Šapić najavio velike promene na Autokomandi: Stanica Jug, pasarela, "park & ride", šatl autobusi...

"Stanica Jug će na kraju dobiti daleko veću dimenziju nego što smo na planirali. Biće sastavni deo velikog sređivanja Autokomande. Videćete, povući ćemo i neke autobuske linije koje ćemo da sklonimo da ne prelaze gore preko same Autokomande gde je najveći čep", najavio je Šapić na konferenciji za novinare u Starom dvoru.

Na Autokomandi će, prema njegovim rečima, biti izgrađene dodatne izlatne rampe, napravljen parking koji će omogućiti uvođenje sistema "park & ride" kojim će građanima biti omogućeno da tu ostave svoj privatni automobil i kretanje kroz centar grada nastave javnim prevozom ili šatl autobusima koji će takođe biti uvedeni.

Podsetio je da su u toku radovi na rekonstrukciji i dogradnji zgrade Hitne pomoći, kao i dečijoj bolnici Tiršova dva, ocenivši da će promene na Autokomandi značiti mnogo ljudima koji iz drugih krajeva zemlje dolaze u Klinički centar.

"I zato je važna ova stanica 'Jug', jer tu ima mesta za nekih 300 i nešto vozila koja će parkirati. Imaćemo posebne linije koje će da voze za Klinički centar, jer veliki broj ljudi koji dolaze u Beograd iz unutrašnjosti, iz drugih gradova, ne osećaju se sigurno i ne vole da voze po Beogradu. Imaće priliku da parkiraju, da odmah tu hvataju ne samo šatl-baseve, nego i neke druge linije i da vrlo brzo dođu do Kliničkog centra", istakao je gradonačelnik.

Na samoj Autokomandi je, prema njegovim rečima, planirana i izgradnja podvožnjaka koji će ići od Bulevara oslobođenja i proći ispod kružnog toka.

"Tu imamo najveći problem. Želimo da uredimo i deo saobrećajnice koji je takođe sada neuralggična tačka, a to vam je ovaj deo kod Južnog bulevara i Ustaničke ulice i skretanje za auto-put", naveo je gradonačelnik.

Biće, kako je rekao, izgrađena i pasarela kojom će stanica "Jug" biti povezana sa stajalištem gradskog prevoza.

"O tome ćete biti blagovremeno obavešteni, ali želim da kažem da smo odlučili da pokušamo da jedno od najkomplikovanijih saobraćajnih rešenja u koje se do sada niko nije upuštao osim presvlačenja asfalta, da pokušamo i tu da napravimo iskorake kao što smo u poslednje dve i po godine radili na mnogim lokacijama i da Autokomanda dobije jednu potpuno drugu saobraćajnu dimenziju", poručio je Šapić.

Stigao sat za Trg republika, ne želi da "kvari" iznenađenje na Terazijama

Kada je reč o radovima u centru Beograda, Šapić je rekao da su, što se tiče saobraćaja, radovi u ovoj fazi završeni i da se trenutno radi na ivičnjacima, pločnicima i zelenilu kako bi se unapredio estetski izgled središta grada.

Rekao je i da je mehanizam za sat koji će biti postavljen u sredini kružnog toka na Trgu republike, stigao u Beograd, ali da se javio problem sa livnicom koja treba da napravi stub na kom će taj sat da stoji.

"Ukoliko u sledećih dve, tri nedelje ne budemo imali završetak tih radova, mi ćemo morati da raspisujemo novu nabavku za konkretan stub. Hvala Bogu, sat je tu. Sat čini najvažniji deo", naglasio je Šapić i dodao da nije previše zabrinut, jer saobraćaj, kako je rekao, normalno funkcioniše, a manje je važno da li će sat biti na postavljen za jedan ili tri meseca.

Šapić nije želeo da otkrije šta će biti postavljeno na kružnom toku na Terazijama, jer to "onda ne bi bilo inenađenje".

"Krenulo je da se radi to što bi tu trebalo da stoji, pa kad dođe na red biće. Pustite malo da ima iznenađenja. To su sve stvari koje, ako Bog da, treba da ostanu tu i da postanu simboli grada, i to mora da se uradi kvalitetno", naveo je.

Zeleni kutak na Zelenom vencu, obnova podzemnog prolaza 2026.

Šapić je najavio i da će na mestu uklonjenog nelegalnog objekta na Zelenom vencu, kod izlaza iz podzemnog prolaza ka Ulici kraljice Natalije, biti izgrađena zelena površina po originalnom projektu.

"Našli smo fotografije pre 50 godina kako je izgledalo, to će biti jedan zeleni ćošak, baš onakav kakav je bio pre kada je originalno pravljen i trudićemo se da ga što više podseća na tu izvornu verziju", objasnio je.

Sam podzemni prolaz na Zelenom vencu biće, prema njegovim rečima, poptuno renoviran iduće godine.

Planirano je i uređenje šetališta kod Beton hale koje je, uprkos ne tako davnoj rekonstrukciji, veoma oštećeno prolaskom motornih vozila. Šapić je kazao da će biti zabranjen ulazak automobilima na taj prostor, da će biti postavljeni rampa i stubovi, kao i da će biti izgrađeno još pet parking mesta za turističke autobuse.

Šapić je najavio i da će se infrastrukturni radovi u centru Beograda nastaviti nakon što budu završene saobraćajnice na Novom Beogradu, odnosno da će uslediti rekonstrukcija ulica Kneza Miloša, Balkanske, Sarajevske i Nemanjine.

Ponovio je i da grad planira da u narednoj godini uredi platoe ispred Filozofskog fakulteta i Hrama svetog Save, kao i da deo Pariske ulice pretvori u pešačku zonu kako bi se Knez Mihailova spojila sa Kalemegdanom.

Novi kružni tokovi na Novom Beogradu

Govoreći o radovina na Novom Beogradu, Šapić je podsetio da je u toku obnova Bulevara Mihajla Pupina, nakon što je održana vojna parada.

"Iskoristili smo ne samo da presvučemo, nego da napravimo četiri nova proširenja, praktično smo čitavu Mihajla Pupina proširili, gde smo imali problem gde su raskrsnice i gde su skretanja ulevo. Tako da smo tri skretanja ulevo iz pravca Brankovog mosta ka opštini Novi Beograd proširili i produžili da oni koji žele da skreću levo i ulaze u ulice Antifašističke, Španskih boraca i Bulevar umetnosti", istakao je Šapić.

Trenutno su u toku radovi i proširenju trake za one koji bi iz pravca opštine Novi Beograd skrenu levo ka tržnom centru Ušće. Šapić je, inače, najavio da će, s druge strane, u narednom periodu, tamo gde je to u gradu moguće, biti ukinuta leva skretanja kako bi se poboljšala bezbednost i protočnost saobraćaja.

Šapić je najavio i da će određen broj autobuskih linija biti trajno preusmeren na Bulevar Zorana Đinđića koji je proširen u prethodnom periodu.

Podsetio je i da su u toku radovi na prvoj fazi proširenje Ulice dr Žorža Matea koji bi trebalo da budu gotovi do Nove godine, dok bi u narednoj godini krenuli radovi na drugoj fazi ka KBC-u Bežanijska kosa gde je planirana izgradnja novog kružnog toka.

Kružni tok se trenutno pravi i na raskrsnici Studentske i Ulice Pariske komune u kojoj je planiran još jedan kružni tok - na raskrsnici kod Fontane.

Šapić je podsetio i da su u toku radovi na podvožnjaku ispod pruge u Bulevaru umetnosti čime će se saobraćajno spojiti obale Dunava i Save, odnosno značajno rasteretiti Ulica omladinskih brigada.

Istakao je i da je na novobeogradskim obalama ranije bilo 250 splavova, a da ih je sada 26 na Savskom keju i 43 na obali Dunava. Istovremeno se izvode radovi na uređenju šetališta koje sprovodi republika u sklopu priprema za EXPO 2027.

Magistrala preko Dedinja do Mosta na Adi

Šapić je podsetio i da je u toku proširenje Bulevara Živojina Mišića za još jednu traku, od Drajzerova do Mosta na Adi, nakon čega će i Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, od Parzitizanovog stadiona do Drajzerove, takođe dobiti tri trake sa promenljivim smerom čime će, kako je naveo Šapić, biti napravljena magistrala od Hajd parka do Mosta na Adi.

Paralelno se izvode radovi na Bulevaru patrijarha Pavla koji su, prema rečima gradonačelnika, trenutno malo ispred rokova.

Bajdina nije kvalitetna šuma, već šiblje

Odgovarajući na pitanja novinara o Planu detaljne regulacije za deo Mirijeva kojim bi, kako upozoravaju građanski aktivisti i opozicija, bila posečeno 50 hektara šume Bajdina, Šapić je rekao da se ne razume u urbanizam, ali da su oni koji se time u gradu bave rekli da to "nije baš šuma", već šiblje, i da tu nema kvalitetne šume.

"I da sa tog stručnog aspekta oni smatraju da normalno taj neko ko bi tu trebalo da gradi neke kvadrate, da bi prvo trebalo da reši problem klizišta, tj. da odstrani taj deo, jer tu ne može da se gradi zbog velikog klizište koji inače ugrožava i mnoge druge ljude", poručio je Šapić.

Poručio je i da onima koji su mu rekli veruje mnogo više nego "građanima kojima ne znate ime i prezime".

"E sada, naravno da imamo Skupštinu koja je u četvrtak i da odbornici to mogu i da odbiju. Znači, ni za jedan plan, evo Marko (Stojčić, gradski urbanista) mi je svedok ovde, nisam insistirao da mora da bude usvojen. Jedino što sam uvek tražio od njega je da ne ugrožava razvoj grada, da ne ugrožava estetiku, i da ne ugrožavamo naravno zelenilo", naveo je gradonačelnik.

Dodao je da ipak postoje slučajevi gde neko zelenilo mora da bude ugroženo, ali onda mora da se posadi novo na nekoj drugoj strani.

"Ono što ja znam je da je za ove tri godine daleko više posađeno nego tamo gde smo morali možda nešto da uklonimo", uverava Šapić.