Novinar Nenad Šebek, komentarišući borbu protiv korupcije srpskih vlasti, u sklopu koje je danas uhapšena bivša direktorka Komore medicinskih sestara i knjigovođa, kaže da je "uhapšena još jedna girica, mala sardina, a promiču delfini, ajkule, kitovi-ubice".
„Ovo je još jedno od onih hapšenja koje će da popuni naslovne strane tabloida i da pokuša da stvori utisak da je vlast krenula u odlučnu borbu protiv korupcije. Počelo se sa najvećom ribom za sada koja je uhapšena – sa Miloradom Grčićem (bivšim direktorom EPS). On se tereti za cifru od milion-dva miliona evra. A ono što znamo je da je taj čovek svojom nesposobnošću napravio havarije, odnosno doveo do havarije koje su Srbiju koštale više od jedne milijarde evra. Peći su hranjene blatom, i onda je došlo do havarije. Srbija je morala da uvozi struju, umesto da izvozi. Tako da ova odlučna borba protiv korupcije je podjednako daleko ka i mi od Rijada“, ocenio je Šebek, aludirajući na pregovore o završetku rata u Ukrajini u tom gradu.
Povezane vesti
Na pitanje da uporedi rat u Ukrajini i krizu u Srbiji, i hoće li obe da imaju epilog ubrzo, on navodi da sve ima svoj kraj.
„Vidim da je Tramp odlučan da pokuša da ostvari ono što je obećao u predizbornoj kampanji da će rat u Ukrajini biti okončan za nekoliko nedelja. Naravno, ne zavisi sve od Trampa, ali je činjenica da je Tramp u ovom trenutku, zajedno sa (predsednikom Rusije Vladimirom) Putinom, ključni igrač, a da su, nažalost, oni koji su, takođe, veoma važni igrači, pre svega EU iznad svega, jednostavno sklonjeni u stranu i u ovom trenutku ne igraju apsolutno nikakvu ulogu“, ukazuje Šebek o pregovorima američkog državnog sekretara Marka Rubija i šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.
Smatra da je ovo ključna nedelja za početak kraja rata.
Ističe da je ovo i evropski rat, jer se vodi na teritoriji starog kontinenta, i u kojem je EU imala veliku ulogu, snabdevanjem Ukrajine oružjem i finansijama, ali je i američki rat ogromnim delom, jer, kako navodi, nije sve počelo invazijom Rusije na tu zemlju 2022, već još 2014, „kada je američka administracija najdirektnije sastavljala tadašnju vladu nakon nečega što jeste bio državni udar, jer nije bila normalna smena vlasti“.
„I, naravno, ponajviše ovo jeste ruski rat, zato što je Rusija ta koja je u jednom trenutku presekla i izvršila invaziju na Ukrajinu“, naveo je.
A što se tiče situacije u Srbiji, gde se već mesecima odvijaju studentski protesti i građanske blokade, utisak mu je da vlast od početka šalje paralelno „sedam različitih poruka koje su u koliziji jedna s drugom“.
„Ako pogledate sad recimo u poslednjih sedam, osam dana, on pokušava da zapadnim silama poturi priču kako je ovo obojena revolucija, ali koju inspiriše Rusija. S druge strane imamo (ministra spoljnih poslova) Marka Đurića u Moskvi, koji zajedno sa Lavrovom obećava borbu protiv obojenih revolucija“, kaže Šebek.
Naglašava da je jedno od najvećih dostignuća do kojeg je studentski bunt doveo – doveo je vesti do običnih ljudi u Srbiji, odnosno do onih koji su „možda do tada bili intervenozno priključeni na Pink ili RTS“.
Dodaje da misli da vesti stižu i do Vučićevog najtvrđeg uporišta.
Kaže i da bi voleo da se kriza u Srbiji reši iznutra, bez ikakve strane pomoći.
„Postoje neka tri osnovna principa kako se dolazi do promena. Jedan je da se stanovništvo oslobodi straha i da zauzme javne prostore. To imamo. Drugi faktor jeste kvalitetna opozicija koja može da iskoristi taj zamajac i da uskoči i da odigra svoju ulogu, zato što se samim protestima ne dolazi do promena sistema. Do promena sistema mora da dođe kroz politički sistem. Znači, bilo bi idealno kada bismo imali kvalitetnu opoziciju koja bi umela da napravi kontakt sa studentima i da to iskoristi, ponavljam, zamajac je pokrenut, ali sad treba preći u neku drugu fazu. E pa tu opoziciju nemamo. I postoji treći faktor, a to je podrška sa strane“, navodi i dodaje da ni to na sreću nemamo.
Smatra da ako zaista dođe do promena sa našim unutrašnjim snagama, bez neke pomoći spolja, nećemo nikom ništa dugovati i ta promena će biti „daleko autentičnija“.
Prema njegovim rečima, studenti ne veruju opoziciji i mnogo puta su se ogradili od nje, ali veruju „verovatno svojim profesorima“, što se može zaključiti i iz poslednjih nastupa Vučića i Brnabić na televizijama, gde su se najviše obrušili upravo na profesore.
Upitan da li će studenti pristati na dijalog sa Vučićem, na koji ih je više puta pozvao, ocenjuje da ih on jednom rukom poziva, a drugom ih šamara i ne vidi šanse da će studenti pristati na takav dijalog.
„Ne vidim kod njih nikakvo kolebanje da odustanu od svojih prvobitnih zahteva“, ističe i dodaje da je ključna nedelja posle koje više neće moći da se nadoknadi godina oko Uskrsa (20. aprila), „ali studenti su već rekli – ‘bolje da izgubimo godinu nego život'“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare