Roditelji dece ubijene u "Ribnikaru": Doživeli smo šok, ostali sami i slušali kako sistem nije zakazao

"Moramo da osvestimo potrebu da učimo, kako bismo počeli da se suočavamo sa uzrocima sveprisutnog nasilja u društvu ukoliko nešto hoćemo da menjamo. U našem društvu nasilje ima svoje kulturološke i istorijske preduslove, dok se u poslednjih 12 godina snažno generiše u političkoj sferi, potom se prenosi na celo društvo i institucije i utiče na sve segmente našeg svakodevnog života. Ne samo što se ne sankcioniše, već se nasilje podstiče i promoviše, postaje način življenja. Diskurs o nasilju se namerno banalizuje, a kad je sve banalizovano, onda je i relativizovano, kad je sve relativizovano, sve je moguće i dozvoljeno", rekao je Marko Oljača, predsednik Društva za održivu budućnost "Koraci".

Dodao je da naši privatni životi mogu da budu podešeni na svaki način, emotivno, porodično, finansijski, što ne znači da smo sigurni.
"Čim iskoračimo iz svog "mikrosveta", u opasnosti smo. Pojedinac ne može da bude dobro, ukoliko društvo nije dobro. Od 3. i 4. maja nasilje je eskaliralo. Prošle godine je 26 maloletnika počinilo krivično delo ubistva. U tu statistiku se ne ubrajaju ubistva u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju. Moramo da počnemo da razgovaramo o uzrocima i odgovornostima za sveprisutno nasilje i dogovoriti se u kakvom društvu hoćemo da živimo. Pored kulture sećanja, neophodna nam je kultura suočavanja sa našom stvarnošću i prošlosti", poručio je Oljača.

"Nečinjenje dovelo do eskalacije nasilja"

Suzana Stanković Čikić, majka ubijenog Andrije, poručila je da ni u najgoroj noćnoj mori nije mogla da zamisli da joj dete bude ubijeno u školi, na času od strane svog vršnjaka. Osvrnuvši se na odnos društava i institucija prema majskim tragedijama i porodicama ubijene dece, rekla je da može da razume greške koje su pravljene u prvih nekoliko nedelja, ali ne i sve ono što je usledilo posle.

"Ponašamo se kao u radnim kolektivima u kojim su međuljudski odnosi loši, ćutimo jer znamo kako je i kako da se nosimo misleći da ne može gore. Gore je došlo, došlo je do nečinjenja, potrebe da sve prođe, da sve ne vidimo i da se vratimo u "normalu". To čekanje dalo je prostora za nove strahove, polarizaciju društva i međusobno nerazumevanje. Nisam slutila da posle 3. maja možemo da budemo na različitim stranama. Ne bismo smeli da se delimo. Tišina i nečinjenje su nas doveli do eskalacije nasilja pre svega u školima. U duši i sećanju mi je ostalo ono što se dešavalo u medijima koji su se loše postavili, koji su od maloletnog počinioca zločina napravili antiheroja. Vremenom smo mi roditelji prepušteni sebi, ostali smo sami. Mnogo toga treba da menjamo, a nismo ni počeli. Svesna sam da je to proces, ali moramo da počnemo što pre, da bismo do nečega stigli. Dok čekamo, može da nam se desi nova tragedija. Možda nismo mogli da sprečimo Ribnikar, ali verovatno jesmo Dubonu i Malo Orašje, jer je mladić koji je počinio taj masakr već ranije pravio probleme, ali su ga poluge moći njegove porodice štitile od primene zakona. Šta smo preduzeli, čega se bojimo?", poručila je Stanković Čikić.

"Sve smo radili sami i slušali da sistem nije zakazao"

Otac ubijene devojčice Ane Božović rekao je na tribini da im je bilo strašno to što su se deca sedam dana posle stravičnog masakra vratila u školu.

"Posle nekoliko nedelja kad smo došli k sebi i videli šta se sve dešavalo, doživeli smo šok. Shvatili smo da su svi požurili da nastave po starom. Mnogo je bolelo kad smo videli konferencije za štampu i sve što se u medijima dešavalo. U ludoj atmosferi u državi i društvu smo nastavili tamo gde smo stali. Strašno nam je bilo kad su se deca posle sedam dana, u sredu vratila u školu. Posle tri nedelje, svi mi roditelji smo se našli i shvatili da nikog od nas niko iz bilo koje institucije nije kontaktirao. Niko ništa nije pokušao da organizuje", naveo je Božović.

On je dodao da su sve radili sami, dok su slušali kako sistem nije zakazao.

"Na svu našu muku, morali smo da se uhvatimo u koštac sa institucijama i da krenemo u borbu. Ni posle 3. maja nismo shvatili šta nam se desilo. Bavili smo formom, dok je suština izostala. Na svakom koraku se susrećemo sa agresijom, od televizije do Skupštine. Agresija se sistemski propagira", zaključio je Ivan Božović.

Objavljivanje spiska dece

Ana Dimitrijević, majka jednog od učenika iz Ribnikara podsetila je na odlaganje dana žalosti, neprimerene konferencije za štampu, vraćanje đaka na mesto traume posle sedam dana i objavljivanje spiska dece od strane Veselina Milića.

"Nakon objavljivanja spiska, ta deca su dobijala pretnje iz celog sveta uz poruku kako će neko završiti taj spisak. Podrška je izostala, sve smo morali sami. Niko je izašao i postavio neke pravila i preuzeo odgovornost što je rezultiralo podelama i daljim problemima. Počeli smo da branimo zgradu koja više ne bi smela da bude škola. Posle godinu dana, jasno je da ne možemo da računamo na pomoć institucija", rekla je ona.

Društvo nasilja

Branislava Kostić, doktor nauka bezbednosti konstatovala je da je naše društvo društvo sistemske krize već više decenija koje je pretvoreno u društvo nasilja.

"U takvim društvima ne možete da promenite samo medije, pravosuđe, škole... Mora sve da se menja. Ciljano školsko nasilje poput zločina u Ribnikaru imaju svoja tri osnova uzroka: nasilje u društvu koje je prihvaćeno i popularizovano; školsko vršnjačko nasilje je dopušteno i na kraju lične motive i karakteristike počinioca. Naša država je na osnovu svetskih iskustava donela neke pravilnike tako što je preuzela svaku treću rečenicu", istakla je.

Čak i da je drugačije, dodala je, to ništa ne znači, jer naše škole nemaju autonomiju, resure i kadrove da bi zaista mogle da sprovode tako ozbiljna uputstva.

"Naša država je u maju donela moratorijum za izdavanje dozvola za vatreno oružje koji je ukinut u oktobru. Počinioci masovnih ubistava u školama imaju niz istih ili različitih osobenosti, ali su svi bez izuzetka u vreme planiranja zločina pokazivali znake nestabilnosti ili psihološke anomalije u odnosu na njihovo prethodno ponašanje. Kod nas je u legalnom posedu građana 800.000 komada oružja, a ukupno oko 2.400.000 komada u legalnom i ilegalnom posedu. Deca od 16 godina danas sama mogu da kupe vazdušnu pušku, npr, a ni vazdušna puška nije bezopasno oružje. Nekada je i ona bila oružje vojske. Moramo da počnemo da menjamo ono što možemo da menjamo", poručila je Kostić.

Izloženi raznim vrstama traumama

Psihološkinja Jelena Zulević istakla je da model nasilja u našem društvu nije ništa novo.

"Kolektivno smo jako dugo izloženi raznim vrstama traumama, od ratova, sankcija do drugih društvenih kriza. Mi terapeuti znamo da je jedna od najćešćih reakcija na traumu izbegavanje, a oporavak se često dešava u zajednici, društvu. Kada smo dugo izloženi traumama, bez kulture sećanja i suočavanja, traume ostaju neobrađene, nagomilavaju se i rezultiraju društvenim ekscesima. Godinama smo znali za vršnjačko i drugo nasilje na koje se ne reaguje, već se negira, što vodi daljem nasilju. Nužno je bilo da se greši nakon majskih tragedija, problem je što nismo učili na greškama a mogli smo mnogo naučiti. Svaki put kada nasilje prihvatimo kao odgovor mi doprinosimo problemu. Zajednica počinje od pojedinca, zato je važno da budemo tu jedni za druge i naučiti institucije da rade svoj posao", konstatovala je Zulević.

Tribina je završena slušanjem kompozicije "Emocije" Andrije Čikića.