Selaković: Jasno je da Srbija i dalje trguje, da i dalje nije spremna da se opredeli za evropsku stranu

Govoreći o Izveštaju Evropske komisije, kaže da se ono što smo juče imali priliku da čujemo odnosilo pre svega na taj geostrateški kontekst.

"Reflektuje ono što je trenutni interes i prioritet EU, sam izveštaj je u velikoj meri ponavljanje prošlogodišnjg izveštaja, kada su u pitanje konkretne ocene po poglavljima. To još jednom pokazuje zašto Srbija nije napredovala poslednje tri godine, jedan od ključnih razloga za to jesu upravo ti politički zahtevi, jer bez obzira na to kakav je tempo reformi i šta god poruči EK u svom izveštaju, zemlje članice su na kraju krajeva te koje daju poslednju reč i one u odnosu na svoje bilateralne pozicije procenjuju da li neka zemlja treba da bude nagrađena u tom procesu ili ne", kaže ona.

Treba da postoji saglasnost, dodaje, u "celoj EU o tome da ako je neko zemlja kandidat mora biti jasno svrstan geopolitički na stranu kojoj želi da se priključi".

"Jasno je da čitavom serijom tih poteza Srbija i dalje trguje, i dalje nije spremna da se u potpunosti opredeli za evropsku stranu, jer da nije tako, ne bismo imali ovu situaciju koja se desila u petak, da u isto vreme predsednik države ima sastanak sa predsednicom EK, a predsednik Vlade sa ruskim ministrom ekonomije. Prilično nepristojna reakcija, isto kao što i neodlazak Vučića u BRIKS nije bio dovoljno jasna poruka, imajući u vidu šta je on radio tog dana, da je otišao da se nađe sa najmanje poželjnim licima u EU među državama članicama", kaže ona.

U tom kontekstu, dodaje, "jasno je da Srbija i dalje balansira".

"I dalje pokušava da kupi vreme. Dokle, to ćemo da vidimo, može se pretpostaviti da će se prva ozbiljna sledeća crta povlačiti nakon izbora u SAD", kaže.
Govoreći o unutrašnjem planu, kaže da je "za razliku od onoga što smo imali priliku da čujemo od predsednice EK, pa je to unelo dosta zabuna u naš javni prostor, izveštaj vrlo jasan, strukturiran, realističan".

"Reflektuje sve ono što mi kao građani Srbije osećamo. Samoj EU to nije prioritet u odnosu na to što je njena spoljna politika. Gubi se sa uma da je EU politički savez, da ona ima svoje interese od procesa proširenja, želi da ceo region bude njoj pridodat, jer je to važno za njenu bezbednost. Unutar toga, Srbija je dobila mogućnost da se reformiše na unutrašnjem planu, ali to treba da bude prioritet nama", kaže ona.

Kako kaže, "svi visoki funkcioneri EU pre svega dolaze kao političari, kao predstavnici jednog političkog saveza".

"Primarni cilj je da pošalju neku vrstu poruka ohrabrenja, motivacije, da zemlje rade ono što se od njih očekuje da bi mogle formalno da postanu deo tog saveza", kaže.