Misteriozno nestajanje sa lista čekanja: Saveti pravnice kako da postupe "obrisani" pacijenti

Prema dnevnom preseku sa sajta RFZO, između 30. januara i 3. februara broj ljudi koji čekaju na listi je smanjen za 3.400, između 3. i 4. februara broj je bio manji za još 300. Kad se sve sabere, za desetak dana "nestalo je" oko 8.000 pacijenata.

Nadležni Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RFZO) i Ministarstvo zdravlja nisu to najavili javnosti, ali ni ljudi koji su skinuti sa liste nisu operisani.

"Mi na Banjici radimo punim kapacitetom - 18 veštačkih zglobova dnevno. I tokom prethodnog perioda nismo radili više. I da smo uradili više, da nismo primera radi spavali, ne samo mi, nego svi ortopedi u Srbiji, ne bi uradili deseti deo onoga što je navedeno kao smanjenje", kaže za portal N1 Danijel Raspopović, hirurg, specijalista ortopedije, zaposlen na Institutu za ortopediju na Banjici, na kojoj se prema grubljoj proceni obavi oko 50 odsto operacija kukova i kolena.

On smatra da je u pitanju manipulacija pacijentima i građanima ove zemlje od strane RFZO.

"Kako su smislili, šta su smislili još uvek ne znamo. Nije u pitanju realno rešavanje liste čekanje, jer naravno da je fizički nemoguće da se za tri dana liste smanje za 2.000 ljudi. Taman i da su urađene revizije spiskova, pa se utvrdilo da su neki ljudi sa liste čekanja preminuli, što se nažalost dešava, opet je nemoguće da se taj broj smanji za toliko", kaže Raspopović koji je član odbora za zdravstvo Stranke slobode i pravde (SSP).

Raspopović dodaje da su za rešavanje liste čekanja potrebne tri stvari - dobra volja, znanje i organizacija.

"Trenutno u Ministarstvu zdravlja ne postoji ni jedan od ta tri faktora koji bi doprineo rešavanju problema. Jasno je da liste čekanja postoje u svakoj zemlji u Evropi, samo što traju mnogo kraće nego kod nas", zaključio je Raspopović.

RFZO: Nije do nas

U odgovoru na pitanje portala N1, RFZO je kratko naveo da "liste čekanja za operacije i dijagnostičke preglede, uključujući i operacije kuka i kolena, formiraju i ažuriraju isključivo zdravstvene ustanove u kojima se te intervencije obavljaju".

Dodali su: "Kako bi pacijenti imali lakši uvid u liste čekanja, RFZO na svom sajtu objavljuje pregled lista čekanja na osnovu podataka dobijenih od zdravstvenih ustanova".

"Pacijenti da pisanim putem kontaktiraju ustanove"

Tomo Kereši je bez ikakvog obaveštenja obrisan preko noći. Operisan nije, a kako navodi, bez štapa i injekcija protiv bolova svakog jutra - ne bi mogao ni da ustane. Pre nego što je uklonjen sa liste, bio je 747 na listi. Zvao je Ortopediju na Banjici ali nije dobio odgovor šta se desilo.

Advokatica Marina Mijatović koja se bavi pravima pacijenta za portal N1 podseća da prema pravilniku RFZO najduži rok za čekanja za bilo koju intervenciju ili dijagnostiku je 12 meseci.

"To što ljudi čekaju četiri-pet godina, predstavlja kršenje prava pacijenata", kaže Mijatović.

Ona savetuje pacijente da prvo kontaktiraju zdravstvene ustanove ili lekare koji su ih stavili na listu, da pitaju zašto su sklonjeni sa liste i kada. Mijatović kaže da bi oni morali da odgovore na pitanja pacijenta, ali ako pacijenti ne dobiju odgovore, trebalo bi da podnesu prigovor obrate Savetniku za zašitu prava pacijenata, a zatim prijavu kršenja prava RFZO i na kraju pritužbu inspekciji Ministarstva zdravlja. Svaka prijava treba da se uputi pisanim putem.

Mijatović kaže da je svesna da je svaki postupak samo dodatni teret za pacijente, ali da je bolje iskoristiti sve mogućnosti pre podnošenja tužbe.

"Ovo je slučaj kada je država zloupotrebila tuđa prava, zato što je moćnija od pojedinca, a pacijenti zbog toga treba da sprovode istragu kako bi zaštitili svoja prava. Manipulacija ljudima, koji su nemoćni, prevazišla je svaki meru", ocenjuje Mijatović.

Njena pretpostavka, s obzirom na "kreativnost" nadležnih, jeste da je moguće da su skidali ljude sa liste čekanja, tako što su rekli da se taj neko nije odazvao na telefonski poziv.

"Ili može da bude da kažu kako su slali npr. poštom, naprimer, pa da pošta, nije stigla na vreme, ili nije uručena. To apsolutno ne treba da se prihvati kao argument", navela je.

Pravilnik koji selektivno važi

Prema praviniku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) pomeranje/skidanje sa liste čekanja može se desiti iz medicinskih i nemedicinskih razloga.

Osim kada je zdravstvena usluga već pružena u toj ili drugoj ustanovi, razlozi za pomeranje na listi čekanja su mogućnost lečenja pružanjem druge vrste zdravstvene usluge ili pružanje druge vrste dijagnostike za koju se ne utvrđuje lista čekanja.

Kao razlozi navedeni su još visok rizik po zdravlje osiguranog lica za slučaj pružanja zdravstvene usluge za koju je stavljeno na listu čekanja, promena zdravstvenog stanja osiguranog lica čime je zdravstvena usluga za koju je stavljeno na listu čekanja kontraindikovana, stavljanje osiguranog lica na listu čekanja u drugoj zdravstvenoj ustanovi.

Nemedicinski razlozi za brisanje osiguranog lica sa liste čekanja su: lična izjava osiguranog lica u pisanoj formi da ne želi pružanje zdravstvene usluge za koju je stavljeno na listu čekanja, prestanak svojstva osiguranog lica, smrt osiguranog lica i slično.

Zdravstvena ustanova koja vrši promenu u listi čekanja dužna je da pisanim putem o tome obaveštava osigurano lice u roku od tri dana od dana nastale promene.

DRI : Odsustvo efikasnog i efektivnog i nadzora nad listama

Državna revizorska institucija (DRI) je u Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja Upravljanje listama čekanja za ugradnju endoproteze kuka i kolena u realnom vremenu koji je objavjen u jesen 2025. godine, kao prvi zaključak navela "odsustvo efikasnih i efektivnih internih kontrola, kao i nadzora nad listama čekanja, što dovodi do smanjene transparentnosti i narušava poverenje u sistem i ravnopravnost u pristupu zdravstvenoj zaštiti".

"Nedovoljno efikasne interne kontrole u sve tri zdravstvene ustanove dovele su do formiranja lista čekanja koje nisu u skladu sa važećim propisima, što ugrožava pouzdanost podataka, smanjuje transparentnost i izaziva nepoverenje pacijenata", piše u izveštaju.

Prema istom izveštaju u oktobru 2024. godine ukupan broj lica na listama čekanja iznosio je više od 60.000, od čega se polovina odnosila na liste čekanja za ugradnju endoproteze kuka i endoproteze kolena - oko 32.000 lica.

"Iako je Pravilnikom o listama čekanja propisano da je maksimalno vreme čekanja za ove intervencije dvanaest meseci, prosečna dužina čekanja je 871 dan za ugradnju proteze kolena i 405 dana za ugradnju proteze kuka", navodi DRI.

Slučaj masovnog brisanja hiljada pacijenata sa lista čekanja bez objašnjenja i obaveštenja još jednom potvrđuje duboke sistemske probleme u srpskom zdravstvu. Umesto transparentnog rešavanja dugogodišnjeg problema lista čekanja kroz obećavano povećanje kapaciteta i bolju organizaciju, sistem pribegava manipulacijama brojkama koje donose još veću muku pacijentima i poigravanje sa njihovim zdravljem i životima.

Bez odgovornosti nadležnih i jasnih objašnjenja, ova praksa samo produbljuje jaz između institucija i građana koji očajnički čekaju na neophodne medicinske intervencije, a koji finansiraju zdravstveni sistem.