Šapić kaže da niko nije objasnio zašto Draža smeta: Istoričari odgovaraju - gradonačelnik nije slušao

U septembru 2024. godine gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je postavljanje spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću u parku Terazijska terasa, da bi samo nekoliko dana nakon toga ovim povodom podneo i zvaničnu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada. Usledile su kritike brojnih istoričara koji su isticali da je Draža Mihailović, u najmanju ruku, kontroverzna ličnost, te da o njemu ne postoji konsenzus u našem društvu.

Međutim, od inicijative da Beograd dobije spomenik Draži, gradonačelnik nije odustao ni posle izjava stručnjaka iz oblasti istorije, ali ni nakon što je komisija u decembru iste godine odbila ovaj predlog, pa je o istoj stvari identična odluka morala da bude doneta i šest meseci kasnije - u junu 2025. godine.

Dok je bio aktivni vaterpolista, gradonačelnika Beograda krasila je upornost i istrajnost, a i u ovom slučaju, čini se, da mu ovih osobina ne manjka, pa i dalje u retkim obraćanjima građanima ne propuša da pomene spomenik koji toliko želi da postavi. Tako je nedavno izjavio da još niko „nije objasnio zašto nam smeta general Draža Mihailović”.

"Postavljanje spomenika ne sme da bude odluka jednog čoveka"

Istoričari koji su govorili za portal N1 kažu da je argumenata bilo, da su javno iznošeni, ali da ih gradonačelnik očito nije slušao, ili nije želeo da ih razume, te da nije pitanje da li čovek na čelu prestonice to može da shvati ili ne, jer je to posao onih koji su u toj oblasti stručni.

Istoričar Ivan Drljača za portal N1 kaže da je Šapić gradonačelnik, a ne istoričar, te da to što njemu nešto nije jasno, nije relevantno.

“Mislim da se gradonačelnik nije proslavio po pitanju nekih svojih urbanističkih i spomeničkih rešenja i možda bi bilo dobro da u taj prostor ne zalazi, pošto to nije njegov prostor. Sad hoće da podiže spomenik Draži i da iskopava Tita. To je posledica jedne naše društvene neuravnoteženosti. On nije ništa drugo nego jedan dobar lakmus papir toga. Jednostavno tako nedovoljno edukovan, poluinformisan, njemu ne treba dati da se time bavi, jer on šta god da je uradio, uradio je pogrešno“, kaže on.

Mišljenja je da donošenje odluke o postavljanju spomenika ne sme da bude odluka jednog čoveka, već proces o kojem treba da odlučuje telo koje se time bavi.

“Gradonačelnik može da bude involviran u to, ali ne može njegova odluka da bude poslednja. Dakle, ne samo kada je u pitanju spomenik Draži, nego kada su u pitanju mnogi drugi spomenici i ne samo po pitanju toga da li ćemo da postavimo spomenik ili ne, nego kako će taj spomenik da izgleda, jer je to niša gde se susreću istorija, istorija umetnosti i urbanizam”, navodi istoričar.

Kada je u pitanju spomenik Draži Mihailoviću upozorava da u društvu ne postoji konsenzus, te da je prema njegovom mišljenju podizanje ovakvog spomenika anahrono i neestetski.

"Sve to treba da bude u nekom ujednačenom vrednosnom sistemu, a taj vrednosni sistem ne postoji. Dakle, njegovo mesto treba da se definiše u istoriografiji, ali jednostavno ne na takav način da treba ishitreno da se donose odluke", naglašava Ivan Drljača.

"Ideološke preferencije gradonačelnika ne mogu da budu presudne u donošenju odluka"

Da je argumenata protiv podizanja spomenika bilo, ističe i istoričar Milivoj Bešlin.

"Ne možemo da pođemo od toga da on nije čuo argumente. To što ih on nije čuo, ili to što nije možda kapacitiran da ih razume, ne znači da argumenata nema i da ih nije bilo", navodi.

On za portal N1 kaže da u normalnim državama gradonačelnici ne donose takvu vrstu odluka.

"Njihove ideološke preferencije, kakve god bile, ne mogu da budu presudne u donošenju odluka kojim će se ličnostima podizati memorijali, obeležja, spomenici, i tako dalje. Dakle, uvek tu postoji nekakva komisija stručnjaka, uvek postoje neki kompetentni ljudi koji predlažu takve stvari", kaže Bešlin.

Ističe da se spomenici i obeležja ne podižu ljudima koji su, u najmanju ruku kontroverzni.

"Postoji nešto što je makar dobar običaj u pristojnim zemljama i u društvima koja nisu u mentalitetu građanskog rata, a to je da vi spomenike i obeležja podižete ljudima koji su ipak manje ili više nesporni i nekontroverzni. Dakle, ne samo istoriografija, nego i uopšte nekakvo šire javno mnjenje bi ipak moralo da ima konsenzus oko toga kome se podižu spomenici", navodi on.

To, kako kaže, dalje deli društvo i, s pravom, vređa ogroman broj ljudi koji su ili građani Beograda ili koji bi sutra prolazili pored tog spomenika.

"Nije ovde reč, naravno, personalno samo o Draži Mihailoviću. Ovde se govori principijelno da ne možete dizati spomenike ljudima koji nose toliko bolnih kontroverzi iz prošlosti. To se ni u jednoj pristojnoj zemlji ne radi", kaže Milivoj Bešlin.