"Rimokatoličku crkvu vratio reformskim vrednostima": Značaj i legat pape Franje

Prema Milićevićevim rečima, papa Franja je poglavar koji je Rimokatoličku crkvu praktično vratio reformskim vrednostima Drugog vatikanskog sabora.

"Nakon tog sabora, koji je bio velika istorijska prekretnica, kakva se dešava jednom u milenijumu, Rimokatolička crkva je počela da se okreće sve više konzervativnom diskursu, na talasu sveopšteg evropskog antikomunizma i borbe protiv te varijante progresivnih vrednosti", kaže on.

Bio je poznat, ističe, po angažovanosti oko socijalnih pitanja i nejednakosti, kao i mestu žene u crkvi.

"On je na mnogo načina svedočio neposrednost u odnosu sa ljudima, daleko od bilo kakve pompe i ceremonija koje su nastale tokom dugih istorijskih perioda, kada je papstvo bilo i svetovna moć. Papa Franja je, ne samo stvarnu distancu uspostavio u odnosu na te tradicije, nego i simboličku. Oblačio se skromno, i rečju i delom i simbolima svedočio je svoje nastrojenje i usmerenje", kaže Milićević.

Ono što, kaže, pada u oči svakome ko je imao priliku da vidi neki njegov javni nastup jeste "neposrednost kojom se obraćao svima".
"Naročito ljudima koji dolaze sa socijalne margine, on je i rečju i delom to hrabro svedočio. Pre dve godine, na Sinodu o sinodalnosti, žele su uzele pravo glasa, revolucionarni potez. Promena odnosa prema homoseksualnim parovima, opet je napravio ogroman iskorak, čija veličina može da se ceni samo ako se uzme u obzir kakva je to dominantna atmosfera i struja generalno u Rimokatoličkoj crkvi. Neko bi rekao nije dovoljno, ali je učinio neverovatno mnogo", kaže on.

Osvrnuo se i na izbor njegovog naslednika.

"Ideja pape Franje je da u Konklavi budu zastupljeni predstavnici crkava iz zemalja koje su u socijalnom smislu nisko na lestvici razvoja, da oni koji nemaju prava budu zastupljeni u ovom telu koje donosi ključne odluke, tu su i biskupi iz zemalja u kojoj su rimokatolici manjina. Bez obzira što se ti ljudi ne poznaju, to može da donese novi duh u skladu sa stremljenjima koje je on imao u Konklavi, nadam se da će izbor biti izbor kontinuiteta, od toga mnogo zavisi, ne samo kad je u pitanju Rimokatolička crkva, nego ceo hrišćanski svet. Otvoren je bio prema Pravoslavnoj crkvi, gledao je kao sestrinsku", kaže on.

Ističe da je preminuo na drugi dan kada zajednički praznujemo Hristovo vaskrsenje.

"To se smatra posebnim znakom blagoslova. Verujem da sve to ima veze sa tim njegovim ekumenskim hrišćanskim nastrojenjem", kaže on.