Rekonstrukcija "Ruzveltove" i dalje proganja Beograđane - šahtovi kao noćna mora

Rekonstrukcije četiri Bulevara na potezu od Vukovog spomenika do Zoološkog vrta, koja je obuhvatala i ulice Ruzveltovu, Džordža Vašingtona i Dušanovu bila je sporna na toliko načina. Cena, planiranje, ingerencije, trajanje, kvalitet. Građani za sve navedeno ispaštaju i retroaktivno, i to snom, pošto šahtovi, očigledno neadekvatno, svakim danom lupaju sve jače. Noću je to tek poseban "doživljaj", kao da ste tik uz prugu Orijent Ekspresaa.

Vratićemo se na šahtove, ali podsetimo se prvo hronologije nemara.

Skadar na Bojani

„Četiri bulevara“ obnavljala su se kao Skadar na Bojani, umesto prvobitno planiranih 200 dana, ukupno 900, kao da ih je 20, a ne četiri. Na nekim mestima duž ove gradske štrafte deluje kao da nikada i nisu završeni, što je, kada se u obzir uzme cena radova (od oko 500 evra po metru) čista blasfemija.

Neuparene kocke, semafori koji kao da izviruju iz scenografije filma Pobesneli Maks. Kocke na uglu Palmotićeve i Ulice Džordža Vašingtona izgledao je do pre samo nekoliko nedelja kao krater. Da, konačno je saniran, ali i za taj gaf niko nije bio odgovoran.

Da nije bilo nekoliko tekstova, uključujući i naše o skandaloznom (ne)završetku radova, ova ulica bi verovatno delovala kao lučki deo Bejruta nakon eksplozije amonijum nitrata u avgustu 2020. godine.

Niko nije bio odgovoran iz gradske uprave, nadzora, ali i izvođača radova. To vreme je prošlo, i novac je potrošen. U Srbiji i daleko krucijalnije stvari nisu podložene retroaktivnosti, odgovornosti, o sankcijama da i ne govorimo.

Javašluk bez roka trajanja

Ali koju cenu plaćamo danas, mi građani?

Odakle da počnemo? Recidivi nemara vraćaju se kao bumerang. I deluje da im nema kraja.

Magistralna cev na uglu Karnegijeve i Ulice kraljice Marije koja je pucala i 2019 godine, ponovo je "pojila" asfalt i 14. jula 2022, godine, i to nakon renoviranja.

Kako bismo se otrgli stručnim formulacijama, te bili jasniji hajmo ovako - automobil Jugo je išmirglan i ispoliran, i ofarban najskupljom farbom koja se koristi za Maserati. Unutra je ostala stara korodirana šasija i motor, koja se kao slika Dorijana Greja ne vidi.

Iako su gradski čelnici obećavali kompletnu zamenu cevi, instalacija, kolektora i odvoda, uopšte poboljšanje protoka saobraćaja, to se u Vesićevom mandatu nije dogodilo, pa je tog jula novi gradonačelnik Aleksandar Šapić samo sa sebe svalio krivicu. Toliko su promene vlasti u Srbiji postale retke, da je faktički nemoguće krivicu svaliti na prethodnu vlast, već isključivo na onu čiji ste i vi deo.

Vazduh

To što je sajt za merenje kvaliteta vazduha AirVisual na tački Bulevara Despota Stefana često u "crvenom" možda, ali samo možda ima veze što i dalje svakog krošnji na ovom potezu fali 60% zelenila i krošnji, pošto su naši gradski oci odlučili da orežu nekoliko kilometara dugačak dvostruki drvored koji se proteže od Dušanove do Ruzveltove ulice najdestruktivnijom metodom orezivanja “topping”, koja podrazumeva odsecanje celokupne krošnje drveta, tako da od bujnog i zdravog stabla ostane samo deblo.

Sećam se kao danas te 2019. kada sam zapanjeno prolazio ulicom i povukao za rukav radnika Gradskog zelenila, sa pitanjem "koliko će trebati vremena da ponovo porastu?".

Gotovo lakonski je odgovorio - "15 godina". Toliko. Taj čist (iji) vazduh još uvek čekamo. Sada znate koliko traje i "čeka".

Šahtovi kao noćna mora

Ali tu nije kraj. Čekamo i miran san.

Šahtovi, za koje izvori iz gradske vlasti tvrde da su polovnjaci iz Turske, koji se uopšte ne uklapaju u postojeće okno, bruje kao vozovi na oronulim prugama. Iako postoji naša firma, Radijator iz Zrenjanina, koja proizvodi kvalitetne i odgovarajuće šahtove.

Iz tog razloga Beograđanima po glavi tuku gvozdeni bubnjevi svaki put kada prođe automobilska guma, a pošto su bulevari izrazito prometni, zamislite tu količinu "milozvučnih" melodija u 2, 3 ujutru. Gde sve i koliko šahtovi dreče na ovom i mnogim drugim potezima, saznaćemo verovatno još više u komentarima čitalaca.

Kako je moguće da se dogodio takav previd sa šahtovima? Pa, kao i sve ostalo. Zašto bi se kupili kvalitetni i odgovarajući, kako Beograd ne bi brujao kao neki industrijski grad u Indiji? Pa, oni bi bili previše skupi da se na njima nešto zaradi.

Bez odgovora nadležnih

Na pitanja upućena Sekretarijatu za investicije grada Beograda, koji je bio nadležan za obnovu ove ulice, na koga su nas uputili iz JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, koji smo prvobitno kontaktirali nismo dobili nikakav odgovor.

Zbog čega šahtovi lupaju, da li je istina da su postavljeni šahtovi neadekvatni, ko je odgovoran za njihovu nabavku i buku koju proizvode, odakle su nabavljeni i po kojoj ceni, da li su poručene gume koje bi trebalo da amortizuju ovu buku pravo rešenje, i kada ce građani moći da očekuju rešenje ovog ogromnog problema. Ništa. Što je svojevrstan odgovor.

U međuvremenu ingerencije je ponovo preuzelo preduzeće JKP vodovod i kanalizacije. Šahtovi, pogađate i dalje ne daju san.

No dobro, ne postoji retroaktivnost, konstatovali smo. Može jedan stidljivi upit onda?

A da li biste bili ljubazni, vi iz gradske uprave, JKP Vodovod i kanalizacija, da možda upotrebite gumene uloške za brundajuće šahtove duž centralnog gradskog jezgra od oko tri kilometra, za miran san ljudi koji tu žive, pošto su oni dokupljeni da isprave prvobitnu štetu, i čame u nekom skladištu.

Pod kupljeni, mislim - mi građani smo ih kupili. Šta je to za nas, kad je bal nek' je maskenbal, uz sva najavljena poskupljenja, poreze, i komunalije.