Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave nije provokacija, izjavio je za N1 istoričar i direktor Muzeja žrtava genocida Dejan Ristić.
Povezane vesti:
„Ovde se ne radi ni o kakvoj provokaciji… Ne može se praznovanje praznika na teritoriji jedne suverene države smatrati provokacijom“, rekao je Ristić u Danu uživo na N1.
Upitan o izjavi premijera Hrvatske Andreja Plenkovića da se radi upravo o provokaciji, Ristić kaže da političari moraju da pokažu visok stepen zrelosti i da vode računa kad govore.
„To je prosto potreba da se po svaku cenu održava neka veštačka tenzija u regionu i da se prst upire u Srbiju i Srbe kao remetilački faktor“, rekao je on.
Smatra da bi to bilo kao kada bi u Srbiji reagovali na to što Hrvatska praznuje svoje praznike, poput nacionalnog praznika.
Na pitanje da li misli da je sporan politički momenat u kom se obeležava praznik, uspostavljen prošle godine, Ristić kaže da ne misli i da je trebalo to uraditi mnogo ranije.
Dodao je i da se praznik Republike Albanije – Dan zastave – obeležava na teritorijama drugih država.
„Moraju da postoje isti aršini. Ako nama ne smetaju praznici kada drugi narodi i države iskazuju poštovanje prema svojim državnim simbolima, ne vidim razlog da to drugima smeta“, rekao je Ristić, koji se u program N1 uključio iz sedišta Srpskog narodnog veća u Zagrebu, iz sobe u kojoj su postavljene zastave Srbije.
On je dodao da se praznik u državama regiona i sveta, van teritorije Srbije i Republike Srpske, obeležava „na primeren način koji ne bi trebalo da uznemiri bilo koga“.
Dodao je i da su na ambasadi Srbije u Hrvatskoj danas okačene nacionalne zastave.
U planu obnova memorijalnog segmenta u Jasenovcu
Muzej žrtava genocida je aktivno angažovan na osmišljavanju koncepta obnove memorijalnog segmenta manastira rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, koji obuhvata nekoliko autentičnih logorskih objekata, rekao je Dejan Ristić.
„Nadam se da ćemo do kraja godine moći javnosti da predstavimo taj memorijalni segment manastirskog kompleksa, koji svedoči o stradanju pre svega Srba, ali i Jevreja, Roma, antifašista, Hrvata i drugih naroda koji se nisu mirili i koji su pružali otpor genocidnoj NDH“, kazao je on.
Dan srpskog jedinstva obeležava se na datum proboja Solunskog fronta, 15. septembra 1918. godine, a Ristić kaže da „svako uređeno društvo koje drži“ do sebe prepoznaje značaj negovanja identiteta, posebno iskazivanju poštovanja prema državnim simbolima.
„To je nešto što je evropska tradicija vekovima. Mi smo tu trediciju imali do 1918. godine, nakon toga smo ušli u različite diskontinuitete – državne, ideološke, identitetske i konačno se tim starim tradicijama vraćamo, čini mi se na jedan primeren način“, rekao je on.
„Čini mi se da uz minimalan napor ovom prazniku možemo narednih godina da darujemo neophodan sadržaj i da ga proslavljamo kao što Amerikanci proslavljaju 4. juli, kada je čitava amerika okićena zastavama, kao Francuzi 14. juli, ili Britanci dan kraljičinog rođendana, kada je čitava država u boji nacionalne zastave“, dodao je on.
Komentari ()
Vidi sve komentare