Rendžeri na turneji po Srbiji: Ljudi da znaju šta se dešava na Homolju - ako otvore rudnik, sledi trovanje vodotokova

Cilj ovih tribina je povezivanje ljudi kojim žele da pokrenu „trajnu mrežu širokog otpora“, odnosno razmenu informacija i iskustava, kroz upoznavanje sa lokalnim ekološkim problemima sredina, kao i dogovor oko zajedničke odbrane od, kako ističu, „neodgovorne vlasti i beskrupuloznih korporacija“.

Do sada su obišli oko desetak gradova, a jedna od stanica im je bila i Novi Sad.

Član organizacije Rendžeri istočne Srbije Ivan Milosavljević objašnjava, da su na turneju po gradovima Srbije krenuli u zimskom periodu, jer su sada radnici na istražnim bušotinama u Homolju „na godišnjem odmoru“.

„Hteli smo da iskoristimo vreme, kada ne moramo da budemo na terenu, da obavestimo ljude u čitavoj Srbiji šta se dešava na Homolju i u istočnoj Srbiji. Ideja je da razmenom iskustava i međusobnog upoznavanja, jedni drugima možemo mnogo više da pomognemo“, pojasnio je za portal N1 Milosavljević.

Glavni problem vide u rudniku zlata u opštini Žagubica, koji planira kompanija Crni Vrh resources, srpska podružnica kanadske rudarske kompanije Dundee precious metals.

„Kanadska rudarska kompanija Dandi je u Srbiji već 20 godina. U Homolju su prisutni nekih 15 godina do 20 godina, sa malim prekidima. Intentenzivno buše kod nas, trenutno imaju preko 2000 istražnih bušotina. Kada smo se pojavili na terenu pre 3 godine, otkrili smo da oni već sa tim istražnim radnjama zagađuju lokalne vodotokove, izvore. Ljudima su zatrovani bunari, a bilo je i trovanja stoke. Ono što možemo da očekujemo otvaranjem rudnika je to, što se već dešava u istočnoj Srbiji i drugde, gde se rudari bakar i zlato, a to je uništenje svih vodotokova“, upozorava Milosavljević.

Reke u istočnoj Srbiji već zagađene zbog rudarenja

Podseća da je Borska reka jedna od najzagađenijih reka u Srbiji, ali i Evropi i tvrdi da u njoj nema života.

„Reka Pek svake godine ima nekoliko havarijskih zagađanja zbog ispuštanja flotacije rudnika u Majdanpeku i možemo da očekujemo da, ako se iznad vrela Mlave kod Žagubice otvori rudnik, da će i reka Mlava u samom izvorišnom delu biti uništena, tako da ćemo ostati bez još jednog vodotoka. Ja sam iz Petrovca na Mlavi i, ako se tu otvori rudnik, ostaću bukvalno bez svog rodnog kraja. Biću ekološka izbeglica, kao što su to već ljudi iz Krivelja i ostalih borskih sela“, ukazuje član RIS-a.

"Ugroženo vrelo Mlave, koje može da obezbedi pijaću vodu za više miliona ljudi"

Vrelo Mlave je jedno od najpotentnijih izvora ove vrste u jugo-zapadnom delu Karpata, kom u širem geografskom smislu pripada i Homolje i ima potencijal da obezbedi snabdevanje vodom za više miliona ljudi, ističe za portal N1 član Rendžera istočne Srbije Mladen Ilić.

„Trenutno je na Homolju u opštini Žagubica aktuelan projekat rudnika na području Čoka Rakita, gde se planira podzemna eksploatacija zlata. Kompanija Dandi već ugrožava na razne načine vodozahvate, zloupotrebljava, uz pomoć lokalnog preduzeća, pijaću vodu koju im to preduzeće dostavlja protivzakonito, jer je zakonom zabranjeno da se pijaća voda koristi u bilo kojoj industriji, sem prehranbene, farmaceutske ili u nekim finim industrijama. I pored toga, oni su ugrozili jedno od najvažnijih područja za potencijalno vodosnabdevanje šireg prostora, a to je vrelo Mlave, koje je jedno od najpotentnijih vrela na nivou naše zemlje“, zaključio je za portal N1 član RIS-a Mladen Ilić.

U istočnoj Srbiji živi sve manje ljudi

Ivan Milosavljević ukazuje na to da je predeo istočne Srbije najviše pogođen migracijom i spada u najmanje naseljeni predeo u Srbiji. Dodaje, da opština Žagubica ima samo oko 10 stanovnika po kvadratnom kilometru.

„To je šest ili sedam puta manje od republičkog proseka, a radi se o ogromnoj teritoriji, od više od 700 kvadratnih kilometra. Tu se nalazi izuzetno prirodno bogatstvo, izvorišta vode, ali i šume, koje se besomučno eksploatišu, a nema ko da ih brani, jer je vitalno stanovništvo ili raseljeno - tako što su bili primorani da odlaze u zemlje zapadne Evrope da rade - ili zbog toga što radno sposobno stanovništvo u većim sredinama nema apsolutno nikakvu perspektivu, sem posla u rudniku i to na način, koji jedan lokalac lepo objasnio, prvo nas osiromaše, pa nas onda jeftino kupuju“, napominje Milosavljević.

Građani mogu da pomognu i slanjem primedbi na Prostorni plan

Kako nam kaže član RIS-a zbog toga su odlučili da obiđu celu Srbiju i podignu svest o tome kakve posledice nosi sa sobom rudarenje na Homolju. Uspeli su ranijim akcijama da mobilišu ljude širom Srbije da pošalju primedbe na rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene za potencijalni rudnik zlata „Čoka Rakita“ u opštini Žagubica, koji želi da otvori kanadska kompanija Dandi.

„Mi bukvalno misionarimo, da bi ljude upoznali sa onim što se nama dešava i da ih zamolimo da - u granicama svojih mogućnosti - pomognu. Jedan od načina je da, kada ih pozovemo, šalju primedbe. Mi smo do sada imali rani javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene za potencijalni rudnik zlata 'Čoka Rakita', na koji je iz Srbije bio odličan odziv, stiglo je iz svih krajeva 1017 primedbi. To je odličan broj, koji će jako da zabrine kompaniju, koja pravi te planove. Kada za par meseci budemo suočeni sa javnim uvidom u Prostorni plan, zamolićemo sve ove ljude, sa kojima smo uspostavili kontakt, da pošalju primedbe na njega“, objavio je Milosavljević.

Najavljuju veliki protest u Žagubici

Član Rendžera istočne Srbije najavljuje veliki protest u Žagubici kada javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene za potencijalni rudnik zlata „Čoka Rakita“ u opštini Žagubica dođe na dnevni red.

Ivan Milosavljević napominje da se Rendžerima istočne Srbije sve više ljudi pridružuje, pa tako imaju aktiviste iz Novog Sada, Bačke Topole, Arilja, Ivanjice, Čačka i Beograda, odnosno iz cele Srbije.

„Ljudi su dolazili u aktivističke kampove na Homolju, upoznali su se sa situacijom na terenu, zavoleli su taj kraj i sada ga brane kao svoj“, rekao je za portal N1 Milosavljević.

Objašnjava da građani treba da shvate da je svaki deo Srbije, ali i cele planete Zemlje ustvari njihov, i da ga shodno tome brane.

„Kada jednog dana postanemo svesni količine problema sa kojima se suočavamo kao ljudska vrsta, trebalo bi da postanemo solidarni sa ljudima i u drugim zemljama koji se nalaze u istim problemima“, poručuje član Rendžera istočne Srbije Ivan Milosavljević.

Govorilo se i o gradnji u Futoškom parku, na livadi kod Štranda, ali i borbi aktivista na Šodrošu.

Na tribini RIS-a u Novom Sadu aktivisti su se bavili i lokalnim temama, kao što je gradnja u Futoškom parku i na limanskoj livadi kod kupališta „Štrand“.

Podsetili su se i borbe aktivista Šodroš survivor kampa, koji su 10 meseci stražarili i živeli na obali Dunava, pokušavajući da spreče seču stabala zbog izgradnje mosta u jednoj od poslednjih zelenih oaza Novog Sada. U toj borbi Novosađana učestvovali su i aktivisti sa Homolja.

Brković: Srbija u idealnom periodu za stvaranje mreža aktivističkih organizacija

Aktivista nekadašnjeg Šodroš survivor kampa, član Građanskog pokreta Bravo! Brajan Brković je za portal N1 govorio o važnosti umrežavanja aktivista iz različitih lokalnih sredina.

„Ove tribine su prilika da se podsetimo sa koliko smo organizacija i na kom nivou sarađivali u prethodnih šest, sedam godina na svim žarištima u celoj Srbiji. Važno je da aktivisti iz različitih organizacija vide da postoje neki ljudi iz drugih delova Srbije, koji ne samo da razumeju njihov problem, nego i prolaze kroz isti. Važno je i zato što na ovaj način stvaramo jednu koordinisanu mrežu organizacija koje mogu u istom momentu da reaguju, odnosno da dele znanje, resurse ili slično. Srbija je trenutno u idealnom periodu za formiranje takvih mreža organizacija“, mišljenja je Brković.

Smatra, da građani sve više veruju lokalnim pokretima i organizacijama.

„Na primeru Slobodnih organizacija Srbije (SOS) u kojem ima 17 udruženih grupa građana iz cele Srbije, na primeru saradnje Okruglih stolova sa drugim lokalnim aktivističkim organizacijama, mislim da će Srbija u narednih nekoliko godina imati jednu izuzetno jaku građansku, iskreno patriotsku grupaciju ljudi koji su probuđeni, koji svoje slobodno vreme, svoje resurse, svoju želju i volju odvajaju za neku borbu za više ciljeve“, konstatuje aktivista Bravo!.

Osvrnuo se i na to kako istrajati u borbi, koja traje duži vremenski period, i neminovno sa sobom nosi uspone i padove.

„Kada postanemo svesni da je zapravo pojedinac taj na kojem počiva društvo i kada se pomirimo sa tim da je borba jedini ispravni put da bi se ostvarile neke osnovne namere, kao što su zaštita osnovna četiri resursa, odnosno vode, vazduha, zemlje i hrane, tada ćemo shvatiti da čak i ako ne dočekamo da skroz pobedimo, da zauvek budemo šibica, koja raspaljuje vatru i ne dozvoljava da zavlada potpuni mrak“, zaključio je za portal N1 aktivista Građanskog pokreta Bravo! Brajan Brković.

RIS svaku tribinu na turneji po Srbiji započinje emitovanjem filma „Cena rasta“, koji govori o tome koliko zaista košta, kako ocenjuju, „lažni razvoj“, koji se nameće u svetu, ali i u Srbiji. Ovaj dokumentarac prikazuje sudbine ljudi iz različitih zemalja, koji trpe posledice korporacijskih projekata vezanih za rudarstvo i eksploataciju prirodnih resursa. Film se bavi i situacijom u Srbiji kroz primer doline Jadra i Homolja.

Podsetimo, organizacija Rendžeri istočne Srbije posvećena je očuvanju prirodnog bogatstva Homolja i istočne Srbije. Aktivno rade na zaštiti šuma, voda, divljih vrsta i ljudi, jer veruju da „priroda nije samo nasleđe, već, pre svega, budućnost“.

RIS najavljuje, da će sledeću tribinu održati 5. aprila u Nišu.