Rezultati PISA testiranja: "Velika diskrepanca između onoga što đaci uče i veština koje će im biti potrebne u životu"

Učenici iz Srbije na PISA testiranju u 2025. godini ostvarili su ispod prosečne rezultate u sve tri testirane oblasti - naučnoj pismenosti, čitalačkoj pismenosti i matematici.

Iz naučne pismenosti, koja je bila centralni domen ispitivanja u ciklusu 2025, naši đaci imaju u proseku 429 poena, dok je prosek OECD 482. Iz čitalačke pismenosti je prosečan broj poena učenika iz Srbije 415 (prosek OECD 461), a iz matematike 417 poena (OECD-ov prosek 463 poena).

Rezultati pokazuju da se 43 odsto naših učenika nalazi ispod nivoa funkcionalne pismenosti iz nauke, 53 odsto iz čitalačke pismenosti, a 48 odsto iz matematike.

Rezultati PISA 2025 pokazuju i da su naši đaci ostvarili lošiji rezultat u odnosu na prethodni ciklus testiranja 2022. godine, ali takođe su niži nego 2018. i 2012. godine.

"Rezultati očekivani za većinu ljudi koji se bave obrazovanjem"

Psihološkinja Marina Videnović, viša naučna saradnica iz Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je i nekadašnja analitičarka u PISA 2022 u Srbiji za portal N1 kaže da PISA studija predstavlja najveće međunarodno istraživanje koje procenjuje koliko obrazovni sistemi pripremaju učenike za izazove sa kojima će se susretati u životu i na tržištu rada, te da Srbija već više decenija dosledno beleži slabija postignuća od proseka OECD zemalja.

„Ti nalazi ukazuju da za zabrinjavajuće veliki procenat učenika, zapravo za polovinu njih, možemo pretpostaviti da će imati teškoće u budućnosti da primene ono što su naučili kako bi rešili probleme sa kojima će se susretati“, navodi ona.

Srbija je ove godine u odnosu na prethodni ciklus zabeležila pad za 18 poena u nauci, 26 u čitanju i 23 u matematici, ali Videnović upozorava da je pad zabeležen i na nivou proseka OECD zemalja, što, kako kaže, znači da se mnogi obrazovni sistemi suočavaju sa teškoćama u razvijanju veština koje će učenicima biti potrebne u savremenom svetu.

„Međutim, u Srbiji je taj pad izraženiji. Kada je reč o matematici, Srbija je, na primer, među zemljama sa najvećim padom postignuća između dva ciklusa“, objašnjava ona.

Prema njenim rečima, ovakvi rezultati su za većinu ljudi koji se bave obrazovanjem očekivani.

"PISA rezultate moramo shvatiti ozbiljno"

„Oni ukazuju na to da obrazovni sistem ne uspeva u dovoljnoj meri da odgovori na izazove savremenog društva. Postoji velika diskrepanca između onoga što učenici uče u školi i veština koje će im biti potrebne u životu. Rezultati su očekivani i zbog toga što u načinu nastave u poslednjih nekoliko decenija nije došlo do dovoljno velikih promena. I dalje opstaju učenje bez razumevanja i puko memorisanje, kao i oblici nastave u kojima učenici nisu dovoljno mentalno angažovani. Oni često slušaju nastavnika ili hvataju beleške, ali nemaju dovoljno prilika da rešavaju različite probleme iz svakodnevnog života i razvijaju inicijativnost“, navodi Videnović.

Takav način učenja, je kako ocenjuje, bio primereniji u prošlosti, kada su ljudi teže dolazili do informacija.

„Danas, kada nas od ogromne količine informacija deli samo jedan klik, mnogo je važnije da umemo da izaberemo relevantne informacije, kritički ih preispitamo i upotrebimo kako bismo rešili stvaran problem. Naša škola još uvek nije u dovoljnoj meri razvila ove kompetencije. U skladu sa takvim načinom nastave, rezultati PISA studije pokazuju da naši učenici iskazuju i manju radoznalost, kao i da manje vrednuju školu. Verovatno im je teško da vide svrhu onoga što u njoj uče i savlađuju“, kaže sagovornica N1.

Ponavljanje loših rezultata iz ciklusa u ciklus, prema njenim rečima, ukazuje na to da moramo konačno da se odlučimo za korenite promene u procesu nastave, u smeru njenog osavremenjivanja, smanjivanja reproduktivnog učenja, uvođenja više rešavanja problema i većeg mentalnog angažovanja učenika.

„Da bismo napravili taj korak, rezultate PISA studije moramo shvatiti ozbiljno. Od njih treba krenuti i iskoristiti ih za unapređivanje obrazovanja. PISA ne pruža samo informacije o učeničkom postignuću, već je bogata i drugim pokazateljima funkcionisanja i uspešnosti obrazovnog sistema koji mogu biti veoma korisni za njegovo unapređenje. Mi tu priliku, međutim, uporno ne koristimo u dovoljnoj meri“, kaže ona.

Videnović objašnjava da PISA testiranje pokazuje da pojedine zemlje iz ciklusa u ciklus ostvaruju visoke rezultate, poput Estonije i Finske u Evropi, ali i zemlje koje beleže značajan napredak i postižu bolje rezultate nego što bi se očekivalo na osnovu ulaganja u obrazovanje, kao što su Poljska i Turska.

„Drugim rečima, postoje sistemi od kojih bismo mogli mnogo da naučimo. Naravno, obrazovanje je specifično i upravo zato je zanimljivo. Ne postoji jedan recept koji se može jednostavno primeniti svuda. Potrebno je uvoditi promene koje odgovaraju konkretnom obrazovnom sistemu i njegovim potrebama“, objašnjava ona.

N1 se povodom rezultata PISA testiranja u 2025. godini obratio Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja iz kojeg navode da njihov tim radi na analizi rezultata i pripremi zvaničnih informacija i nacionalnog izveštaja, te da će nakon završene analize, moći da pruže zvanične informacije o ključnim nalazima, njihovom značenju za obrazovni sistem Srbije, kao i zaključcima i preporukama koji iz istraživanja proizlaze.