Da ne ode u Kazanj na samit BRIKS-a Vučić je doneo najbitniju političku odluku od početka rata u Ukrajini, kojom je Srbija kupila neko vreme i poverenje EU, smatra Strahinja Subotić, stručnjak za međunarodne odnose. Bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak navodi da Srbija nije definitivno pokazala da je na putu ka EU, niti to treba da uradi, jer uvek treba imati kartu neke velike sile u džepu.
Iako je kod nas sada dobio na popularnosti javnim pozivom Putina Vučiću da dođe, BRIKS postoji dugo, kao neformalna organizacija koja nema institucije, objašnjava bivša ambasadorka Srbije u Rusiji Jelica Kurjak.
„Napravljen je na inicijativu Kine, koja je u ekspanziji i treba joj proširenje tržišta. Drugi razlog je što se posle bipolarne podele sveta, svet uglavnom okupljao oko SAD i EU. Trebalo je napraviti platformu za zemlje koje su ostale, a velike zemlje u razvoju kao što su Kina, Indija, Brazil, koje ne pripadaju i ne žele da pripadaju, kako kažu, kolektivnom Zapadu, već ili da imaju nešto svoje, ili da vide kako može da se organizuje multipolarni svet“, objasnila je Kurjak za Newsnight.
Usled ekonomskih kriza i komplikovanjem međunarodne situacije, dodaje, javlja se sve više potreba da se vidi „ko sa kim i kako može“, a da pritom velike zemlje sačuvaju svoj identitet, bezbednost, da ojačaju ekonomski…
Ipak, unutar BRIKS-a postoje problemi između pojedinačnih država – Kina i Indija imaju decenijeske probleme, ali i svoje unutrašnje, navela je.
„Tu je Iran, Saudijska Arabija. Tu je Južnoafrčka Republika koja nije antizapadna. Brazil koji ne želi da bude antiamerički. Tako da su sada mnoga otvorena pitanja. Oni gledaju model Evropske unije, gledaju američki model i dolarski sistem, govorilo se o mogućnost uvođenja zajedničke valute. Ali ne može to još. Još uvek su to zemlje klijenti i trebaju im ove druge velike“, navela je.
„Srbija presekla“
Srbija je presekla neodlaskom predsednika Aleksandra Vučića u Kazanj, smatra Strahinja Subotić.
„Ovo je bila jedna velika raskrsnica, najbitnija politička odluka koju je predsednik doneo otkako je počeo rat u Ukrajini. Najveća politička odluka se dogodila marta 22. kada je Srbija odlučila da u UN stane uz Ukrajinu i u celosti osudi agresiju Rusije. Naravno, prema nekim mojim saznanjima, to nije išlo tako lako, bilo je dvoumljenja. Međutim, kao što smo videli, ipak je donesena prava odluka, ukoliko je zaista cilj da se ispuni naš strateški prioritet, kao članstvo u Evropskoj uniji“, kaže Subotić.
Ovo je, dodaje, bio drugi test, ali Srbija se „nije upecala“.
„Naša vlast, sa svim svojim manama i politikom balansiranja, bila je svesna da ovo nije bilo koji samit i da su oči svih 27 članica bile uprte upravo u Srbiju. Činjenica da Donald Tusk, bivši predsednik Evropskog saveta i premijer Poljske i lider jedne nove sile u centralnoj Evropi, koja se i te kako pita o politici proširenja, dolazi ovde upravo u vreme kada se održava taj sumit, zapravo pokazuje za koju stranu smo se mi opredelili ili barem u ovom trenutku na koju stranu smo hteli da stanemo“, krekao je on, dodavši da nije slušajno što očekujemo i Ursulu fon der Lajen, predsednicu Evropske komisije.
Srbija i dalje balansira, navodi Subotić, dodavši da je ipak u ovom trenutku tas Evropske unije prevagnuo.
„Mislim da smo na taj način kupili određeno vreme, određeni kredibilitet u očima i Evropske unije, ali i Sjedinjenih Američkih Država“, rekao je on.
Zašto jedan odnos prema Kazahstanu, drugi prema Srbiji?
Kurjak kaže da je za učesnike BRIKS-a važno da se viđaju, da vide šta mogu da urade na bilateralnom, šta na multilateralnom planu.
„Prvo o čemu će se govoriti jeste to što te zemlje imaju velikih finansijskih i ekonomskih problema. Drugog oktobra je Kazahstan rekao da ne želi da se priključi BRIC-u. Već sledećeg dana Rusija je najavila da će uvesti rigidne mere fitosanitarnih kontrola za poljoprivredni uvoz iz Kazahstana. To je prva stvar. Druga stvar, Uzbekistan se veoma čuva. On je jako značajna zemlja u centralnoj Aziji. Vidite da niko agresivno prema njemu ne ide, ali je vrlo značajna zemlja i on se čuva da uđe u takve organizacije. Ali već ima problema, što je Rusija najavila, da će oduzeti ili onemogućiti dobijanje viza za radnike iz Uzbekistana koji rade u Rusiji“, nabrojala je.
Povezane vesti
Na pitanje zašto onda Srbiji upućuju „prijatan telefonski razgovor“, Kurjak kaže da Srbija nikada nije bila u okrilju Ruskog saveza.
„Putin je na Minhenskoj konferenciji rekao da bipolarna podela sveta nije donela ništa dobro i da je najveća tragedija raspad Sovjetskog saveza. Dakle, postoje tu zemlje zbog kojih Rusija ima problema sama sa sobom“, objasnila je.
Subotić takođe ističe da Rusija neće dozvoliti da se Centralna Azija odupire njenoj kontroli.
Upitan zašto prema Srbiji ne vidimo čak ni ljutnju, Subotić smatra da su i Rusi svesni da mi spadamo pod zapadnu sferu uticaja.
„Sve što oni žele je da pretvore Srbiju u jedan kamen koji će žuljati tu cipelu Zapada. I u tom pogledu, mislim da ni oni nisu očekivali (da će Vučić doći), jer ko potvrđuje dva dana pred dolazak?… Predsednik Rusije je svestan koliko meke moći Rusija ima ovde i da sve što on kaže ima težinu i kod glasača trenutne vlasti. I na taj način ipak želi da pokaže da trenutna vlast ne može da računa na potpunu lojalnost Rusije kao države, za koju naši građani većinski smatraju ipak najvećim prijateljem“, kaže.
Rusija je sila i neće dozvoliti da se Srbija igra sa njom, ali Subotić veruje da ovaj put Rusi realno nisu ni očekivali Vučićev dolazak. ž
„Kupili smo vreme, ali ne zauvek“
Kurjak kaže da u politici nema ljutnje.
„Oni su pokušali da Srbiju drže blizu. I ova vlast to hoće da uradi i vrlo je spremna da u tom pravcu sarađuje. U datom momentu, ovde se kod nas ipak nešto dešava na liniji odnosa naše vlasti i Evropske unije. Srbija nije definitivno pokazala da je na putu EU, niti to treba da uradi. Uvek treba imati kartu neke velike sile u džepu, kako Rusi vole da kažu. Rusi će nastaviti da budu zainteresovani za nas, jer to je njihov strateški interes“, kaže ona.
Međutim, dodaje, Srbija treba da vidi šta je njen interes.
„Da li je naš strateški interes imati u toj meri prisutnu jednu veliku zemlju u crkvi, u vojsci, u društvu? Pre neki dan na proslavi 80 godina oslobođenja Beograda, nigde nije bila naša vojska, tu su bile ruske pesme, ruske zastave, ruski transparenti i tako dalje. To je ta meka moć o kojoj vi govorite. Na nama je da odredimo šta hoćemo, koliko mi čuvamo svoj identitet i integritet naše zemlje. Da li smo svesni šta je naš put i kako ga ostvariti?“, rekla je.
Subotić kaže da je Srbija ovim potezom kupila vreme, ali to strpljenje neće biti beskonačno.
„Kupili smo možda još šest meseci poverenja Poljske i Baltika, što mislim da će pozitivno uticati na mogućnosti da nam se otvore novi fondovi. Ova vlast je zagledana u 2027, kada idu i predsednički izbori i EXPO. Oni znaju da bez podrške Evropske unije ne mogu da realizuju upravo te projekte, ali opet, nisu ni pokazali da će u celosti raskinuti odnose sa Rusijom, jer smatraju da bi Srbija izgubila na značaju ukoliko bi Rusija u celosti nestala iz ovog regiona. Zastrašivanjem Zapada mi zapravo dajemo sebi na značaju… Mislim da je nada trenutnih vlasti da ćemo otvoriti klaster tri i, sa druge strane, nadaju se da će što pre doći do otključavanja dodatnih fondova u okviru tog novog plana rasta“, kazao je.
Tonino Picula kao novi izvestilac za Srbiju
Tonino Picula, bivši hrvatski ministar spoljnih poslova, iz redova SDP-a, jeste novi izvestilac za Srbiju.
Oba sagovornika ocenili su reakcije naših zvaničnika na njegov izbor kao neprimerne.
Povezane vesti
„Tonino Picola dolazi iz drugačije političke familije, iz sociljaldemokratske familije, druge najveće grupacije koja tradicionalno podržava politiku proširenja. Međutim, za razliku od narodnjaka, odnosno grupacije u kojoj se nalazi i SNS kao pridruženi član, socijaldemokrate stavljaju veći akcenat na vladavinu prava. Dakle, u tom pogledu očekujem da će izveštaj Evropskog parlamenta u narednom periodu biti još oštriji kada je u pitanju nedostatak ispunjenja reformi u Srbiji“, rekao je.
Dodao je da nezavisno ko je izvestilac, kog god je levo od narodnjaka, bio je meta napada (ovdašnjih vlasti), pogotovo Tanja Fajon.
„Što smo ih više kritikovali na taj način, nediplomatski, to su oni bili oštriji prema nama“, zaključio je on.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare