Ko su saradnici Centra za društvenu stabilnost: Državni funkcioneri targetiraju profesore koji su stali uz studente

Dramatična naracija, još dramatičnija muzika, ukradeni i nepotpisani kadrovi i više od 40 minuta neutemeljenih tvrdnji - to je novi uradak Centra za društvenu stabilnost.

Ovog puta, na meti su profesori koji su pružili podršku studentima. Posle otkaza Jeleni Kleut, autori postavljaju pitanje: "Ko je sledeći?"

"U najvećoj meri govori se o nama sa Filizofskog fakulteta, a prvi u nizu je kolega Vladimir Mihić čiji je konkurs u toku. Sa tim pitanjem ko je sledeći, doživljavamo to kao vrlo jasnu poruku", ocenjuje profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov.

Tu vrlo jasnu poruku uputili su nepotpisani autori iz Centra za društvenu stabilnost.

Međutim, iako autori uratka nisu potpisani, saradnici Centra poznati su javnosti.

Od njih 48, biografije je objavilo 35 saradnika. Među njima, najmanje 28 je javni funkcioner, ili zaposlen u državnoj instituciji ili javnom preduzeću.

Dalibor Mirić, državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave. Dušan Mišković, savetnik ministra za ljudska i manjinska prava, Petra Đuriđević, savetnik gradonačelnika Novog Sada, Nemanja Zavišić, potpredsednik pokrajinske Skupštine, Nebojša Kuzmanović, direktora Arhiva Vojvodine..

I tu se spisak ne završava. Saradnica Centra za društenu stabinost je i Ivana Macak, zaposlena u službi Skupštine Vojvodine, ali poznatija po šamaranju studenta i padanju u nesvest tokom izbora za studentski parlament na Filozofskom fakultetu.

Tu je i direktor Fonda za evropske poslove Vojvodine Ognjen Dopuđ, koji je tukao studente ispred Rektorata 2024. godine.

Ono što Centar, očigledno blizak državi radi, ministar informisanja Boris Bratina naziva istraživačkim novinarstvom. Studenti žurnalistike ipak uče da se to zove -propaganda.

"Propaganda je nešto što u stvari ubacuje emocije, manipuliše nekim činjenicama, izvlači iz konteksta, daje poluinformacije, sve u cilju da se, kao u ovom slučaju da se negde targetiraju određeni ljudi", kaže profesorka Smiljana Milinkov.

"Takva dela se emituju i na nacionalnim frekvencijama, verovatno bez ugovora i bez odgovornosti", dodaje predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Veran Matić.

Centar za društvenu stabilnost mesecima masovno štanca uratke koje naziva dokumentarcima. Od novembra meseca, njihove sadržaje korisnici Telekoma mogu da gledaju i sa nove "Dokumentarne TV."

Sedište Dokumentarne TV je Svetozara Miletića 28, sam centar Novog Sada, kako se i sami hvale na svom sajtu. To je ujedno i adresa gde je prijavljen tabloidni prorežimski portal NSuživo.

Dokumentarna TV nije registrovana u APR-u, ne nalazi se u bazi REM-a, a nema ni zakonom obavezan impresum.

"Apsolutno je nezakonito osnivanje i rad takvog medija bez dozvole saveta REM-a, kada nema impresum ozbiljne su kazne, od 100 do milion dinara. No, postala je praksa, uz ovu vladu i uz ovu praksu Ministarstva informisanja", ocenjuje Veran Matić.

Kazne za kršenje zakona su visoke, a nije jeftino ni masovno proizvoditi medijske sadržaje koji se emituju na više desetina televizija širom Srbije.

I naravno postavlja se pitanje - koliko to košta?

"Vrlo je jasno da je reč o produkciji koja nije jeftina, angažovani su neki resursi koji nisu dostupni medijima civilnog sektora koji funkcioniši na lokalu ili u većim krajevima - koji jedva sastavljaju kraj sa krajem", kaže Milinkov.

Pitanje koliko to košta, pa i druga pitanja uputili smo što Dokumentarnoj TV, što Centru za društvenu stabilnost. Odgovor, međutim, nismo dobili.