Reakcije na rehabilitacije: Ulogu četnika "boje" zločini, zanemarene činjenice

Na 54 kucane strane, Viši sud u Valjevu je 5. jula doneo odluku da se četnički komandant Nikola Kalabić ponovo rehabilituje. Taj potez suda - komentarisali su istoričari, antropolozi, sociolozi, filozofi, ali ne i predstavnici države. Ćutanju se pridružila i predsednica Vlade Ana Brnabić.

"Imam prilično limitiran prostor da komentarišem tu odluku zato što je taj sudski proces još uvek je u toku i to nije pravosnažna odluka, tako da šta god da kažem, može da se protumači kao pritisak izvršne vlasti na sudsku vlast, pa čak i izvršne vlasti u tehničkom mandatu, tako da verujem da je taj postupak još uvek u toku i da u tom smislu nemam pravo da komentarišem", rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić.
Za razliku od premijerke, istoričar Predrag Marković, ipak, ne odustaje od komentarisanja sudske odluke u slučaju Kalabića. Kaže da je sud napravio loš potez, ali da je, uprkos tome, zbog istorijskih okolnosti teško doneti jedinstvenu odluku.

"Ja sam apsolutno protiv rehabilitacije Kalabića, ali je problem što mi ne možemo an pasan da homogenizujemo, ne možemo doneti jedinstven stav o tome. Četinici, za razliku od partizana, nisu ideološki monolit, oni su šaroliki, nema nikakve discipline u njihovim redovima i veoma se razlikuju. Neki su nesumnjivo antifašisti", navodi istoričar Predrag Marković.

Kada su u pitanju četnici, njihovu ulogu ne 'boji' načelno opredeljenje za borbu protiv okupatora, njihov rad 'boje' zločini koji su učinjeni i stalno odlaganje borbe, ocenjuje istoričar Srđan Milošević. Kaže i da donošenje pravednih sudskih odluka, neretko otežavaju postojeće zakonske odredbe.

"Besmisleno je o tome govoriti zato što je sam Zakon o rehabilitaciji dozvolio, odnosno priznao odluke državne komisije za utvrđenje zločina okupatora i njihovih pomagača kao relevantne i tu je završena ta priča. Mislim da je u interpretaciji prošlosti, čitavog tog iskustva preovladao momenat da je nacionalno-etnički momenat uzet kao kriterijum svega i ispravnog i neispravnog, istinitog, lažnog. I ako vi imate potrebu da operete svakog ko je bio Srbin onda ćete imati ovakvu politiku", ocenjuje istoričar Srđan Milošević.

Odluke suda o rehabilitaciji u slučaju onih koji se terete za ratne zločine, kao i pogrešno predstavljanje fašizma u javnosti, dovodi do podela i posledica u društvu, ukazuje sociolog Dario Hajrić.

"Zbog toga ne prepoznajemo neofašizam kada crta murale po zidovima, kada maršira našim ulicama i samim tim negde normalizujemo te ekstremističke stavove i omogućavamo im da uđu u politički mejnstrim, a onda odatle oni prelaze i u obrazovanje, mediju, kulturu i tako dalje.
Porast nasilja u društvu je direktno skopčan sa time što smo počeli da kroz tu priču o fašizmu i o antifašizmu, kroz zamagljivanje granice između ta dva, počeli smo na neki način da relativizujemo šta je dobro, a šta loše", konstatuje Hajrić.

Rehabilitacija se ne vezuje samo za Nikolu Kalabića. Ona je 2015. dodeljena komandantu Jugoslovenske vojske - generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću. Sud mu je tada vratio građanska prava koja su mu bila oduzeta u političko-ideološkom procesu komunističkog režima. Četiri godine kasnije, Apelacioni sud je pravosnažno odbio rehabilitaciju kvislinškog premijera za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu Milana Nedića, tako da je on zbog toga ostao obeležen kao "ratni zločinac".