Sagovornici N1: Sahrana Mladića pokazala dvostruku politiku vlasti - Srbija je "loš đak“ na Balkanu

U Beogradu je u ponedeljak održana sahrana Ratka Mladića na kojoj je više hiljada ljudi veličalo Mladića, zbog čega su usledile razne reakcije iz Evropske unije ali i regiona.

Ratku Mladiću, nekadašnjem komandantu Vojske Republike Srpske, koji je umro u Hagu služeći kaznu doživotnog zatvora zbog genocida i ratnih zločina, opelo je služio patrijarh srpski Porfirije uz sasluženje vladika Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Jelica Minić ocenjuje da je sahrana Ratka Mladića bila još jedan primer politike u kojoj, kako kaže, stvari nikada nisu do kraja jasno definisane.

"To je karakteristično za politiku naše vlasti - da je sve, ali ne do kraja. Stvari su ne sasvim precizno definisane, uprkos raznim parolama koje slušamo. Ovo je vrlo osetljiva tema, koja u susedstvu izaziva veoma burne reakcije“, rekla je Minić.

Kako dodaje, nju posebno zbunjuje brisanje granice između Srbije i Republike Srpske.

"Ono što mene najviše zbunjuje jeste kao da se gubi granica između Srbije i Republike Srpske. Ovo kao da je bila državna sahrana Republike Srpske, održana u Beogradu, sa visokim zvaničnicima Republike Srpske, ministrima i vojnim glavešinama u Srbiji“, navela je Minić.

"Da li se ‘srpski svet’ gradi raznim mutnim putevima?"

Minić je ukazala i na politički značaj činjenice da građani Republike Srpske koji imaju srpsko državljanstvo mogu da glasaju na izborima u Srbiji.

"Oni mogu da utiču na to kako će se dalje razvijati politički život u Srbiji. Šta je to? Da li se ‘srpski svet’ gradi tim raznim mutnim putevima koji utiču na ono što se u Srbiji dešava? Ova sahrana će sigurno, posebno za glasače SNS-a, imati podsticajan uticaj i to je nešto što sve treba da nas zabrinjava“, ocenila je Minić.

Srđan Cvijić kaže da je za njega sahrana Ratka Mladića porazna ali ne i iznenađujuća.

"Gotovo deceniju i po predano se radi na sprovođenju jednog političkog projekta, a to je da se odgovornost za ratne zločine devedesetih godina sa pojedinaca koji su ih činili prebaci na celokupno stanovništvo Srbije. Zahvaljujući propagandi, dnevnoj dozi otrova koju seje propagandna mašina režima Aleksandra Vučića, ljudi to, nažalost, upijaju“, rekao je Cvijić.

On je dodao da ne treba zaboraviti da su ljudi koji danas vladaju Srbijom bili deo vlasti i devedesetih godina.

Reakcija Evropske unije - permanentna igra?

Minić smatra da je važno što je reakcija Evropske komisije ipak usledila, ali dodaje da ostaje da se vidi da li će ona imati konkretnije posledice.

"Dobro je da se reakcija pojavila, jer je portparolka rekla da nije bila državna sahrana, već da je bilo elemenata državne sahrane. To je ta permanentna igra. Videćemo šta je ta izjava najavila i da li će Ursula fon der Lajen, uoči izbora u Srbiji, doći u posetu Srbiji tokom posete regionu“, rekla je Minić.

Ona navodi da će mnogo zavisiti od daljih reakcija iz Evropske unije, posebno od suseda Srbije, ali i od političkih grupacija u Evropskom parlamentu.

Minić je dodala da bi eventualna poseta predsednice Evropske komisije Srbiji uoči izbora bila shvaćena kao podrška vlastima.

"Ako Ursula fon der Lajen dođe u posetu Srbiji uoči izbora, onda je to direktna podrška vlastima u Srbiji i mi ćemo to tako čitati“, navela je.

Cvijić je dodao da smatra da će se tema sahrane Mladića brzo povući iz fokusa, posebno u Evropskoj uniji.

"Koliko god se ovaj događaj nama činio strašnim, to je za nas vest. Ali, ta vest će i ovde da se zaboravi, a tek se Evropska unija neće baviti time. Mislim da se neće promeniti ništa i da će se taj dupli diskurs koji vlast vodi nastaviti“, ocenio je Cvijić.

"EU ne odgovara da imaju lošeg đaka na Balkanu koji im stalno stavlja klipove u točkove"

Komesarka EU za proširenje Marta Kos objavila je da ipak neće doći u Srbiju, a kao razlog je navela veličanje bivšeg komandanta Vojske RS Ratka Mladića u Srbiji nakon njegove smrti.

Cvijić kaže da se Marta Kos razlikuje od drugih evropskih zvaničnika jer, kako kaže, veoma dobro poznaje situaciju u Srbiji, ali da Srbija za Evropsku uniju nije jedini niti najvažniji problem.

"Mi nismo toliko bitni Evropskoj uniji. Oni imaju rat u Ukrajini i dosta drugih prioriteta. Bitno im je da se stvori slika da se proširenje gura napred i ne odgovara im da imaju baš toliko lošeg đaka na Balkanu koji im stalno stavlja klipove u točkove“, rekao je Cvijić.

Minić je, govoreći o odnosu vlasti prema EU, ocenila da Aleksandar Vučić šalje poruku Briselu da Srbija ima i druge opcije.

"Vučić stavlja do znanja Evropskoj uniji da će pre prihvatiti da kompletna Srbija postane kineska kolonija, kako bi se na neki način deklarisao u odnosima sa EU - kao da poručuje: niste vi najmoćniji koji ćete našu sudbinu da određujete i ograničavate naše kapacitete da ulazimo u razne koruptivne međudržavne poslove“, navela je Minić.

"Na ivici smo davanja prava Kinezima da delove Srbije tretiraju kao sopstvenu teritoriju“

Ona je upozorila da se u Srbiji već vide elementi posebnog tretmana kineskih investicija.

"Mi predajemo teritorije. Nemamo ugovor o eksteritorijalnosti istočne Srbije, Bora, Majdanpeka, svega onoga što Kina i dalje otvara u tom regionu, ali imamo elemente eksteritorijalnosti koje pravni okvir ugovora sa Kinezima omogućava. Mi smo na ivici davanja Kinezima prava da delove Srbije tretiraju kao sopstvenu teritoriju“, ocenila je Minić.

Kako je dodala, to je i poruka Evropskoj uniji, koja se i sama suočava sa problemom sve većeg kineskog prisustva.

"Preživljavanje u međuprostoru"

Sa druge strane, Cvijić navodi da vlasti u Srbiji odgovara preživljavanje u prostoru između Evropske unije i drugih centara moći.

"Mislim da je ova vlast praktično odustala od članstva Srbije u EU. Njoj odgovara preživljavanje u međuprostoru, jer EU vidi kao kasicu-prasicu. Zato mislim da se neće u potpunosti odreći EU. Naša ekonomija bi bez Evrope propala“, rekao je Cvijić.

On dodaje da je porazno to što su evropski zvaničnici na takav pristup pristali.

"Jako je porazno što su se Evropljani upecali na to“, rekao je Cvijić.