Selaković o ekspozeu i novoj Vladi: Očigledno da ne postoji volja da Srbija u budućnosti postane članica EU

"Na osnovu ekspozea i sastava vlade deluje da ćemo imati još manji strateški fokus ka EU i mislim da je to jako važno da građani razumeju. Deklarativno i u ovom eskpozeu smo čuli da se pominje EU na nekoliko mesta, ali možda sada jasnije nego prethodnih puta vidimo da ovde očigledno ne postoji volja da Srbija u budućnosti postane članica EU. Dakle, ta sintagma 'evropski put' potpomognuta je vrlo konkretnim primerima toga kako će ova vlada gledati i meriti svoj odnos sa EU. Dakle, da iskoristimo benefite koje imamo kao zemlja kandidat, a sve ono što bi trebalo da budu neke obaveze na putu ka punopravnom članstvu, to doživljavamo kao neku vrstu pritiska, insistira se na toj ravnopravnosti u odnosu između Srbije i EU i ničim se ne razlikuje pozicija EU i nekih drugih stranih država", smatra ona.
Dodaje da o tome kakav će odnos prema EU biti svedoči i izbor Nemanje Starovića za ministra za evropske integracije.

"On je de fakto politička figura, politički lojalan ministar koji je poslednjih 10-ak godina u različitim ministarstvima bio na različitim pozicijama. Kada se takva osoba dovede na mesto nekoga ko je imao ekspertsku poziciju (Tanja Miščević), onda to negde vrlo jasno pokazuje kakvo će biti dalje opredeljenje. I na neki način nam potvrđuje da će se i dalje u tom odnosu prema Evropskoj uniji balansirati, da će Srbija koristiti politički zapravo taj odnos koji ima sa EU za učvršćivanje vlasti na unutrašnjem planu, da će se koristiti ono što se može iz toga iskoristiti, pre svega pristup fondovima", ocenjuje.

Podseća da je novi premijer Đuro Macut u ekspozeu pomenuo brojne projekte, neke investicije, "jedan deo toga bi trebalo da se finansira iz Plana rasta i reformske agende, ali da bi taj novac bio na raspolaganju, Srbija mora da uradi stvari na koje se obavezala, na primer da usvoji zakon o biračkom spisku i da dobije novi REM, zatim da ispunjava neke druge preporuke koje se tiču izbornog procesa i tako dalje, da bi se taj novac dalje povlačio".

Što se tiče balansiranja prema EU, na pitanje kako tumači odluku Aleksandra Vučića da ide u Moskvu na proslavu Dana pobede u Drugom svetskom ratu, kaže da je to priča koju imamo svake godine i "svake godine se podgreva ta tenzija da li će ići ili ne", ali da nije sigurna da li će uopšte otići.

"To pokazuje da i dalje Srbija nema jasnu stratešku orijentaciju. Ako se to razmatra nakon vrlo jasnih upozorenja iz EU, prosto se ne može očekivati da zemlja koja jeste na evropskom putu i kandidat za članstvo na takav način održava odnos sa nekim ko je bezbednosna pretnja po Uniju", istakla je.

U tom smislu, na konstataciju da je Srbija pomoć za izveštaj o eventualnoj upotrebi zvučnog topa na protestu 15. marta tražila od ruskog FSB, kaže da je "i to, kao većina poteza koji se tiču spoljne politike, namenjeno za unutrašnje tržište, postojala je potreba da se uradi bilo, šta bilo ko ko će pristalicama vlasti da pokaže da ono što oni govore sve vreme jeste tačno".

Podsetila je da, međutim, čekamo izveštaj Evropskog suda za ljudska prava, pa će onda moći da se uporede rezultati.

"Sud je napravio presedan i umesto odlučivanja sudije pojedinca, doneta je odluka da o tome odluči veće sudija, što znači da su tome veoma ozbiljno pristupili, i onda ćemo videti šta je ekspertski, a šta politički izveštaj", kazala je, aludirajući na izveštaj FSB koji je zaključio da akustični uređaji, tipa emitera LRAD, koje poseduju policijski organi Srbije, nisu primenjeni na protestu 15. marta.

Neki analitičari i stručnjaci ocenili su da je taj izveštaj u službi dnevne politike i činjenje usluge prijateljskoj službi.