Šapić nastavio obračun sa Jugoslavijom: Autobusi neće biti "soc-crveni", latinica nestaje sa svih gradskih tabli

Koja je nova boja gradskih autobusa u Beogradu? Ako biste rekli plava, zafalilo bi vam nekoliko prideva.

"Beogradska plava, vizantijska plava, carska, možemo da imamo puno simbolike... Nemanjićka plava je mnogo bolja i prikladnija, ima više simbolike vezano za grad Beograd nego soc-crvena koja nas je podsećala na kioske s viršlama i jogurtima", rekao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Tako je gradonačelnikov obračun sa bivšom Jugoslavijom, od inicijative za podizanje spomenika Draži Mihailoviću, uklanjanje posmrtnih ostataka Josipa Broza iz Muzeja Jugoslavije i bista narodnih heroja sa Kalemegdana - dobio nadogradnju.

"Sasvim izvesno da je to jedno sa drugim povezano i da je to uklanjanje tragova jugoslovenstva. Ima nekih koji su se mnogo više trudili - govorim o bivšim republikama, sada državama,  da očiste sve ono što je jugoslovensko, čak je to jedna od vrlo ružnih reči kad se koristi. Eto sad i mi dolazimo u tu poziciju da jedan deo svoje istorije i jedan deo svog nasleđa želimo da počistimo", smatra glavni urednik izdavačke kuće "Clio" Zoran Hamović.
Deo tog nasleđa je i latinica, koja će uskoro nestati sa svih gradskih tabli i naziva ulica. Na tim ulicama saobraćaj i dalje stoji u nesnosnim gužvama. Da li insistiranjem na obračunu sa latinicom i Titom gradonačelnik zapravo maskira realne probleme?

"Reći kako se bavimo tim stvarima a ne ovim stvarima je u najmanju ruku nekorektno. Nekada jedna klupa koju napravite baki ispred zgrade njoj znači više nego šesnaest bulevara da proširite, u koje ona ne ide jer tu provodi svoje vreme", kaže Šapić.

N1: Da li njoj više znači ta klupa ili da tabla ulice u kojoj živi bude isključivo na ćirilici?

Šapić: Nije isključivo na ćirilici. Ona će da bude na ćirilici i engleskom. To je novost i promena.

N1: I to joj znači?

Šapić: Pa, znači joj.

Zvaničan jezik fiktivne bake iz Šapićeve priče izvesno je bio srpskohrvatski, a kasnije srpski, jedan od retkih jezika koji može da se podiči ravnopravnom upotrebom dva pisma. U Pravopisu srpskog jezika stoji da suživot dvaju pisama ne može biti štetan po srpsku kulturu, sve dok ćirilica ne bi bila zaista egzistencijalno ugrožena.

A ko napada ćirilicu, pa da je potrebno da je neko brani?

"Ako mi razgovaramo na ovaj način, mi smo već došli u neku vrstu sumnje - mi smo već stvorili potrebu da branimo ćirilicu. Od koga? Od čega? Zašto? Ako je branimo, to znači da postoji neko ko je napada. Mi smo stvorili atmosferu rata. To uopšte nije potrebno", smatra Hamović.

Šapić podvlači da nema ništa protiv latinice, i da samo želi da na tablama stoji zvanično pismo Republike Srbije plus naziv na engleskom jeziku. Za sebe kaže da je samo rodoljub, a ne šovinista, što smatra pojmovima koji su namerno pobrkani.

"Ti šovinisti i ultranacionalisti su nam veliko zlo naneli devedesetih - lažni nacionalisti. Umesto da smo imali prave rodoljube i patriote, oskrnavili (su) sve što ima veze sa normalnim rodoljubljem", rekao je Šapić.

N1: Koga se sećate iz devedesetih?

Šapić: Neću sad da ulazim, nekom drugom prilikom.

N1: Ko je ogadio patriotizam u Srbiji devedesetih?

Šapić: Ogadili su ih ti koji su ga zloupotrebili.

N1: Da li su neki od njih sada u Srpskoj naprednoj stranci?

Šapić: Pa, ima ih. Nekih ima, ali najveći broj nema.

Čekajući ćirilično-engleske table ulica, ostaje nada da će svi nazivi, bar ovaj put, biti napisani pravilno.