SAD uvele sankcije, Crna Gora opet traži izručenje, a Marović - još u Beogradu

Poslednji predsednik poslednje zajedničke države na prostoru bivše Jugoslavije Svetozar Marović od 11. aprila je i pod sankcijama SAD.

Dan kasnije, 12. aprila, crnogorsko ministarstvo ponovo je uputilo zahtev Srbiji za njegovo izručenje.

"Presedan je da se zahtev za izručenje ponavlja u periodu kraćem od pola godine, posebno imajući u vidu da je molba sa urgencijama više puta obnavljana i da nije dobijen odgovor, što posebno čudi jer međunarodna saradnja u krivičnim stvarima sa Republikom Srbijom se u ostalim predmetima odvija u duhu kvalitetne, pravovremene i efikasne saradnje", piše u zahtevu Ministarstva pravde, ljudskih i manjinskih prava.
Sam Marović je prema pisanju pojedinih medija nekadašnjem saradniku, predsedniku Crne Gore uputio pismo. Đukanovića optužuje da je znao za njegovo hapšenje, pritiske na svedoke, hapšenje njegove porodice, ali i za pretnje smrću dok je bio u zatvoru.

"I nisam ja nedostupan pravdi, nego se lečim od nepravde, od montiranih procesa, od sudova tvoje Vesne i prijatelja koji su ti je doveli", kaže Marović.

Marovićeve najave da bi možda mogao da bude svedok u ozbiljnim krivičnim delima centralni su element, smatra novinar iz Podgorice Marko Vešović.

"Da izađe i da kompetentnim organima ponudi sve informacije koje ima konkretno o Đukanoviću, a takođe i o nekim drugim ljudima koji su poslednjih decenija bili u vrhu crnogorskog političkog, pa što ne reći mafijaškog miljea, jer ja verujem da je Marović sa tom vrstom organizovanih grupa prilično dobro upoznat", kaže Vešović.

Marović je uhapšen krajem 2015. godine, a nakon nagodbe sa tužilaštvom osuđen je u septembru 2016. na zatvorsku kaznu od tri godine i 10 meseci zbog niza optužbi za korupciju u Budvi. Naloženo mu je da vrati iznos od oko milion evra. Pre nego što je pobegao u Srbiju, ostalo mu je da odsluži godinu i deset meseci zatvora.

"Da li je neizručivanje Marovića nekakav odgovor Crnoj Gori na neko njihovo ponašanje ili je to upravo najpoželjniji ishod procesa Maroviću, tako da on bude osuđen zvanično a da nikad ne završi u zatvoru. Da li je možda to proizvod nekog političkog dogovora vlasti Crne Gore i Srbije. Meni se najviše čini da je tako", kaže Mihailo Jovićević, izvršni urednik Nova S.

"Ovde je tužilaštvo bilo vrlo inertno kada je bilo u pitanju određivanje pritvora Maroviću, da je sporazum sa njim potpisan u trenutku kada je napustio pritvor umesto da to bude učinjeno dok je bio u pritvoru što bi podrazumevalo da bude odmah preseljen u zatvorsku jedinicu. Marović uživa neku vrstu parasistemske zaštite i u Srbiji i u Crnoj Gori", kaže Petar Komnenić, autor emisije Načisto na TV Vijesti.

Podseća da je Marovićev sin u Beogradu dočekao zastarevanje kazne i dodaje da postoje saznanja da su utočište u Srbiji našli još neki državljani Crne Gore.

"Bivši direktor uprave za katastar Dragan Kovačević, zatim Miloš Medenica, sin predsednice vrhovnog suda koja je ovde trenutno osumnjičena za protivzakoniti uticaj na sudije i stvaranje kriminalne organizacije", kaže Komnenić.

Tokom prve zvanične posete Beogradu sada već bivšeg premijera Crne Gore teške teme, poput izručenja Marovića, su bile izbegavane.

"Neka pitanja na prvim sastancima ne otvarate ili ne pokrećete. Verujem da će se to rešiti vremenom", kaže premijerka Ana Brnabić trećeg novembra prošle godine.

Ostalo je tako da vreme izleči nesporazume dve države čija je poslednja veza pre raskida bio upravo Svetozar Marović.