Ruši se zgrada pošte na Savskom trgu i gradi "starija i lepša", nema selidbe "Boška Buhe"

Urbanističkim projektom, čija će prezentacija biti održana od 9. do 16. novembra u zgradi Gradske uprave u Ulici 27. marta, na Savskom trgu se predviđa izgradnja kampusa obrazovnih ustanova, odnosno škole i vrtića, kao i izgradnja kulturnog centra na mestu nekadašnje pošte na samom početku Savske ulice, u obuhvati projekta "Beograd na vodi".

Idejnim rešenjem transformacije nekadašnje zgrade pošte u kulturni centar, predviđeno je uklanjanje postojećeg objekta i izgradnja novog.

Spoljašnja opna projektovana je, kako se navodi u urbanističkom projektu, u formi i gabaritu, prema originalnim crtežima arhitekte Momira Кorunovića, sa posebnim osvrtom na originalnu plastiku i ornamentiku sa originalnog objekta.

Podseća se da je izvorna zgrada Pošte podignuta dvadesetih godina prošlog veka, a rekonstruisana posle Drugog svetskog rata, po projektu Pavela Кrata, u duhu modernizma.

Za prvobitno zdanje pošte dobar deo stručne javnosti, kako se ističe u urbanističkom projektu, smatra da je ono bilo Кorunovićevo najbolje arhitektonsko delo.

Zgrada je oštećena u Drugom svetskom ratu, a u toku posleratne rekonstrukcije poskidani su svi fasadni ukrasi i ornamentika, tako da je objekat sem spoljnog izgleda, dobio i drugačiju formu i gabarit.

Objekat kulturnog centra biće, kako se navodi, izgrađen na svom originalnom mestu na Savskom trgu - svojim glavnim ulazima biće orijentisan prema Savskom trgu, a svojom dužom fasadom i sekundarnim ulazima paralelan sa Savskom ulicom.

Unutrašnji prostor novog kulturnog centra prilagođen je novoj nameni, kao i konstrukcija uslovljena novom funkcijom i savremenom tehnologijom izgradnje.
Objekat je, kako se navodi, projektovan kao niz prostora za potrebe kulturnih sadržaja (dečji muzej, galerije, umetničke radionice, škole kulturno umetničkih disciplina, knjižare, i sl).

Forma objekta i fasadna plastika rekonstruisani su sa originalnih projekata dostupnih u arhivama, a delovi koji nisu postojali u arhivskoj građi projektovani su na osnovu fotografija originalnog objekta. Sama konstrukcija je, kako se navodi, projektovana po savremenim standardima i trenutnim važećim propisima, a konstruktivni sistem je prilagođen novim funkcionalnim potrebama objekta.

U neposrednoj blizini na Savskom trgu, kako se podseća u urbanističkom projektu, nalazi se Stara železnička stanica, namenjena za Muzej istorije Srbije, a u zaleđu objekta predviđena je izgradnja škole i obdaništa.

Škola i vrtić za Beograd na vodi

Objekti Кampusa obrazovnih ustanova, odnosno osnovne škole i vrtića (depadansa predškolske ustanove), postavljeni su na parceli tako da se najefikasnije iskoristi parcela i njena konfiguracija, a poštujući zadate urbanističke parametre i projektni zadatak, navodi se u urbanističkom projektu.

Objekti su, kako se dodaje, projektovani u duhu savremene arhitekture, u skladu sa ambijentom lokacije i kompaktnog volumena.

U istočnom delu građevinske parcele, ka zgradi kulturnog centra, predviđeni su sportski tereni, koji obuhvataju otvorene terene za rukomet, košarku i odbojku sa pratećim tribinama na otvorenom.

Objekti škole i vrtića su, kako se navodi, slobodnostojeći, gde je svaki objekat projektovan tako da ima zaseban glavni i sporedni ulaz za korisnike, kao i zaseban ekonomski kolski pristup.

Oba objekta su zaštićena od uticaja sekundarnih ulica sa pomoćnim ili administrativnim sadržajima i konfigurisani su tako da su učionice ili sobe za boravak dece orijentisane ka unutrašnjim privatnim dvorištima.

Centralna površina kampusa je multifunkcionalno dvorište sa jasno odvojenim površinama koje su namenjenim za školu i vrtić. Dvorište ima jasne zone: deo koji propada školi, deo rezervisan za decu predškolske ustanove, deo za otvorene sportske terene, kao i deo za posebne namene.

Većina učionica u objektu škole ima jugoistočnu orijentaciju, i ove učionice su predviđene za najmlađe đake (matične učionice), dok određni broj učionica ima severoistočnu orijetaciju. Maksimalna visina krovnog venca školskog objekta je 16 metara, dok delovi krova dostižu visinu od 17,2 metara. Najviša visina venca objekta vrtića je 5,40 metara, dok je najviša kota krova 9,5 metara.

U okviru pomenuta tri objekta - škole, vrtića i kulturnog centra - nije planirana izgradnaj podzemnih garaža, već je parkiranje omogućeno duž okolnih saobraćajnica.

"Boško Buha" ostaje na Trgu republike

Podsetimo, ministar finansija Siniša Mali najavio je početkom godine da će u obnovljenu zgradu pošte, po projektu Momira Korunovića, biti preseljeno pozorište "Boško Buha".

Ansambl pozorišta "Boško Buha" odbio je preseljenje u ponuđeni prostor u Savamali, insistirajući da ostanu u prostoru na Trgu republike, koji im je dat na korišćenje, a čiji deo je u međuvremenu prešao u vlasništvo firme „Butik“.
Glumci "Boška Buhe" obratili su se krajem marta javnosti, navodeći da zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa ne mogu da započnu rekonstrukciju pozorišta.

Ansambl ovog pozorišta podržale su brojne kolege, pozorišna i šira javnost, a u ceo slučaj se uključila i premijerka Ana Brnabić koja je ponudila rešenje.

Pozorište je u aprilu dobilo i poslednje rešenje od nadležnih, koje je bilo neophodno kako bi se raspisao tender za izvođenje radova na rekontrukciji "Buhe".

Iako radovi na objektu na Trgu republike još nisu na vidiku, poslednjim urbanističkim projektom je definitivno potvrđeno da se u "novu-staru" zgradu pošte na Savskom trgu neće seliti pozorište "Boško Buha". Umesto pozorišta, kako je u urbanističkom projektu navedeno, u novoj zgradi će se nalaziti dečji muzej, galerije, umetničke radionice, škole kulturno umetničkih disciplina, knjižare, i sl.

Kritike predloženog rešenja: Kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena

Portal Beobuild, koji radi monitoring građevinskih projekata i razvoja glavnog grada, u analizi urbanističkog projekta za deo Savskog trga, sa posebnim osvrtom na zgradu kulturnog centra na mestu pošte, navodi da je reč o "objektu neobičnog programa, kako je navedeno komercijalno-kulturne namene, gde je oko 2.600 kvadratnih metara namenjeno kulturnom centru, a oko 5.500 metara za komercijalne sadržaje."

Loša vest je, prema oceni Beobuilda, da zgrada neće biti sama, već postaje deo kompleksa koji se gradi na njenoj parceli.

"Prostor oko ovih istorijskih zdanja nažalost nije adekvatno urbanistički zaštićen i smisleno uokviren, već je njihovo zaleđe opredeljeno za objekte školske i predškolske ustanove. Štaviše, formiran je kompleks funkcionalno nekompatibilnih namena, sa izuzetno lošim prostornim rasporedom i nemogućnošću prostorne integracije", ističu iz Beobuilda.

Školske zgrade i vrtići se, kako se navodi, inače grade na ograđenim parcelama, zahtevaju nizak stepen izgrađenosti, po posebnim sigurnosnim propisima i kao takve ne bi trebale da su deo komercijalnih i javnih kompleksa.

"U konkretnom slučaju, ograde ka dvorištima planiranog vrtića i škole dele i sužavaju prostor trga, daju mu nepravilan oblik, a prateći sportski tereni i igrališta su neprimereno ugurani u parter reprezentativnih zgrada pošte i (nekadašnje) železnicke stanice. Ovakvo urbanističko rešenje predstavlja suštu suprotnost urbanoj integraciji na mestu gde je najpotrebnija - na dodiru novog i starog", upozoravaju iz Beobuilda.

Reagovalo je i udruženje "Naša mesna zajednica" (NMZ) koje je saopštilo da zgrada stare pošte u Savskoj pripada prostornoj kulturno-istorijskoj celini Savamala za koju je u toku izrada predloga odluke za proglašenje kulturnog dobra.

"Ovo objašnjava zašto se finansijeru Beogradu na vodi d.o.o. ovoliko žuri da poruši zgradu pošte pre nego što bude proglašena za spomenik kulture. Kulturno-istorijska celina Savamala je bila pod prethodnom zaštitom u trenutku kada su porušeni objekti u Hercegovačkoj pa istu taktiku možemo da očekujemo i u slučaju Stare pošte", ocenjuju iz NMZ.

Iz ovog udruženja ocenjuju i da rušenje stare pošte nije njena rekonstrukcija, već uništenje kulturnog dobra.

"Finansijer Beograd na vodi d.o.o. ne može da napravi bolju, lepšu i stariju poštu", poručuju iz NMZ ističuići da je urbanističkim projetkom predciđena svega jedna petina ukupne površine novog objekta za kluturne sadržaje, a veći deo je predviđen za komercijalne.

Iz NMZ-a upozoravaju da je pored objekta stare pošte ugrožen i park kod hotela "Bristol" gde je, prema još uvek nezvaničnim informacijama, planirana izgradnja podzemne garaže sa 208 parking mesta.

Finasijer radova "Beograd na vodi" d.o.o.

U urbanističkom projektu se kao investitor objekata škole, vrtića i kulturnog centra navodi Grad Beograd, a kao finansijer kompanija "Beograd na vodi" d.o.o.

Podsetimo, ugovor o zajedničkom ulaganju Vlade Srbije i kompanija „Belgrade Waterfront Capital Investment LLC“, čiji je vlasnik kompanija „Igl hils“ iz UAE, u projekat „Beograd na vodi“, potpisan je u aprilu 2015. godine.

Kamen temeljac za prve zgrade postavjen je u septembru iste godine, a ti objekti su otvoreni u julu 2018. kada su useljeni i prvi stanari.

Ugovorom je predviđeno da je Srbija vlasnik 32 odsto kapitala, dok je partner iz UAE vlasnik 68 odsto kapitala.
Takav dogovor, međutim, naišao je na oštre kritike u javnosti uz oceni da je on načinjen na štetu Republike Srbije. Državi je, naime, deo ostvarene dobiti uplaćen po prvi put tek u martu 2022. godine.

Opozicione stranke i stručna javnost isticali su i da se stambeno-poslovni kompleks ne može proglašavati za objekat od nacionalnog značaja.

Arhitekte i urbanisti naročito su zamerali to što, protivno Generalnom urbanističkom planu, za prostor Savskog amfiteatra nije bio raspisan međunarodni arhitektonski konkurs.

Najveće proteste izazvalo je, međutim, noćno rušenje u Savamali u aprilu 2016. godine, kada su, mimo svake procedure, bez ikakvih papira, srušeni ojekti u Hercegovačkoj ulici u Beograd, na prostoru koji je obuhvaćen prostornim planom za „Beograd na vodi“.

Privatni objekti u Savamali srušeni su u noći neposredno nakon parlamentarnih i lokalnih izbora koji su održani 24. aprila 2016, u vreme kada je Aleksandar Vučić bio premijer.

Kako je ujutru nakon rušenja ispričao čuvar jedne firme, objekte je sa zemljom sravnila grupa ljudi maskiranih „fantomkama“, opremljenih bagerima i palicama, koja ga je prethodno vezala.

Ovaj najvažniji očevidac je u međuvremenu preminuo.

Vučić je tada rekao da je rušenje izveo „kompletan idiot“, ukazujući na najviše gradske ograne. Kako je nedavno izjavio, zemera im što su to radili noću jer bi on „došao sa bagerom u po bela dana, da su ga pitali“.

U aprilu ove godine, Vučić je, međutim, izjavio: "Sa ponosom vam saopštavam ja sam bio čovek koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi, da se ruše protivpravne udžerice".

Posle rušenja objekata u Savamali, kažnjen je samo šef dežurne službe beogradske policije Goran Stamenković na pet meseci uslovno i to za nesavestan rad, odnosno nereagovanje, uprkos pozivima uznemirenih građana policiji da izađe na teren.

Prema dokumentaciji u koju je N1 imao uvid, Stamenkoviću je, čim mu je istekla uslovna kazna, legalizovana zgrada u Mirijevu.

Nedavno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio da je on taj koji je doneo odluku da se gradi Beograd na vodi i da se ruše protivpravno izgrađene udžerice, a da su „kompletni idioti“ oni koji ga nisu poslušali da je trebalo te „udžerice“ koje su bile na tom mestu sruše usred bela dana.

Opširnije o istoriji projekta „Beograd na vodi“, svim kontroverzama i kritikama koju su ga pratile, pogledajte u dokumentarnom filmu novinarke N1 Maje Nikolić „Beograd na vodi – privatni grad“.

POVEZANI VIDEO: