Sa kim će sutra za sto: Picula jednom objavom uspeo nemoguće - da ujedini vlast, opoziciju i NVO u Srbiji

Tonina Piculu znate kao briselskog političara zaduženog da birokratskim jezikom objašnjava zašto to Srbija ne napreduje na evropskom putu. Pre trideset godina, bio je anonimni hrvatski vojnik - to verovatno ne biste znali da se nije sam pohvalio na društvenim mrežama. Zbog ove fotografije, predsednica srpskog pisala je predsednici evropskog parlamenta, navodeći da hvalisanje sa puškom podriva kredibilitet Unije.

"Moram naglasiti da će konstruktivna saradnja sa gospodinom Piculom u njegovoj sadašnjoj ulozi biti moguća samo ukoliko postoji jasno i nedvosmisleno priznanje neprihvatljivosti njegovih postupaka i čvrsta obaveza da se spreči ponavljanje takvog ponašanja u budućnosti", napisala je Brnabić.

Piculi je jednom objavom uspelo nešto što nije nikome - da ujedini vlast, opoziciju i nevladine organizacije u osudi i pozivu da više ne bude na toj funkciji. Od vlasti se očekivalo, jer je od postavljenja na mesto izvestioca od zvaničnog Beograda čuo samo uvrede, ali postavlja se pitanje - s kim će sutra uopšte sesti za sto?

"Piculi će biti mnogo teže da komunicira sa svima njima, jer on je imao jedan objektivno dobar prijem kod opozicije i nevladinog sektora u Srbiji", kaže predsednica Evropskog pokreta u Srbiji Jelica Minić.

Malo je verovatno da će Picula biti smenjen, smatra Minić, ali se postavlja pitanje - da li su to srpske vlasti jedva dočekale izgovor da ne ispunjavaju svoje obaveze na samoproklamovanom evropskom putu?

"Nastup gospodina Picule će se još kako koristiti, već se koristi i još će se koristiti, ali to neće imati nikakvog efekta - to je moja procena. Trenutno, to veoma koristi srpskim vlastima za domaću publiku, pre svega", kaže Jelica Minić.

I sam Picula se u svojoj objavi obraćao domaćoj publici, smatra hrvatska novinarka.

"Ne mislim da je Tonino Picula nacionalista, ne mislim da je želeo nekoga da provocira. Meni je žao ako je tako shvaćeno. On je verovatno u jednom emotivnom trenutku hteo da se obrati svojim ratnim drugovima", kaže Zrinka Vrabec, novinarka iz Hrvatske.

Nije jedini političar koji se hvalio svojom ratnom prošlošću - i današnji srpski predsednik je kao dvadesetsedmogodišnjak u partijskim novinama učešće u ratu stavljao na sam vrh svoje biografije.

"Kao apsolvent Pravnog fakulteta, osam meseci proveo je u Republici Srpskoj, dva na frontu, a šest kao saradnik Srpske Radio Televizije."

Sve ovo vreme, aktivno se zalagao za ideju Velike Srbije.

"Hoćemo samo ono što je naše, srpsko, a to jesu i taj Karlobag, i Ogulin, i Karlovac, i Virovitica, i sve te srpske zemlje. To moraju da znaju", rekao je Aleksandar Vučić na Otadžbinskom kongresu SRS, 23. januara 2000. godine.

I u Srbiji i u Hrvatskoj na vlasti su još uvek ljudi koji očito ne mogu da izađu iz dvadesetog veka. U Evropskom pokretu zato kažu - treba se ugledati na Jermeniju i Azerbejdžan, koji su ubrzo nakon krvavog sukoba objavili da život ide dalje.

"Tek su završili sukob, oni su seli za sto, našli neki zajednički interes i rešili da stave tačku. Mi moramo jednog dana da stavimo tačku, inače Srbija nema nikakvu perspektivu, a bogami, region koji veoma zavisi od Srbije, Srbija zadržava i čitav region", kaže Jelica Minić.

Tonino Picula nije odgovorio na poruke i pozive N1 da prokomentariše svoj istup, kao ni buru koja se podigla nakon nje.