Sajam u Surčinu: Nekad se zbog Beograda na vodi rušilo tajno, sad unapred najave

Nekada se zbog Beograda na vodi rušilo tajno i noću, a sada to unapred najavljuju. Slike bagera uskoro ćemo gledati i na Sajmu. Od postojećih hala ostaće samo jedna i to ona koja je pod zaštitiom države kao spomenik kulture. Sve osim Hale 1, u kojoj će biti centar kreativnih industrija, pretvoriće se u šut kako bi na tom mestu nikle nove zgrade u okviru Beograda na vodi.

"Beograd na vodi metastazira. Razvija se. On se već širi ka Sajmu. Oduzet je sajmu parking, i sad se ide dalje i to je samo jedna priča koja pokazuje u kojoj meri je investistroski atak na Beograd, u udurzi sa gradskim vlastima, za Beograd poguban", kaže bivši gradski urbanista Đorđe Bobić.

Poguban će biti i za Sajam. Stručnjaci upozoravaju da se kompleks sajma ne sme rušiti, jer Hala 1 ima svoju istorijsku ulogu u arhitekturi i građevinarstvu. Izgradjena 1957. godine, delo je arhitekte Milorada Pantovica i građevinca Branka Žeželja, decenijama je zbog kompleksnosti svoje izrade fascinirala stručnjake širom Evrope. Iako ostale tri nisu zaštićene, arhitekte poručuju da zajedno sa Halom 1 one čine jedinstvenu celinu.

"Ceo kompleks sajma od te četiri hale, ne računamo te montaže i prateće koje mogu da se sruše, ali te četiri glavne bismo morali da sačuvamo i da trezne glave razgovaramo o tome koja bi bila njihova prenamena", govori Marko Stojanović, istoričar umetnosti.

A mogućnosti su brojne - od koncerntnih hala do sportskih. Prenamena bi bila opravdana i iz ugla isplativosti, jer je pandemija korona virusa zadala težak udarac sajamskoj industriji, a mnogi sajmovi se danas održavaj onlajn. O tome čemu bi sajamski kompleks mogao da služi treba da postoji šira društvena rasprava, ali rušenje nikako ne može biti opcija, upozoravaju stručnjaci.

"Sajam mora ostati. Te četiri hale uz Bulevar vojvode Mišića, kao takav, kao jedna vredna beogradska urbanistička celina i to je istorija, to je kultura grada, to se ne sme dirati", govori Đorđe Bobić.

Poruku da se sajam ne sme dirati nije čula do sada nijedna vlast. Atraktivna loakcija godinama ga čini zanimljivim za mnoge investitore, a oni koje vode grad u tome vide novi izvor zarade.

"Dobio sam informaciju da je još 2008. godine predložila da se ceo kompleks Sajma stavi pod zaštitu, ali je tadašnja Vlada to odbila i zaštitila samo Halu 1. Oni su želeli da privatizuju Sajam i nekom budućem investitoru olakšaju okolnosti za izgadnju novih objekata na tom prostoru", kaže Marko Stojanović.

Jedni su želeli, a drugi će, po svemu sudeći, to sprovesti u delo. Najviše sreće imaće investitor iz Beograda na vodi, koji će najverovatnije na mestu Sajma graditi novi kompleks zgrada u okviru luksuznog naselja. A da bi nove zgrade nikle, stare moraju nestati.

"Interes kapitala jeste da se on nekako ulozi u izgradnju i dobar deo gradskog tkiva jeste izgrađen i dosta loakcija je zauzeto i logika kapitala, koju podrzava i gradska vlast, jeste da se te lokacije oslobode", kaže Božana Stojić iz kolektiva Ministarstvo prostora.

Već neko vreme spekulisalo se o tome kakva će biti sudbina Beogradskog sajma, a pre neki dan predsednik je javnosti pokazao i lokaciju na koju se sajam seli - u Surčin.

Za pet godina na potezi između Novog Beograda i Surčina više neće biti njiva, već novi beogradski sajam. Bar prema najavama. Na novootvorenoj deonici autoputa Miloš Veliki, između Surčina i Novog Beograda, gradiće se novi sajamski prostor, a sve kako bi se u njemu odrzala svetska manifestacija Ekspo 2027, jer je Beograd jedan od gradova kandidata da bude domacin za taj događaj. Stajaće sajam tik pored nacionalnog stadiona. Kaže predsednik, sve je smišljeno po ugledu na Nemce i minhensku Alijanc arenu, a ovaj deo trebalo bi da postane novi centar grada. Dolazice se do njega BG vozom, novim putevima, a možda i brodovima, jer je u blizini reka Sava. Za neke optimističnije, može se i peške.

Deo građana Surčina za selidbu je čuo, drugi nije, ali i jedni i drugi bez preteranog entuzijzma dočekuju Sajam.

Predsednik najavio, gradonačelnik Beograda i potvrdio. Kaže, novi sajamski prostor potreban je zbog važne manifestacije, ali njenog imena se tesko seća.

"Sajam... Mi smo kandidati za 2027, za ovaj Ekspo. Kako se zove već, ne znam kako mu je puno ime. To je jedan od najvećih događaja koji bi trebalo da se dese u zemlji ukoliko bi dobili organizaciju tog Bel... je l' se Belekspo zove? Ne znam ni ja", rekao je Aleksandar Šapić.

Upravo ekonomska isplativost ovakvog poduhvata, jedno je od glavnih pitanja za stručnjake. Pitaju se zašto bi grad zbog jedne manifestacija, koja još nije ni potvrđena, gradio čitav novi kompleks. I to daleko skuplji, na nepristupačnoj lokaciji koja zahteva izgradnju kompletne infrastrukture.

"Da bi se novi sajam izgradio, priča se na nekih 120 hektara zemljišta, potrošiće se ogroman količina javnog novca, a da mi ne zanmo koji su ekonomski efekti toga i da li je to isplativo, da li nova pozicija sajma posle ogromne investicije može da bude nadoknadjena kroz delatnost koju će taj sajam da vrši", kaže Đorđe Bobić.

Milano i Hanover u prošlosti su već napravili slične greške, ali Beograd iz njih ne planira ništa da nauči.

"Ekspo izložba nije bila posećena, sama investicija se nije ispaltila, a već sledeće godine su ti paviljoni ostali napušteni je nije postojala druga namena ili manifestacija, drugi sajmovi koji bi se tu održali. Kompleks je ostao da propada, a Milano je pokušao da proda kompleks, ali s obzirom na to da kompleks nema ekonomsku isplativost, nije uspeo u tome. Onda su pre dve godine Vlada Italije i grad uložili milijardu i po dodatnog novca da prenamene ceo kompleks i prilagode ga IT sektoru i kretaivnim industrijama", kaže Božana Stojić.

Istu sudbinu imao je i sajamski prostor u Hanoveru, u kom je Expo održan 2000. godine, a danas je ruglo grada koje propada. Kada je Beograd u pitanju, stručnjaci poručuju, treba biti oprezan da nam se ne bi dogodilo isto.