Spasioci Gorske službe spasavanja (GSS) ove letnje sezone imaju pune ruke posla, a u medije skoro svakodnevno stižu informacije o nezgodama na planinama. Tokom jula meseca u razmaku manjem od nedelju dana desila su se dva smrtna slučaja, na Tari i na Fruškoj gori. Aleksa Dragojlović, spasilac GSS, upozorava da se nezgode dešavaju i planinarima i amaterima, da su vidikovci posebno opasni, a da svi oni koji naredne vrele vikende planiraju da provedu na planinama ne shvate olako boravak u prirodi, već da se za njega adekvatno pripreme.

Dragojlović u razgovoru za portal N1 kaže da se broj intervencija pripadnika GSS povećao u poslednje vreme, od kako su ljudi krenuli da iz grada odlaze na planine.

Govoreći o razlozima nezgoda, on kaže da svaki slučaj ima svoju priču. Od toga da planinar nezgodno stane, padne i povredi se, do toga da ljudi nepripremljeni kreću u planine, neki čak i u papučama, misleći da mogu da se popnu na neki vrh.

Avanturistima se dešava da krenu noću u istraživanje terena koji ne poznaju, zbog čega se izgube ili jednostavno krenu kasnije i uhvati ih mrak u šumi.

Sagovornik N1 ističe da svaka planina iziskuje svoje i da se za nju se treba adekvatno pripremiti.

Gorska služba spasavanja, na iznenađenje mnogih, najviše posla ima na Fruškoj gori, planini koja se čini kao lagana. Dragojlović objašnjava da teren Fruške gore odaje utisak da je u pitanju niska planina, a da laka dostupnost stanovnicima Novog Sada i Beograda dovodi do toga da u danima vikenda i po 5.000 ljudi hoda fruškogorskim šumama.

Upravo tu je nastradala planinarka koja je početkom jula pala sa litice kod Ledinačkog jezera. Kako su mediji objavili, u pitanju je bila članica planinarskog društva „Fruška gora“, a članovi GSS su uz pomoć sigurnosnih pojaseva telo spustili sa nepristupačne litice i čamcem prevezli na obalu jezera.

Javnost je uznemirila i nezgoda na Divčibarama, kada je u blizini vodopada Skakalo sa litice pao 13-godišnji dečak. Njega su spasili pripadnici vatrogasno-spasilačke službe.

Sagovornik N1 upozorava da je taj teren na Divčibarama dosta strm, kao i staza koja vodi do vodopada.

Onima koji žele da se bezbedno upuste u svet planinarenja savetuje da se priključe nekom planinarskom klubu iz svog kraja i na planine idu u grupi. Boravak u prirodi će im tako biti lakši i sigurniji jer će od svog vodiča dobiti smernice kako da se na pravi način spreme za određenu rutu.

A kada se već nađu na planini, ljubitelji prirode bi trebalo da prate markacije i ne izdvajaju se iz grupe sa kojom su krenuli.

Na planinu sa adekvatnom opremom

Dragojlović poručuje da svi oni koji narednih dana spas od vrućina žele da potraže na planinama, sa sobom ponesu dovoljnu količinu vode i hrane, obavezno šešir ili kapu kako ne bi došlo do dehidratacije i sunčanice, kao i zaštitnu kremu sa UV faktorom. Obavezna je i adekvatna obuća, kao i napunjen mobilni telefon, a ne bi bilo loše pred put memorisati i broj telefona GSS za hitne situacije ili nekog od njihovih centara u čijoj se blizini nalazite.

Visoke letnje temperature i boravak ljudi u šumama donose i rizik od izbijanja požara, pa naš sagovornik apeluje da pušači za sobom ne ostavljaju pikavce.

Spasilac GSS isitče da su posebno opasni vidikovci, kako oni uređeni, tako i divlji. Upravo na jednom takvom mestu na Tari život je izgubio muškarac, član filmske ekipe koja je tu snimala film. Kako su objavili mediji, on se okliznuo i pao u provaliju, a Hitna pomoć je mogla samo da konstatuje smrt.

On podseća i na nezgodu kada je devojka pala sa vidikovca na Rtnju, koja se srećom nije završila tragično kao ona na Tari.

Stajanje na ivici ne garantuje dobru fotografiju

Planinar i urednik fotografije na N1 Petar Lazović kaže da rizik stajanja na ivici vidikovca ili neke litice ne znači da će onaj ko rizikuje život dobiti fotografiju kojom može da se pohvali.

Prema njegovim rečima, sa tog mesta često i ne može da se onome ko fotografiju gleda dočara dubina prostora i visina na kojoj se planinar nalazi. Zato savetuje da se ljudi odmaknu od ivice i iz nekog drugog ugla pokušaju da naprave fotografiju kakvu žele.

Govoreći iz svog iskustva o nezgodama na planinama, kaže da se one najčešće dešavaju kada ljudi stignu do vrha ili tačke na koju su želeli. Tada se opuste i postanu manje oprezni. Padovi se, dodaje, dešavaju i prilikom silaska i povratka nazad, zbog smanjene pažnje, umora, ali i zbog toga što je često fizički teže ići nizbrdo nego uzbrdo.