Sagovornice N1: Ministarstva koja brinu o najugroženijima najviše novca dala fantomskim organizacijama

Vesti 02. apr 202421:57 6 komentara

Ministarstva koja treba da pomognu najugroženijim grupama u našem društvu najviše su novca i davala organizacijama koje je nemoguće naći, kao i onima koje se uopšte ne bave određenim pitanjima, rekle su sagovornice N1. Tako je Fondacija FK Crvena zvezda dobila najviše novca za rodnu ravnopravnost i sprečavanje rodno zasnovanog nasilja - a onda ženama u Sigurnoj kući poklonila dresove na kojima piše "odbrani se".

Podsetimo, novo istraživanje BIRN-a i Građanskih inicijativa je otkrilo da je država nastavila sa deljenjem miliona evra fantomskim organizacijama. Ministarstva su tokom 2022. i 2023. podelila 5,8 miliona evra nevidljivim organizacijama dok su takozvanim „gongo“ organizacijama, koje su povezane sa SNS, dodelile više od milion evra.

Građanske inicijative i BIRN proveravaju već godinama unazad kako se ovaj novac dodeljuje i troši.

N1

Poslednje istraživanje pokazuje da 138 od 396 organizacija, kojima su u poslednje dve godine ministarstva dodelila više od milion dinara po projektu, zapravo fantomske organizacije.

Isto važi za 27 gongo organizacija, dok 24 nisu mogle biti svrstane u kategorije.

Povezane vesti

Tek nešto više od polovine ovih organizacija, konkretno njih 207, bila su legitimna udruženja. Ispostavilo se da 120 organizacija koje su dobile konkruse nema ispravan broj u APR, dok je 17 odbilo da odgovara na pitanja.

Na registrovanim sedištima istraživači nisu pronašli 47 organiazcija. Neke od lokacija nedavno je obišla i ekipa N1.

Analiza je pokazala da su baš ovakve organizacije dobijale više novca od legitimnih, koje su zapravo imala konkurse.

„Fondaciji FK CZ najviše novca za rodnu ravnopravnost“

Fondaciji FK Crvena zvezda dodeljeno je svojevremeno najviše novca za rodnu ravnopravnost i sprečavaje rodno zasnovanog nasilja. Ovaj klub potrošio je taj novac da ženama u Sigurnoj kući pokloni dresove na kojima piše „odbrani se“.

Kosana Beker iz Femplatza kaže da ženama nije potrebna pomoć, već da država funkcioniše i da dobiju usluge kada su im potrebne.

Povezane vesti

„Ono što je tu problematično je to da je u pitanju veliki novac – na konkrusu iz 2023. dobili su 6,9 miliona. Drugi je što se oni ne bave time. Ne dovodim u pitanje da li su nešto uradili, ali je pogrešna ideja – da šaljemo ženama u Sigurnoj kući poruku da se one odbrane. To se kosi sa zdravom logikom. Te žene su u toliko ranjivoj situaciji da su završile u Sigurnoj kući, a onda dođe neko sa tolikom moći koliko ima jedna Crvena zvezda i podeli im takve dresove“, objasnila je ona.

Beker je podvukla da se Fondacija FK CZ ne bavi rodnom ravnopravnošću.

„U 2023. godini na republičkom nivou nije bilo nijednog konkursa za organizacije koje se bave rodnom ravnopravnošću i zaštitom žena“, naglasila je.

„Niko ne prati kako se troši taj novac“

Ministarstva koja treba da pomognu najugroženijim grupama u našem društvu najviše su novca i davala organizacijama koje je nemoguće naći, rekla je Tanja Maksić iz BIRN-a.

„Ministarstvo za brigu o porodici, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo omladine… Ovo što je Kosana pisala je jedan nivo zloupotrebe tog novca. Drugi je da se javni novac odliva nekim čudnim kanalima i više ne možemo da mu uđemo u trag. Niko ne prati gde je novac otišao, da li ti projekti služe svojoj svrsi ili su samo maska“, rekla je Maksić.

„Organizacije koje su godinama bile neaktivne dobile milione“

Neke od organizacija koja su dobila sredstva osnovana su samo nekoliko nedelja pre konkursa, druga godinama nisu imala dinar na računu, podsetila je Beker.

Povezane vesti

„Kako date nekom četiri ili pet miliona nekome ko godinama nije bio aktivan? Samo kod Ministarstva za brigu o porodici dato je skoro 30 miliona dinara na devet projekata, a to su bila udruženja koja su u 2022. imale izjavu o neaktivnosti – niša nisu radili“, rekla je Beker.

Kako dodaje Maksić, ovi izveštaji postoje već godinama, a kako BIRN prikuplja sve više dokaza, institucije sve više ćute.

„Deset puta više novca nego što se inače daje na projekte“

„Mi smo znali za te organizacije godinama unazad, ali sada beležimo veliki broj njih. Pričamo o projektima koji vrede tri, četiri, sedam miliona dinara, što je za konkurse jako veliki novac. Prosesčna cena projekta je 300.000, 400.000 dinara. A onda vidimo ove projekte koji vrede deset puta više, bez ikakvih rezultata, bez ikakvog uvida javnosti, potvrde da su su uopšte realizovani“, rekla je Maksić.

„Statut takav da organizacija može da konkuriše na sve“

Beker ponavlja da državni novac koji je namenjen za određene projekte treba i da ide organizacijama koji se time bave.

Povezane vesti

„Našli smo organizacije iz Valjeva, Surdulice, Golupca u čijim statutima piše kako se bave pravima žena, zaštitom dece, održavanjem tradicije, ekologijom… To su organizacije koje mogu da konkurišu na svaki projekat. Pod pretpostavkom da one nisu fantomske – one ne bi mogle da imaju takav statut. Zamiislite da radite sa žena žrtvama nasilja, to moraju da budu ljudi koji imaju kompetencije i praksu. Od svih tih organizacija kojima je dat novac znamo samo za dve da zaista rade sa ženama – i njima je dato svega dva odsto tog novca“, rekla je Beker.

Kako kaže, njene koleginici iz drugih ženskih organizacija ili su pokušavale da dobiju sredstva putem projekta, a onda odustajale kada se to ne bi desilo, dok druge (kao što je njena) nisu ni pokušavale da traže novac od države jer proces nije transparentan i ne žele da se nađu na tim listama.

U nekim slučajevima nedvosmislena zloupotreba

Maksić dodaje da vrlo često ne mogu da dođu ni do imena ljudi koji su odlučivali o tome kome će ići novac.

BIRN je, kako se navodi na njihovom sajtu, prema podacima Uprave za trezor, došao do podataka da je u nekim slučajevima nedvosmisleno došlo do zloupotrebe javnih sredstava.

„Ti su podaci bili ključni dokaz da povežemo isplate koje su formalno navedene sa korisnicima. Pokazalo se da se podaci iz Trezora ne poklapaju sa onima u izveštaju. Tako smo otkrili čitavu mrežu fantomskih organizacija. Oni su svi bili ovlašćeni na račune tih fiktivnih organizacija i novac fizički podignu iz banke“, objasnila je ona.

Podneta krivična prijava

Istitucije su na njihova pitanja ćutale, ali da li će istraga nešto da pokaže, ostaje da se vidi.

„Građanske inicijative su podnele krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal, ostaje da se vidi da li će nešto da se desi“, rekla je ona.

Povezane vesti

Govoreći o kampanji protiv Zakona o rodnoj ravnopravnosti, Beker kaže da se ona intenzivirala.
„Mi smo pre nekoliko dana, zajedno sa još 60 drutih organizacija i mnogo pojedinaca i pojedinki, najavili da ćemo se boriti da Zakon opstane. Razlog je i taj što naš Ustav kaže da se dostignuti nivo ljudskih prava ne može smanjivati. Ovo pitanje prevazilazi ženska prava, tiče se svih organizacija koje se bave ljudskim pravima. Zabrinuti smo i mislimo da je vreme da zbijemo redove i odbranimo dostignuta prava žena u ovoj državi“, rekla je Beker.

Izborna godina

Tanja Maksić kaže da se više novca odliva koruptivno i nenamenski.

„Ovo je viđeno kao mehanizam da se kroz njega finansiraju neki drugi interesi. Ovo su evidentno šeme za izvlačenje novca ili za potplaćivanje nekih interesnih grupa. On se ne koristi za namenu za koju bi trebalo. Pratićemo konkurse za 2024. godinu, a ona je izborna pa će biti zanimljivo videti te rezultate“, rekla je ona.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare