Vladan Đokić, rektor Beogradskog univerziteta (BU), rekao je za RTV da je protest akademske zajednice ispred Vlade Srbije prouzrokovan time što je neizvesno šta će se sa čitavom akademskom zajednicom desiti.

Podsetio je da oni tiču upisa novih studenata u narednu godinu, ali i uredbe na osnovu koje su profesorima smanjene plate.

"Jedini razlog donošenja te uredbe je taj da se kazni akademijska zajednica, jer podržava studentske proteste", naveo je.

O toj uredbi, dodao je, razgovarao je i sa premijerom Đurom Macutom.

Rzalog za sastanak je bio zaključak koji je doneo rektorski kolegijum UB, prema kome ova akademska godina ne treba da bude izgubljena, već da se završi na određeni način.

"U skladu sa tim, ja sam izneo jedan set zahteva premijeru. Jedan od njih je i ukidanje te uredbe i premijer je istakao da će ta uredba biti ukinuta negde do kraja jula, kada se bude videlo da su pojedine visokoškolske ustanove krenule sa realizacijom obnove nastave", rekao je on.

Drugi zahtev je bio da se stavi van snage sporna radna grupa.

"Jedna od najvažnijih stvari su materijalni troškovi, koje je država dužna da uplaćuje višekoškolskim ustanovama. To su stalni troškovi za podmirivanje potreba fakulteta. Ministarstvo je bilo dužno da do kraja aprila uplati taj novac fakultetima, međutim to nije uplaćeno", rekao je on.

Jedan od ispunjenih zahteva studentskih protesta bio je taj da su univerziteti dobili više iz budžeta.

Rektor kaže da, u stvari, nisu.

"Nisu dobili ni jednu ratu do sada. Vi imate sada veliki broj visokoškolskih ustanova koja imaju dugovanja za struju, za grejanje, za komunalije, već pristižu upozorenja, preti se blokadama računa, mnogim finansijskim poteškoćama koje zapravo visokoškolske ustanove ne mogu da ispune. Na tom sastanku sa premijerom je dogovoreno je da će prva rata tih materijalnih troškova biti uplaćena 1. jula, sledeća 1. septembra i naredne dve do kraja godine", rekao je on.

Upitan da li su za sve to postavljeni uslovi, rektor kaže da je premijer izneo zahtev da se nastava normalizuje i pokrene nadoknada nastave.

"Dogovor je taj da zapravo bude da se u narednom periodu, u naredne četiri nedelje, nadoknada nastave realizuje, kako bi se organizovao jedan ispitni rok za fakultete koji to u svom planu imaju. Kada bi se to završilo, onda bi se zapravo dodelile kvote. To je bio naš najznačajniji zahtev prema Vladi - da se organizuju prijemni ispiti pre leta", rekao je on.

Dogovoreno je da će do kraja juna Vlada doneti te kvote i da će one biti kao i prošle godine. Prijemni ispiti će se onda organizovati krajem jula, naveo je rektor.

Nije bilo govora o protestu ispred akademske zajednice, dodao je, jer to je neformalna organizacija u odnosu na BU, jer su u njemu i zborovi, profesori sa drugih univerziteta...

Autonomija Univerziteta targetirana na tri načina

Rekao je da su univerziteti targetirani na tri načina - finansijski, medijski i institucionalno.

"Pored pomenute uredbe, država još uvek nije isplatila samofinansirajućim studentima 50 odsto školarine, što je takođe bila jedna od obaveza. Drugi način pritiska jeste medijsko targetiranje svih onih koji se na neki način odupiru ovom procesu. I treća jeste institucionalna, a to su razne inspekcije koje dolaze na fakultete, gde se preti velikim kaznama zbog toga što se nastava ne odvija, preti se da će čak pojedini dekani biti smenjeni, preti se institucionalnim stvarima koje mogu da uruše autonomiju Univerziteta i fakulteta", rekao je on.

"Univerzitet nije pokrenuo ove proteste"

Upitan o medijskom targetiranju njega samog, kako "rektor Univerziteta koji učestvuje u obojenoj revoluciji", rektor Đokić je rekao da Univerzitet nije pokrenuo ove proteste.

"Univerzitet je podržao studenske zahteve. Pitanje je da li su studenti nosioci obojene revolucije. Studenti su samosvesni građani. Oni su krenuli u svoj protest iz razloga koje su izdali na početku. Inicijalno su tražili četiri zahteva i nisu artikulisali nikakav stranački segment. Čak su se do kraja protesta držali vanstranačkih aktivnosti"

"Studenti koji žele da uče nikada se nisu potpisali, niti pojavili na fakultetu"

Na pitanje o kritikama da u proteklih sedam meseci nije posvetio dovoljno pažnje studentima koji su želeli da nastave da studiraju, zbog čega su protiv njega podnete i tri krivične prijave, rektor odgovara da se ti studenti nikada nisu potpisali.

"Postojao je određen broj studenata koji su se obraćali i rektoru i pojedinim dekanima, ali ti studenti se nikad nisu podpisali, nije se znao ko se od njih obraća. Bilo je raznih mejlova. Pojedini dekani su čak pozivali određene studente, ako su sa njihovih fakulteta, da se pojave na fakultetima, međutim oni se nisu pojavljivali. Nismo znali ni ko su, ni koliko ih ima", rekao je on.

Danas je predsednik Republike govorio o Univerzitetu na RTS-u i rekao, između ostalog, da smo imali, "zahvaljujući rektoru Đokiću i svim ostalim rektorima i dekanima, najveći egzodus srpskih studenata u istoriji iz naše zemlje u prethodnih šest meseci, a da tako nije bilo ni tokom Prvog i Drugog svetskog rata".

"Mislim da taj 'egzodus' nije veliki. Možda je neki broj studenata otišao, neki zaposlio. Nemam tačan podatak o tome gde je to veliki 'egzodus'. Mi imamo neke podatke od pojedinih fakulteta koliko se studenata ispisalo u toku ovih sedam meseci i to je veoma mali broj", rekao je on.

"Promene u Zakonu nisu nužne"

Premijer mu je, navodi, na sastanku rekao i da će nova Radna grupa biti formirana na jesen, a da će univerziteti biti konsultovani o tome ko će biti njeni članovi i pripremati novi Zakon o visokom obrazovanju.

Navodi da promene u Zakonu nisu nužne, jer smo pre nekliko meseci imali izmene i dopune.

"Da li postoje neke iskrene namere da se nešto poboljša u tom Zakonu, ja ne znam, ali sigurno da možda postoje neke namere da se smanji autonomija univerziteta, da se ukinu neke stvari koje trenutno univerzitet poseduje i to je svakako jedan vid opasnosti", rekao je.

"Univerzitet nikada nije bio izložen sistemskom urušavanju kao danas"

Rektor je istakao da on sa premijerom pregovara samo u ime Univerziteta u Beogradu, rektorskog kolegijuma i dekana, te da su svi dekani uvek tačno obavešteni o tim pregovorima.

Ostao je pri svojoj izjavi da Univerzitet nikada nije bio izložen sistemskom urušavanju kao danas.

"Znači državni univerzitet, i pogotovo Beogradski univerzitet, koji je osnova i svih drugih državnih univerziteta u našoj zemlji, jeste stub društva, stub države. Znači, jedan od glavnih nosioca države jeste Univerzitet. I sada se prema Univerzitetu vlast odnosi kao prema nečemu što je, kako bi rekao, protiv države. Nije Univerzitet protiv države, Univerzitet jeste država, Univerzitet je deo države i mi smo sada na neki način pritisnuti a najviše finansijski. Znači, ne plaćaju se materijalni troškovi, smanjene su plate, preti se suspenzijom i velikim kaznama od predstavnika ministarstva prosvete zbog inspekcijskih nadzora. Ne plaćaju se sredstva za međunarodne projekte...", nabrojao je on.

Situacija je bila problematična poslednje dve i po godine, ali je posle protesta postala mnogo gora, naveo je.

"Ona je sad postala, kako bih rekao, potpuni atak na univerzitetu u Beogradu i na druge univerzitete gde zapravo postaje nemoguće da se obstane ako država ne želi da finansira. Ni pojedince, ni institucije. Zamislite nekog mladog čoveka, asistenta, docenta koji dobija 12 odsto svoje plate! Zamislite instituciju kojoj se ne uplaćaju materijalni troškovi, kojoj se ne uplaćaju sredstva za funkcionisanje", rekao je.