije realna opcija, galama o ratnoj pretnji često povezana sa izborima

Govoreći o stalnom "dobacivanju" o potencijalnim sukobima od strane Vučića i Kurtija, filozof i publicista iz Prištine Škeljzen Maljići za Danas kaže da je situacija alarmiranja ratne pretnje konstanta kosovske zbilje zaleđenog konflikta.

"To nije samo u slučaju Banjske, kao propalog, verovatno presretnutog pokušaja izazivanja pobune i rata na Kosovu, neke vrste casus belli, kako bi Vojska Srbije imala opravdanje da interveniše radi zaštite Srba na Kosovu", navodi naš sagovornik.

On ističe da je galama o ratnoj pretnji i ranije bila povezana sa učestalim izborima u Srbiji, dok to sada čini i Kurti, jer, dodaje on, i Kurti čak učestalije želi da pomoću izbora osigura 70 odsto glasova i ojača svoje autoritarne ambicije.

"Otkako je na vlasti, ne samo što uživa u izborima, a upravo namešta ponovne izbore za početak leta, već je i po drugim pitanjima prosto legao na rudu Vučićevoj taktici opstrukcije konačnog rešavanja kosovskog pitanja", pojašnjava Maljići.

Ipak, on smatra da Vučić i Kurti da ne rade u dogovoru, već da prosto unapred "učitavaju" šta im odgovara da ostanu na vlasti.

"Onda 'slučajno' ispada da se slažu ili potpomažu oko opstruiranja dijaloga o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, pa se onda i očigledno nevoljno postignuti, a i formalno nepotpisani Ohridsko-Briselski sporazum, koji EU smatra međunarodno validnim, ne sprovodi u delo kao celina, već im odgovara da to rade na parče i uz stalno održavanje napetosti i retorike 'ratne opasnosti'", kaže sagovornik Danasa.

Govoreći o realnoj mogućnosti da do ikakvog sukoba dođe na teritoriji Kosova i Srbije, Maljići navodi da nema realne opasnosti jer je Kosovo pod kontrolom NATO snaga.

"Mada, ako se ima u vidu kriza koja potresa NATO, nije isključeno da postoje i da se pothranjuju nade kod radikalnih političkih opcija, koje razmišljaju a i možda pripremaju da iskoriste raspad NATO pakta, jer Sjedinjene Američke Države kao da se spremaju da napuste NATO", kaže naš sagovornik.

Ipak, on dodaje da ne vidi da će se evroatlanski savez raspasti kao što se raspala Jugoslavija, ako SAD istupi.

"Sa i bez Amerikanaca, a Trampu ionako ističe vreme i možda će se Amerika vratiti u Savez, ceo naš region pa i pitanje Kosova je evropski problem, to su uvek govorili i Amerikanci", navodi Maljići.

On ističe da će možda biti provokacija, te dodaje da ima ratobornih snaga koje vole da pričaju o ratu, kao i naoružavanja, u čemu je, dodaje, do sada prednjačila Srbija.

Govoreći o realnim posedicama narativa o konstantnoj mogućnosti izbijanja sukoba Maljići naglašava da rat nije realna opcija.

"Ipak, ne bih isključio mogućnost da neko opet od pretnji krene na akciju, ali, kako sada stoje stvari, ne vidim da može doći do pravog rata, sem ako ne počne nekakav opšti, svetski rat pa se na njegovim marginama ispravljaju na principu dominacije jačih sila opet prekrajaju granice", pojašnjava on.

Dodaje ipak da i ako bude svetskog rata, onda ipak preti nuklearna kataklizma, te pita "hoće li uopšte biti preživelih da se bilo šta prekraja?".

"Ako će veliki i mali autoritarci igrati na sitnije sukobe, može se opet ponoviti neka varijanta Banjske, a efekat će biti opet farsa. I Kurti se primiruje jer je već priklješten, samo se još drži na talasu populističkih manipulacija, opijen kao i Vučić, kada je kontrolisao apsolutnu i dvotrećinsku većinu u parlamentu Srbije", kaže naš sagovornik.

Maljići napominje da o tome sanja i Kurti – da ima dvotrećinsku većinu, da još više oslabi opoziciju.

"Dočim mu je vlada sastavljena uglavnom od poslušnika i nesposobnjakovića, a u šest godina na vlasti nije realizovao niti jedan kapitalni projekt", zaključuje sagovornik Danasa.

Lopandić: Od stalnog povika "vuk, vuk", pastiru više niko ne veruje

Diplomata i predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji Duško Lopandić za Danas podseća da su od osam suseda Srbije, sedam članovi NATO, dok su četiri članice EU – dve organizacije koje u načelu obezbeđuju stabilnost u Evropi.

"Uz to NATO trupe su na Kosovu dok je mirovna misija EU i dalje u BiH. U ovakvim okolnostima, bez obzira na velike geopolitičke poremećaje u svetu i dva velika rata koji su u toku, teško je zamisliti neki ozbiljniji sukob na Balkanu, iako su incidenti uvek mogući", navodi naš sagovornik.

On ističe da je politika spoljnopolitičke samoizolacije koju, kako kaže, de facto vodi vlast Srpske napredne stranke izaziva osećaj nesigurnosti kod građana dok populizam vlada na proizvodnji straha, što je, dodaje, Vučićeva uobičajena taktika koju sprovodi od samog početka.

"Podsetio bih na brojne atentate na sebe koje je najavljivao i različite incidente koje je podmetala sama vlast, o čemu je svedočio i njihov blizak saradnik Belivuk tokom suđenja", kaže Lopandić.

Sa takvom praksom on upoređuje i "nedavne neodgovorne Vučićeve izjave da se neko od suseda sprema da nas bombarduje i slično".

Govoreći konkretno o odnosu Srbije prema Kosovu i vojnoj saradnji Prištine sa tiranom i Zagrebom, on naglašava da beogradske vlasti nisu saglasne sa pretvaranjem Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku, niti sa njihovim naoružavanjem, te dodaje da je to stav svih srpskih vlada.

"To je povezano sa stanjem na Kosovu i stalnim pogoršavanjem atmosfere koja utiče na položaj srpske zajednice, odnosno na odnose Beograda i Prištine. Srbija takođe ima neke aranžmane o vojnotehničkoj saradnji sa nekim susedima, poput Mađarske ili Hrvatske", pojašnjava sagovornik Danasa.

On podseća i na, kako kaže, vrlo dobru saradnju Vojske Srbije sa NATO paktom, za koju tvrdi da je dobra stvar koju vlast prikriva raspirujući godinama sistematsku propagandnu antizapadnu kampanju.

"Međusobno nepoverenje između Beograda i Prištine kao i Srbije i pojedinih zemalja u regionu je činjenica, za šta su odgovorni razni činioci među kojima je uloga vlasti SNS nesumnjiva", navodi Lopandić.

Ističe da je razvoj dobrosusedske saradnje sa Hrvatskom ili BiH odavno postao misaona imenica, što pripisuje neuspešnoj spoljnoj politici Vučića, koja je posebno vidljiva, smatra on, u pogledu „dva stuba“ koji su ključni: odnosi sa EU i odnosi sa susedima.

"Od stalnih povika 'vuk, vuk' pastiru više niko ne veruje pa tako ni Vučićevim apokalitičnim upozorenjima, čak i u slučajevima da ona imaju zrno istine. Njegova spoljna politika nema ni konsistentnost ni uverljivost za što postoji velik broj primera", kaže naš sagovornik.

U tom kontekstu on podseća na Vučićeve "oštre povike" na Tursku, nakon kojih, dodaje, odlazi u Ankaru kako bi se "izvinio" Erdoganu.

"Pri tome, Turska je zaista jedina sila izvan EU koja ima ozbiljne ambicije i raznovrsne oblike 'tvrdog' i 'mekog' prisustva na Balkanu, kako pokazuje i politika naoružavanja kosovskih vlasti", naglašava Lopandić.

Ipak, kaže on, osnov za bezbednost jedne zemlje – posebno male kao Srbija – nije u količini kupljenog oružja već njena spoljna politika i diplomatija, politika savezništva, politika dobrosusedstva i sistematsko uključivanje u integracione aranžmane, poput EU koja je sama po sebi i vojni savez.

"Ništa od toga diletantska politika SNS-a nije u stanju da ostvari zbog čega nas objektivno dovodi na duži rok u stanje strateške ugroženosti", zaključuje Lopandić.