"Moskva, pomozite" - "pozvani korisnik trenutno nije dostupan": Kako je Putin izgubio tri saveznika od početka godine?

Jedno kidnapovanje, jedan atentat i jedni izgubljeni izbori. To je bilans koji stoji ispred Putina, a koji se tiče načina kako je njegovim saveznicima okončana vladavina, a čije je režime, barem deklarativno, podržavao decenijama unazad.

I dok u Orbanovom slučaju nije bilo previše prostora za manevrisanje, činjenje ili pak nečinjenje Kremlja tokom kidnapovanja Madura i ubistva Hamneija i te kako je bilo uočljivo.

Ipak, postavlja se pitanje da li su gorepomenuti Orban, Hamnei i Maduro uopšte i mogli da očekuju pomoć iz Moskve, s obzirom na četvorogodišnji rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine - kao i to koliko su, uopšte, značili Vladimiru Putinu.

Loša godina za Putinove saveznike

Početkom godine, 3. januara, Sjedinjene Američke Države (SAD) sprovele su, kako su je sami nazvali, akciju hapšenja – mnogi stručnjaci za međunarodno pravo je pak nazivaju kidnapovanje – venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura. Sada već bivši lider ove južnoameričke države prebačen je u SAD gde je u toku suđenje zbog optužbi za "narko-terorizam".

Maduro, prema mnogim analitičarima populistički lider čiji autokratski stil je s godinama bio sve izraženiji i brutalniji, postao je predsednik Venecuele 2013. godine nakon smrti Uga Čaveza. Njegova vladavina pred sam kraj je doživela potpuni kolaps, te su svetski mediji detaljno i često izveštavali o represiji nad političkim oponentima i građanima.

Takođe, Maduro je proglašavao pobede na izborima 2018. i 2024. godine, nasuprot optužbama od strane opozicije da je na njima izgubio. Shodno tome, prema podacima Stejt departmenta, od 2019. godine preko 50 država nije priznavalo Madura kao predsednika Venecuele.

Kao i njegov prethodnik Čavez, Madurov glavni saveznik među velikim silama bila je Rusija. Moskva je više od dve decenije bila strateški važan partner Venecueli, te su mnogi analitičari smatrali da je zemlja između Kolumbije, Brazila i Gvajane glavna ispostava Kremlja u Južnoj Americi.

Međutim, nakon što je SAD "uhapsila" Madura te ga prebacila na američko tlo, Kremlj je bio primetno nem. Drugim rečima, nije preduzeo niti jedan jedini korak, sem saopštenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova u kojem se ističe da su zabrinuti i da pozivaju na Madurovo puštanje i pregovore između SAD i Venecuele.

Mnogi analitičari su već tada, na primeru Madura, uvideli isti šablon koji bi mogao da očekuje i iranski duhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei. Odnosno da bi i on, kao i njegov južnoamerički saveznik, veoma uskoro i to od strane američke ruke, mogao da "siđe s trona".

Hamnei je bio lider Irana ukupno 37 godina, da bi 28. februara, na samom početku rata na Bliskom istoku, odnosno napada Izraela i SAD na Iran, bio ubijen u napadu dronovima zajedno sa još 40 visokih iranskih zvaničnika.

Vrhovni vođa Irana skoro četiri decenije, Hamneijev uspon je počeo s Iranskom revolucijom 1979. godine. Verski lider, koji je među svojim pristalicama slovio za mudrog i produhovljenog vođu. Ipak, obrisi autokratije tokom njegove vladavine će ubrzo postati vidljivi svima u svetu, pa i dobrom delu iranskog stanovništva, te će veoma brzo postati ogoljena.

Međunarodna izolacija, verski fanatizam u kombinaciji sa verskom policijom te brutalna represija i te kako su bili prisutni. Situacija, odnosno međunarodna osuda je kulminirala prethodnih godina usled sve učestalijih unutrašnjih protesta.

Poslednje velike demonstracije, s početka godine, dovele su do smrti više hiljada ljudi - prema pojedinim informacijama preko 10.000, međutim iranske vlasti su priznale svega 3.000 izgubljenih ljudskih života.

Sve navedeno, u kombinaciji sa konstantnim optužbama da iranske vlasti razvijaju nuklearni program, te netrpeljivošću između Teherana i Tel Aviva, dovelo je do napada Izraela i SAD-a na Iran.

Već na samom početku agresije, ajatolah Ali Hamnei je bio ubijen tokom napada dronova. Rat i dalje traje, Iran se odupire kombinovanim snagama dve vojne sile, a podrška Moskve je, barem zvanično, samo deklarativna.

Naime, istog dana kada je Hamnei ubijen tokom napada, u Teheranu su pozvali Moskvu. Prema zvaničnom ruskom saopštenju, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izrazio je saučešće Iranu te obećao - verbalnu podršku. Putin će, kasnije, izjaviti kako je ubistvo Hamneija prekršilo sve norme ljudskog morala i međunarodnog prava.

Poslednji u nizu populista, a paradoksalno možda i najbitniji, koji je bio blizak saradnik Kremlja a više nije na vlasti, jeste Viktor Orban.

Ukupno 16 godina je alfa i omega Fidesa bio na čelu Mađarske. Tokom tog perioda, Orbanova vladavina je iz godine u godinu bila podobna sve većem i većem demokratskom regresu.

Iako nikada u potpunosti nije skliznuo u autokratiju, Orban je u Mađarskoj stavio pod kontrolu manje-više sve medije - jedini koji su opstali su internet portali, čiji broj nije bio zanemarljiv.

Iako često optuživan za nedemokratske izbore i enormnu korupciju, Orbanu se najviše zamera što je služio kao svojevrsna "ruska kočnica" unutar Evropske unije. I to pogotovo od početka rata u Ukrajini.

Naime, već neko vreme Orban sprečava veća ulaganja, odnosno vojnu pomoć Kijevu, čime je kupovao vreme svom kolegi u Moskvi. Činjenica da mađarski veto sprečava sprovođenje bilo kakvih novčanih sredstva za Ukrajinu i te kako je stvaralo glavobolje u Briselu.

Međutim, uspon budućeg premijera Mađarske Petera Mađara, na kraju i ubedljiva pobeda na nedavno održanim izborima, stavila je i Putina i Rusiju u nezgodnu situaciju.

Reakcija nakon izbora je ubrzano stigla, te nakon više od decenije bliske saradnje, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je saopštio kako Moskva neće čestitati izbornu pobedu Mađaru i njegovoj stranci Tisa, te rekao da je Mađarska neprijateljska zemlja.

"Ne šaljemo čestitke neprijateljskim zemljama. A Mađarska je neprijateljska zemlja jer podržava sankcije protiv nas", rekao je Peskov, javlja Sputnjik.

Ovakva izjava ide u skladu sa predizbornim najavama Mađara da će, ukoliko pobedi, otopliti odnose sa Briselom te ponovo vratiti Mađarsku u srce Evrope.

Maduro, Hamnei i Orban su, pored toga što su bile populističke i autokratske ličnosti veće od života u svojim državama, bili veoma bliski sa ruskim režimom. Sva trojica su, čini se, ostavljeni na cedilu, pogotovo dvojica van evropskog kontinenta, čije su zemlje imali mnoštvo vojnih sporazuma - od kojih su poslednji bili potpisani u 2025. godini.

Ono što ostaje pitanje je - zašto?

Logičan sled okolnosti

Kako za portal N1 ističe istraživač Novog trećeg puta Dragoslav Rašeta, dosta su različite kategorije pojedinačnih odnosa između Rusije i navedene tri države. Pre svega, kako kaže, treba gledati koji su bili benefiti za održavanje tada postojećih odnosa Rusije sa tim državama i - koliki su bili troškovi održavanja tih odnosa.

"Svakako jeste u pitanju domino efekat, da u ovoj godini Rusija izgubi brojne saveznike. Šta je ona očekivala i šta je dobijala od tih određenih država je pak drugo pitanje. Ako pogledamo primer Irana, on je bio jedan od glavnih meta ruskih investicija, ali je takođe imao ulogu da zaveže američke interese na Bliskom istoku, odnosno da ne dozvoli Sjedinjenim Američkim Državama da se dodatno fokusiraju na Evropu ili napravi pivot ka Aziji. Drugim rečima, da dodatno zakomplikuje situaciju na Bliskom istoku putem svojih proksi mreža. Što se tiče Mađarske, ona je imala za cilj da koči donošenja odluka Evropske unije, prvenstveno kada je u pitanju rat u Ukrajini", objašnjava Rašeta.

Kako dodaje, sve te države donekle veže ideološka povezanost koja se može klasifikovati kao anti-zapadna pozicija.

"Iako ideološki oni nemaju mnogo sličnosti, taj anti-zapadni sentiment je svakako dominantan u svim ovim državama", napominje on.

Upitan o ulozi energenata u tim odnosima, prvenstveno kada je u pitanju nafta, Rašeta napominje da oni igraju ulogu, jer je to jedina preostala poluga koju Rusija ima. Ipak, kako kaže, nikako nije presudna niti jedna od većih.

"Amerika je u ovom trenutku najveći i proizvođač ali i izvoznik nafte i prirodnog gasa, tako da te države ne bih previše povezivao na osnovu energenata", ocenjuje Rašeta.

Upitan da li se onda moglo očekivati da izostane ozbiljnija reakcija Moskve na pad tri bliska saveznika, odnosno da Rusija ne pomogne previše Hamneiju na Bliskom istoku, Maduru u Južnoj Americi i Orbanu u Evropi, Rašeta ocenjuje da je, po njemu, to bio logičan sled okolnosti.

"Radi se o pukoj nemogućnosti Moskve da pomogne svojim saveznicima na bilo koji način. A to je pre svega prouzrokovano ratom u Ukrajini. Već četiri godine su ruski resursi u potpunosti iscrpljeni, gde u prva dva meseca ove godine Rusija već ima budžetski deficit koji je bio planiran za celu godinu. Jednostavno, mir koji oni očekuju, odnosno po njihovim uslovima - nema ga, čak i uz svu podršku koju dobijaju od strane američke administracije. Sa druge strane, napredak na terenu je nepostojeći. Rusija jednostavno nema tvrdu moć, a nema više ni diplomatsku s obzirom na to da je manje-više odmetnuta država, odnosno da je isključena iz svih relevantnih međunarodnih organizacija. A tako je bilo i pre početka rata u Ukrajini. Jednostavno, odavno Rusija nije bila pouzdan partner tim državama", objašnjava Rašeta.

"Gubitak Orbana mnogo veći od gubitka Hamneija i Madura"

Rašeta smatra da je najveći gubitak upravo došao s Mađarskom, jer je upravo ona igrala najveću ulogu u tome da Evropska unija ne može značajnije da pomogne Ukrajini u ratu.

"Peter Mađar sada ima dvotrećinsku većinu, a već je najavio da će obnoviti odnose s Briselom. U tom slučaju, to bi značilo da Evropa može da garantuje finansiranje Ukrajine u naredne dve godine, što je izuzetno dug period za Rusiju. I gubitak Orbana je mnogo veći od gubitka Hamneija i Madura. Jer, ova dvojica su možda veći u smislu imidža, s obzirom da su bili klasični autoritarni režimi, a tu je i sam način kako su sklonjeni s vlasti u svojim državama. Ali, gubitak izbora u jednoj evropskoj državi, koja se mučila sa brojnim liberalnim tendencijama, ali ipak jeste bila demokratija, definitno je najveći udarac za Kremlj. Jednostavno, Mađarska je bila najznačajniji saveznik Rusije od pomenuta tri. I čak mislim da Rusija nema, niti će imati niti jednog saveznika kao što je to bila Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom", zaključuje Rašeta.