Sagovornice N1 o obustavi sredstava EU za Srbiju: "Mrdićevi zakoni" eklatantan primer nazadovanja i "kap koja je prelila čašu"

Latinović objašnjava da, kada su u pitanju sredstava iz Plana rasta, postoji regulativa u kojima je predviđena mogućnost nedodeljivanja sredstava ukoliko se predviđeni reformski rokovi ne ispune.

“Odnos Evropske komisije i Evropske unije je rezultat onoga što se dešava u praksi, na terenu, odnosno ono što je Skupština, što je delovanje pravosuđa, položaj medija, izborni proces i sve one obaveze koje su bile i uopšte stanje demokratije i funkcionisanje demokratskih institucija, i ono što je vrlo bitno, to je taj demokratski dijalog u društvu, poverenje između učesnika. To je sada jedna faza i to ne treba da iznenadi, jer je stručna javnost ukazivala na ono što može da se desi zbog ovakvog odugovlačenja, ali istovremeno i preuzimanja radnji koje su ocenjene kao nazadovanje Srbije na putu ka Evropskoj uniji”, navodi ona.

Dodaje da su u prvi plan izbili takozvani Mrdićevi zakoni, zato što je to, kako ističe, jedan eklatantan primer nazadovanja.

“To je jedan od glavnih stubova i jedna od glavnih prepreka zbog kojih mi i ne otvaramo taj čuveni Klaster 3, ali to je prepreka i za ostale nove klastere, jer to su ti politički kriterijumi koji se uvek procenjuju, a to su funkcionisanje demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i ostalo, koji su u korpusu političkih kriterijuma. To nije ništa novo, to su kopenhaški kriterijumi, oni se spominju u regulativi koju sam pominjala, a koji se odnose na ono šta su se države kandidati iz Zapadnog Balkana, kao i druge, obavezali u svom evropskom putu, odnosno procesu pregovaranja”, navodi sagovornica N1.

Stoga, nekadašnja ambasadorka Srbije u OEBS-u ističe da je iz Evropske unije očekivano da sprovedu procenu.

“Očekuje se da će ’Mrdićevi zakoni’ biti nepovoljni po vlast, odnosno da će se morati pristupiti izmenama u kontekstu onoga što bude mišljenje Venecijanske komisije, ali tu će opet biti odlučujuće kako će se vlast odnositi prema onome što bude mišljenje Venecijanske komisije i šta treba uraditi, odnosno kako će implementirati. Znači, tu je potreban jedan inkluzivni proces da se sve ono što bude mišljenje Venecijanske komisije uključi i da se primeni. Ukoliko bude ’ovo hoćemo, ovo nećemo’, mi smo u ozbiljnom zastoju”, navela je Latinović.

Komentarišući to što se čini da su takozvani Mrdićevi zakoni postali ključno pitanje u određivanju toga hoće li Srbija dobiti sredstva iz Plana rasta ili ne, poslanica iz redova Narodnog pokreta Srbije Ana Jakovljević kaže da je to zato što to “kap koja je prelila čašu”.

“Mi pre toga imamo stalno razgovore o slobodnim medijima, gde se nije formirao REM, imamo o izbornim uslovima. Uspeli smo nekako na jedvite jade da dođemo do Komisije za birački spisak koja bi imala neka ovlašćenja, ali evo sada koliko imamo informacije, prosto ministarstva non-stop opstruišu rad. I onda su Mrdićevi zakoni došli kao ona poslednja stavka, jer kada se priča o vladavini prava, pričamo o slobodnim izborima, o slobodnim medijima i o nezavisnom pravosuđu. To su temelji države koja ima vladavinu prava. I kada ste vi sva ta tri temelja prosto onesposobili, a Mrdićevi zakoni su bili poslednji u tome, onda je potpuno jasno da vi niste na evropskom putu i evropskim vrednostima, koje, uz to što smo se obavezali da ćemo pristupiti Evropskoj uniji, mi u Ustavu imamo odredbu koja kaže da je država Srbija bazirana na evropskim vrednostima”, kaže ona.

Na pitanje da li bi ukidanje spornih “Mrdićevih zakona” bilo dovoljno da se odblokira put Srbije ka Evropskoj uniji, makar kada su u pitanju sredstava EU namenjena Srbiji, Jakovljević kaže da se prvo mora sačekati mišljenje Venecijanske komisije, a onda da se vidi kako će to biti implementirano.

“Prvo da sačekamo da vidimo kako će se oni ponašati. Znajući njih, oni će verovatno pokušavati da to izvrdavaju, da nalaze izgovore, a celu ovu farsu sa drugom sednicom, a da se prva nije završila, su sazvali sa idejom, i to im je narativ u Skupštini, da su posvećeni evropskom putu, sa zakonima koji imaju širi kontekst, nisu usko evropsko vezani, tako da je sve u svrhu marketinga. Niko ne veruje da će se oni zaista sad odjednom preokrenuti i poštovati evropske vrednosti”, kaže narodna poslanica Ana Jakovljević.