Semafori u kružnim tokovima zbunjuju vozače i pešake: Ko ima prednost kad je trepćuće žuto svetlo?

"Žuto trepćuće svetlo za vozača ispred pešačkog prelaza znači da sa povećanom pažnjom prilazi tom prelazu i da očekuje kretanje pešaka“, objašnjava za portal N1 Smailović.

Kako dodaje, ključni pojam na koji treba skrenuti pažnju vozačima u ovom slučaju je "očekivanje“.

"To znači da vozač ima razloga da očekuje pešaka na pešačkom prelazu i da svoj način kretanja, odnosno brzinu i spremnost za zaustavljanje, mora da prilagodi toj situaciji“, navodi on.

Iako su pravila jasno definisana Zakonom o bezbednosti saobraćaja, problem nastaje u njihovoj primeni u praksi, ističe Smailović, posebno jer je ovakav način regulisanja saobraćaja relativno nov i do sada nije bio široko primenjivan u Srbiji.

Zeleno za pešake, trepćuće žuto za vozače?

U situaciji kada vozač ima trepćuće žuto, a pešak zeleno svetlo, prednost bi, prema njegovim rečima, trebalo da ima pešak. Međutim, Smailović ne veruje da svi vozači to razumeju na pravilan način.

"Značajniji problem može nastati u ponašanju vozača, koji ne razumeju pravilno značenje žutog trepćućeg svetla i koji do sada nisu očekivali slobodan prolaz za pešake u takvim situacijama“, upozorava profesor Smailović.

Ističe da je zbog toga potrebno adekvatno informisati vozače.

"Primenu novog načina regulisanja saobraćaja (koji je u skladu sa zakonom i strukom), za najširu populaciju vozača trebalo bi da prati adekvatna medijska kampanja i dobra informisanost vozača", ističe Smailović.

Šta kada semafor za pešake pokazuje crveno svetlo?

Zabuna, međutim, ne nastaje samo kada pešak ima zeleno svetlo. Dodatno problematične su situacije u kojima pešaci imaju crveno svetlo, ali ih vozači ipak propuštaju, što kod pešaka može stvoriti utisak da mogu bezbedno da pređu ulicu.

"Zakonom je definisano značenje crvenog svetla, a to je zabranjen prolaz. U konkretnom slučaju zabrana prolaska za pešake. Svakako da pešak prelaskom na crveno svetlo čini prekršaj, kao i na ostalim raskrsnicama“, naglašava on.

Poseban izazov predstavljaju kružni tokovi na kojima su prisutni i saobraćajni policajci, poput Autokomande, gde učesnici u saobraćaju mogu dobijati različite signale, od semafora, policajaca i samih vozača.

Prema propisima, u takvim slučajevima prednost imaju znaci koje daje ovlašćeno službeno lice, ali u praksi, kako upozorava Smailović, nije uvek jasno da li policajac aktivno reguliše saobraćaj ili ga samo nadzire.

"Delimično regulisanje saobraćaja od strane ovlašćenog službenog lica na kružnim raskrsnicama može učesnike u saobraćaju dovesti u dilemu kako da postupe“, navodi profesor i dodaje da ovlašćeno službeno lice mora da vodi računa o tome da bude jasno koju funkciju obavlja - nadzor ili regulisanje saobraćaja.

Koliko je ovakva signalizacija bezbedna?

Na pitanje o tome koliko su ovakva rešenja bezbedna za sve učesnike saobraćaja, saobraćajni inženjer Smailović ocenjuje da su dosadašnja iskustva uglavnom prihvatljiva. Ono što, ipak, može da bude dodatan problem jeste, kako objašnjava, geometrija kružne raskrsnice.

"Dosadašnja iskustva daju prihvatljive rezultate sa aspekta bezbednosti saobraćaja u ovom načinu regulisanja saobraćaja. Međutim, mnogo je veći problem geometrija kružne raskrsnice, koja omogućava kretanje velikim brzinama kroz kružni tok, kao što je primer kružne raskrsnice kod Opštine Novi Beograd. Druga pitanja i mnogo važnija su: da li je kružna raskrsnica na pojedinačnoj lokaciji potrebna, kao i da li je to optimalan način regulisanja saobraćaja sa aspekta ranjivih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista)“, objašnjava Smailović u razgovoru za portal N1.

Zašto je grad Beograd odobrio postavljanje semafora u kružnim tokovima?

Uvođenje semafora ispred kružnih tokova u Beogradu počelo je sa kružnim tokom na Brankovom mostu gde su saobraćajne policajce "zamenili semafori" koji rade samo radnim danima po specifičnom režimu: bez zelenog svetla, uz crveno i trepćuće žuto.

Takav režim je zastupljen u jutarnjim časovima od 7 do 10 i u popodnevnim od 14.30 do 18.30. U tom periodu semafor zadržava vozila, ali i pešake po 70 sekundi.

Gradonačelnik Aleksandar Šapić najavio je tada da će se isti model primeniti i na drugim kružnim tokovima u gradu, uključujući Autokomandu i Slaviju, navodeći da je reč o "rešenju koje postoji u evropskim gradovima".

Osim toga, on je izjavio da su ovakva rešenja primenjena "jer u Srbiji nema dovoljno stručnjaka za rešavanje problema saobraćaja", što je izazvalo reakcije sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu o čemu je naš portal već pisao.

Semafori su nakon toga postavljeni i na kružnom toku na Autokomandi, gde su u rad pušteni početkom 2025. godine.