(BLOG) Druga sednica Skupštine: Opozicija tvrdi da je 40 tačaka "dimna zavesa" i beg od rasprave o nepoverenju Vladi

Narodni poslanici završili su sa radom za danas, sednica se nastavlja sutra u 10 časova.

Ministar kulture Nikola Selaković hvalio je odnose Srbije sa Azerbejdžanom, pripisujući ih prijateljstvu Aleksandra Vučića i predsednika Alijeva.

"U Savetu Evrope ne postoji država koja nas je tako čvrsto, tako dosledno, i u svakoj stvari, pogotovo vezanoj za naše Kosovo i Metohiju, podržavala, podržava, i uveren sam podržavaće, kao što je to Republika Azerbejdžan. Naša saradnja u vidu strateškog partnerstva iz godine u godinu jača i na ekonomskom planu. Ona je najvidljivija, mogu slobodno da kažem, u oblasti izgradnje infrastrukture", rekao je ministar kulture, najstavljajući da čita infrastrukturne projekte i one vezane za gasifikaciju.

Potpredsednica Vlade Adrijana Mesarović rekla je da je "precizno beležila" i zaključila da je opozicija "protiv evropskih integracija, protiv zemalja članica Evropske unije, protiv Azerbejdžana, protiv Uzbekistana, protiv Koreje, protiv Kine, protiv Japana, protiv svih zemalja".

Milenko Jovanov (SNS) rekao je da je pitanje sporazuma sa Azerbejdžanom pitanje "da li će Srbija imati struju".

"Kad krenemo u razvoj zelene energije, onda smo protiv toga da se razvija zelena energija. I onda dolazimo u pitanje šta ćemo zapravo da radimo?", rekao je on.

Zahvalio se opoziciji na "najvećoj pohvali koju je ova vlast dobila".

"Niko nikad iz opozicije nije rekao da su svi regioni Srbije, i Beograd, i Vojvodina, i istočna Srbija, i zapadna Srbija, i južna Srbija, napredovali pod ovom vlašću. E, to je briga o građanima. To je briga o narodu. Svaki kraj Srbije je napredovao. Pročitao je čovek statistiku. I ja vam se od srca zahvaljujem", rekao je on, obraćajući se Cvejiću.

Cvejić je ranije pročitao podatke Eurostata koja ukazuje, kako je on naveo, na to da su se regionalne razlike povećale u Srbiji, i po kojoj "Beograd ima duplo veću paritetnu snagu, nego npr. Šumadija ili istočna Srbija".

Profesor Slobodan Cvejić rekao je da sporazum između Srbije i Azerbejdžana o razvoju, projektovanju i izgradnji i upravljanju gasne elektrane, koja bi trebalo da se gradi u Nišu, treba odbaciti.

"Ovaj projekat ne predstavlja ni realno, ni racionalno rešenje u domenu elektroenergetike, ni energetike generalno, nije u najboljem interesu energetske bezbednosti Srbije, i služi isključivo kao predizborni adut SNS-SPS koalicije, pokušaj da se otvori još jedan kanal kroz koji može da se opere neki novac. Ključni razlozi za ovakav stav: projekat je suštinski vremenski zakasnio, imajući u vidu pre svega zakonsku regulativu Evropske unije", naveo je on.

"Ova nova gasna elektrana na prirodni gas radila bi maksimalno četiri godine i morala bi da prelazi na biometan, zeleni vodonik. A mi u ovom trenutku nemamo ni ideju kako bismo obezbedili prirodni gas za ovaj kapacitet, a biometan ili zeleni vodonik ni teorijski obezbediti ne možemo. Sve ovo jasno ukazuje na neodrživost projekta, kako je to zamišljeno ovim predlogom zakona. Ove gasne elektrane su objekti koji imaju životni vek 40-60 godina, a mi bismo imali samo četiri. Nema nikakve energetske opravdanosti ovog projekta, osim da neko ima dogovor, recimo, sa nekom velikom korporacijom koja bi dala tehnologiju, i sa nekom azerbejdžanskom bankom koja bi zažmurila na neke račune", kazao je Cvejić.

Života Starčević (Dragan Marković Palma - Jedinstvena Srbija) rekao je da se "proces pristupanja EU danas svodi na geopolitiku", jer je "Srbija već godinama spremna za otvaranje klastera tri", a do toga ne dolazi. Prema njegovim rečima, "EU Srbiju nepravedno drži u čekaonici".

"Svedoci smo paradoksa koji vređa inteligenciju građana Srbije. Dok Srbija tapka u mestu, druge zemlje napreduju", rekao je on, navodeći primere Albanije i Crne Gore.

"Odgovor nije u zakonima, odgovor je u tome što Srbija ljubomorno čuva svoju suverenost i neutralnost. Naš greh u očima Brisela nije manjak demokratije, već činjenica da nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji i što vodimo politiku u interesu sopstvenog naroda, a ne po diktatu tuđih geostrateških ciljeva", kazao je on.

Dodao je da "Brisel pokušava da pretvori Srbiju u tampon zonu za obračun sa Rusijom".

Poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović rekla je da ovo danas nije dnevni red, ovo je dimna zavesa.

"Imamo 40 tačaka, predloga zakona, sporazuma, strategija, izmena odbora, kredite, međunarodne ugovore, zaštite potrošača, javne nabavke, kulturna dobra, resursi države, sve na jednu gomilu, sve u istu korpu, sve u isti dan, uz parolu, kako kaže uvaženi kolega malopre, 'ovo je naš put ka Evropskoj uniji'", rekla je ona.

Kazala je da je da vlast to radi samo da bi pobegla od glavne teme - a to je izglasavanje nepoverenja Vladi.

Kazala je da nije dovoljno "samo napisati lep zakon, već ga treba i primenjivati" i odretiti lanac odgovornosti ako oni ne budu efikasno primenjivani.

"Sve ste stavili u isti lonac, bez fokusa, jer važan je kvanitet, a ne kvalitet", rekla je Nestorovićeva.

Ministarka trgovine Jagoda Lazarević rekla je da će predloženi zakoni u oblasti trgovine obezbediti bolju zaštitu potrošača i sprečiti nepoštene trgovačke prakse.

Ona je, obrazlažući Predlog zakona o zaštiti potrošača i trgovačkim praksama, kao i izmene Zakona o trgovini, navela da su ti propisi u visokom stepenu usklađeni sa direktivama EU.

Predloženo je da sve naknade, poput onih za skladištenje ili marketing, ubuduće moraju biti zasnovane na stvarnim troškovima, jasno definisane ugovoru i prihvaćene uz pisanu saglasnost snabdevača.

Ovakva rešenja imaju za cilj da smanje prostor za različite oblike renti koje nemaju pokriće u stvarnoj ekonomskoj vrednosti i koje su u krajnjem ishodu plaćali sami potrošači kroz veće cene u prodavnicama.

Novim propisima predlaže se stroža kontrola odnosa između velikih kupaca i njihovih dobavljača, sa obrazloženjem da se na tržištu često dešava izražena neravnoteža pregovaračke moći.

Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda definiše nepoštene postupke kao one koji se javljaju usled jednostranog nametanja i koji odstupaju od dobrih poslovnih običaja.

Novine se odnose i na rokove plaćanja za hranu koja ima kratak rok trajanja, ali se zaštita širi i na drugu robu široke potrošnje.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, obrazlažući predlog Zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava u Skupštini Srbije, da će Zakon na sveobuhvatan način urediti tu oblast, jer su analize pokazale da postoje određeni problemi i neefikasnost delovanja institucija.

Dačić je na sednici kazao da, prema ranijim izveštajima, Srbija u velikoj meri predstavlja zemlju porekla, tranzita, ali i zemlju konačne destinacije za žrtve trgovine ljudima.

Od 2017. do 2022. godine, kako je naveo, u Srbiji identifikovano 320 žrtava trgovine ljudima, a većinu identifikovanih žrtava čine žene, više od 75 odsto.

"Žene su pre svega izložene seksualnoj eksploataciji, dok su skoro polovina identifikovanih žrtava - deca, oko 40 odsto. Državljani Srbije čine većinu identifikovanih i pretpostavljenih žrtava, dok se strani državljani identifikuju u manjem broju. Prepoznata je i unutrašnja trgovina ljudima, u kojoj se ceo proces - od vrbovanja, do eksploatacije, odvija u Srbiji", naveo je Dačić.

Poslanici Skupštine Srbije usvojili su danas dnevni red Druge redovne sednice prolećnog zasedanja na kome je 40 tačaka i počeli objedinjenu načelnu raspravu o njima.

Poslanici su prethodno prihvatili da se rasprava o amandmanima na prvih devet tačaka nastavi odmah po obavljenoj načelnoj raspravi o svih 40 tačaka.

Među tačkama koje je podnela Vlada Srbije je set trgovinskih zakona, među kojima su Predlog zakona o zaštiti potrošača, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini, Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda.

Na dnevnom redu je i Predlog zakona o upostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara.

Pred poslanicima će se naći i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju.

Pred poslanicima će se naći i nekoliko odluka iz oblasti kulture, kao i Predlog odluke o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije i Predlog strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine.

Pred poslanicima će se naći i više predloga zakona o potvrđivanju međudržavnih sporazuma i ugovora, kao i više predloga odluka koje se tiču sastava radnih tela Narodne skupštine.