Betonizacija Zlatibora: Nastavljena seča zbog gradnje "najvećeg kongresnog centra"

Može li se desiti da centar Zlatibora ostane bez drveća? Sudeći po onome što viđamo iz godine u godinu, takav scenario ne bi iznenadio. Jer, stabla su odavno počeli da zamenjuju betonski stubovi.

N1: Upravo ovo što gledate, kako vam izgleda?

- Odvratno.

N1: Jel mislite da Zlatibor ostaje bez drveća?

- Pa, izgleda,

- Izgleda da ostaje. I bez drveća, prirode i šume.

- U svakom slučaju treba da sačuvamo prirodu na Zlatiboru.

N1: Jel ste primetili šta se dešava na ovom brdu?

- Žurim na posao. Ali, svašta se dešava. Vidite i sami.

Poslednji slučaj seče u strogom centru Zlatibora, pored hotela Mona, pokazuje da je profit ispred svega.

„Po mom mišljenju javnost nije bila dovoljno uključena u same procese. Konkretno u slučaju seče ove šume. Tu postoje još neke stvari koje se mogu desiti u budućnosti. Zato što postoje još neke parcele koje su pod šumom. I koje su u privatnom vlasništvu. Figurativno mogu reći da su i ta stabla posečena, samo se čeka da se trupci odvuku“, kaže za N1 Miroslav Jevremović, novinar iz Čajetine.

Ali, zemljište pod šumom je do pre nekoliko godina bilo opštinsko. A onda su odlučili da prodaju.

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina, nije odgovarao na naše pozive, ali je za lokalni portal objasnio da se radi o privatnoj parceli, na kojoj privatna firma uređuje teren za izgradnju najvećeg Kongresnog centra u Srbiji.

Stamatović dodaje da opština Čajetina ne seče, već pošumljava. Kaže da je poslednje dve i po decenije šumski fond uvećan za čak 23 odsto.

Podaci JP „Srbijašume“ pokazuju da je Srbija sa manje od 30 odsto pošumljenosti najlošija u regionu. Po tome bi se moglo zaključiti da više nismo zemlja bogata šumom.