Ministar prosvete Branko Ružić kaže da obrazovni sistem nije i neće biti mesto transmisije, kao i da virus dolazi spolja. Ističe da je posle letnjeg odmora došlo do porasta broja zaraženih, ali da je dobar pokazatelj što će naredne nedelje duplo manje lokalnih samouprava nastavu pohađati po kombinovanom modelu.
U Novom Pazaru, Užicu i Ivanjici đaci će nastavu naredne nedelje pratiti od kuće. Kombinovani model po kome se jedan dan uči u školi, a drugi od kuće važiće u 18 opština. Isto važi i za učenike 7. i 8. razreda osnovnih škola u Ivanjici, Lajkovcu, Valjevu i Kragujevcu.
Ministar naglašava da je obrazovni sistem najbezbedniji, kao i da pokazuje najveću rezistentnost.
Povezane vesti:
„Prošle nedelje smo imali 48 škola u kojima se odvijala nastava po kombinovanom modelu, već smo doneli odluku da sledeće nedelje bude daleko manje – četiri osnovne škole sedmi i osmi razred i 18 srednjih će ići po kombinovanom modelu i tri jedinice lokalne samouprave su u crvenoj zoni i po onlajn modelu“, naveo je Ružić za RTS.
Ističe da obrazovni sistem niti jeste niti će biti mesto transmisije, kao i da virus dolazi spolja.
„Dugujemo zahvalnost na odgovornosti i disciplini kako učenicima tako i nastavnicima i vannastavnom osoblju, kao i uvek do sada. Mislim da tu pokazujemo zaista dobre rezultate“, dodao je ministar.
Naveo je da je činjenica da je posle letnjeg odmora došlo do zabrinjavajućeg porasta broja zaraženih.
„Mislim da je važno da i na Kriznom štabu konačno donesemo mere koje će opštu populaciju na neki način motivisati da se u što većem broju vakcinišu, jer to je i jedini način da sprečimo da i u obrazovnom sistemu bude zaraženih“, rekao je Ružić.
Ističe da broj zaraženih i izolovanih učenika ne prelazi 1,4 procenata, a kada je reč o nastavnom i vannastavnom osoblju to je negde oko 1,8 odsto.
Dodaje da najpreciznije podatke ima Institut za javno zdravlje „Batut“.
„Mi i timu za škole gde nijansiramo te mere u odnosu na semafor model zajedno sa zdravstvenom strukom i predstavnicima ‘Batuta‘ donosimo te odluke. Ono što jeste blagi optimistični pokazatelj jeste da je prethodne nedelje 48 jedinica lokalne samouprava radilo po kombinovanom ili onlajn modelu, a da će naredne nedelje biti skoro duplo manje“, poručio je Ružić.
Izvor: RTS
Kada je reč o testiranju učenika u školama, Ružić ističe da su o tome razgovarali, ali da je to pre svega pitanje za Kriznom štabu.
„Ideja je bila da uz saglasnost roditelja na nekom malom uzorku upravo pokažemo i dokažemo da je obrazovni sistem bezbedan i mislim da ćemo to svakako kao odluku donositi na Kriznom štabu ukoliko se proceni da je potrebno“, rekao je ministar i dodao da su najvažniji disciplina i vakcinacija.
Govoreći o tome koliko ima vakcinisanih prosvetnih radnika, Ružić kaže da taj broj u prosveti ne odudara mnogo od brojeva u opštoj populaciji – nešto više od 53 procenta.
„Ja i dalje apelujem, ne samo na prosvetne radnike, nego na celu populaciju da se vakcinišu, jer je to jedini način da se suprotstavimo ovom virusu i da ne ostavimo taj manevarski prostor za mutiranje virusa i da se stalno vrtimo u krug, Mislim da je to pokazatelj lične odgovornosti i solidarnosti sa drugima“, zaključio je Ružić.
Izgradnja novog objekta u Studentskom gradu i završetak studentskog doma u Nišu
Ružić je rekao i da će u okviru projekta „Studentsko stanovanje“ biti izgrađen novi objekat u „Studentskom gradu“ na Novom Beogradu sa 1.000 mesta za smeštaj studenata i da će se završiti izgradnja studentskog doma u Nišu sa 400 mesta.
„Ovu godinu koristimo za pripremu, a na proleće 2022. bi trebalo da bude raspisan urbanističko-arhitektonski konkurs za Studenstki grad, nakon čega sledi priprema projekta za realizaciju, odnosno, izrada projektno-tehničke dokumentacije za novi objekat, dobijanje svih dozvola i izbor izvođača radova“, kazao je ministar, a preneo njegov kabinet.
U okviru druge faze projekta „Studentsko stanovanje“ plan je da bude izgradjena nova zgrada u okviru studentskog kampusa u Novom Sadu i rekonstruisan beogradski Studentski dom „Karaburma“.
Projekat „Studentsko stanovanje“ biće realizovan od 2022. do 2026. godine i finansiran kreditnim sredstvima Razvojne banke saveta Evrope – CEB sa 32 miliona evra, dok će učešće Srbije biti 16 miliona evra.
Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.
