Sajber nasilje sve veći problem - deca i mladi najugroženiji, tek jedno od troje razgovara o tome sa odraslima

Digitalno (sajber) nasilje u Srbiji je ozbiljan i rastući problem, a njegovi oblici su različiti – od uvreda i ucena, do zloupotrebe fotografija, lažnih profila i proganjanja.

Jedan od poslednjih ovakvih slučajeva, bilo je i hapšenje osam osoba, koji su na društvenim mrežama registrovali lažne profile predstavljajući se kao devojčice uzrasta 12 i 13 godina kako bi stupali u kontakt sa maloletnicama.

MUP Srbije posebno ističe da se poslednjih godina sve češće javljaju i zloupotrebe veštačke inteligencije, poput "deepfake" snimka ili lažnih glasova.

Marina Cviko iz UNICEF-a za portal N1 navodi da su najčešće žrtve deca, mladi i žene, posebno devojke u srednjim školama i žene mlađe od 30 godina.

“Prema istraživanjima Ministarstva prosvete Republike Srbije i Saveta Evrope, deca i adolescenti su često žrtve vršnjačkog digitalnog nasilja – kroz ismevanje, isključivanje iz onlajn grupa ili deljenje privatnih podataka bez dozvole. A 12 odsto učenika prijavljuje da su bili izloženi digitalnom nasilju od strane vršnjaka, a najčešći vidovi digitalnog nasilja bili su fotografisanje bez dozvole, koje je doživelo 15 odsto učenika, kao i izostavljanje ili isključivanje iz internet grupa, što je doživelo 13 procenata”, kaže ona.

Dodaje i da su počinioci najčešće vršnjaci, koji nasilje vide kao „šalu“ ili nastavak sukoba, ali i anonimni korisnici interneta koji veruju da njihovi postupci nemaju posledice.

I mladima i roditeljima potrebna dodatna podrška

I dok, sa jedne strane, podaci jasno pokazuju da je digitalno nasilje u Srbiji široko rasprostranjeno i da zahteva jaču institucionalnu reakciju, sa druge strane, postoji pozitivan trend kada je u pitanju svest mladih, te da pokazuju veću sposobnost da identifikuju nasilne situacije i da ih ne prihvataju kao „normalne“.

Cviko ističe da većina mladih ume da identifikuje najvidljivije oblike digitalnog nasilja, poput vređanja ili objavljivanja neprimerenih fotografija, ali da su manje svesni suptilnijih formi, kao što su isključivanje iz onlajn grupa, manipulacija sadržajem ili pritisak da dele lične podatke.

“Osnovci češće digitalno nasilje doživljavaju kao „šalu“ ili nastavak vršnjačkih sukoba, dok srednjoškolci pokazuju veću svest o njegovim posledicama po mentalno zdravlje i reputaciju. Istraživanje Saveta Evrope ukazuje na porast svesti i netolerancije prema nasilju u školama, dok su ranija istraživanja o bezbednosti dece onlajn, poput Safe Kid Online, pokazivala da deca imaju poteškoće da prepoznaju nasilje i rizike”, objašnjava ona.

I roditelji u Srbiji sve više prepoznaju digitalno nasilje, ali istraživanja pokazuju da im je često potrebna dodatna podrška da razumeju njegove različite oblike i da znaju kako da reaguju.

"Važno je da roditelji, vaspitači i učitelji znaju kako da primene tehničke mere zaštite, npr. roditeljsku kontrolu, softvere za blokiranje neželjenih sadržaja, filtere za bezbednu pretragu, ne oslanjajući se pri tome isključivo na tehničke mere zaštite, jer one ne obezbeđuju potpunu zaštitu deteta na internetu", objašnjava sagovornica N1 iz UNICEF-a.

Odgovor države na digitalno nasilje

Cviko naglašava da je Srbija na digitalno nasilje odgovorila kroz niz institucionalnih mera, poput platforme "Čuvam te", koja omogućava da se svaki oblik nasilja – bilo da su deca žrtve ili počinioci – prijavi putem jednostavnog online formulara, uz mogućnost praćenja statusa prijave, zatim Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu, koji se bavi prevencijom i reagovanjem na ugrožavanje dece u digitalnom okruženju, pružajući mogućnost građanima da se besplatno obrate na broj telefona 19833 ili putem onlajn platforme Pametno i bezbedno, ali i uvođenjem obaveze školama da postupaju po Pravilniku o protokolu postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje.

MUP navodi i da Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala svakodnevno radi na otkrivanju izvršilaca, zaštiti maloletnika i saradnji sa međunarodnim partnerima.

Uprkos svemu ovome, izazovi ostaju, a Cviko za N1, kao neke od njih, ističe doslednu primenu protokola u svim školama, jačanje koordinacije između obrazovanja, socijalne zaštite i pravosuđa, kao i podizanje svesti roditelja.

Poseban problem predstavlja i to što deca, iako znaju da prepoznaju nasilje, često takve slučajeve ne prijavljuju iz straha od osude vršnjaka ili nepoverenja da će institucije reagovati, objašnjava ona. Tako statistika pokazuje samo jedno od troje dece razgovara o tome sa odraslima.

„Zato je važno da škole, roditelji i šira zajednica kontinuirano rade na osnaživanju dece da nasilje prijave i da razumeju da digitalni prostor mora biti jednako bezbedan kao i fizičko okruženje“, naglašava.

"Dete mora da zna da nije samo"

Iz UNICEF-a podvlače da je ključno da dete zna da nije samo i da ima poverenje da će odrasli reagovati.

"Na taj način roditelji ne samo da sprečavaju digitalno nasilje, već i grade odnos poverenja koji je najjača zaštita za decu u digitalnom okruženju. Takođe, važno je da roditelji znaju da ukoliko dete pokazuje znake uznemirenosti kao što su izbegavanje škole, povlačenje, poremećaji spavanja, strah od korišćenja interneta, promene u ponašanju, dobro je potražiti stručnu podršku, poput psihologa u školi ili savetovalištu/centru za mentalno zdravlje", kažu iz UNICEF-a.