"Sile mraka i sile svetla": Ima li savesti u državi u kojoj čitave porodice štrajkuju glađu

Drugi je grad, drugi je šator, ali je pod njim ista borba - za pravdu. U Beogradu je pred Skupštinom Srbije majka koja štrajkuje glađu, pred zgradom Banovine u Novom Sadu to je samohrani otac koji se na isti potez odlučio pošto mu je država oduzela sredstva za rad - svih sedam autobusa kojima je poslednjih godinu dana besplatno prevozio studente.

"Nisam više samo ja i moj sin u pitanju, već i moji vozači i njihove porodice, mi nemamo vozila i sa čime da radimo. Državi obaveze moram da plaćam, sramota je više to da kažem, ali sam mrtav čovek, pa kad sam mrtav čovek", rekao je Jaćimović.

Još je strašnija i ova odluka i ovaj uzdah ako znate da je to čovek koji ima za kog da živi. Taj za kog živi, iako maloletan, odlučio je međutim da se pridruži ocu u ovoj borbi.

"Ja nisam bio za to da moje dete to radi, međutim nisam uspeo da ga odgovorim, ja sam ga othranio sa dva i po meseca, on je vezan za mene, ne mogu da ga odvratim i da ga gurnem od sebe, ali ako mi dete uzmu - nek znaju da im se ne piše dobro i da neće biti dobro", objašnjava on.

Kako smo došli do ovoga? Mogla bi o tome sa sociološkog stanovišta profesorka Marija Vasić, ali danas je pored šatora Milomira Jaćimovića kao čovek i kao osoba koja je kroz sličnu, ali i još opasniju borbu već prošla, štrajkujući ne samo glađu, već i žeđu.

"Nikada pre nismo imali da jedno dete štrajkuje glađu i to jedno maloletno dete sa svojim samohranim ocem, tako da ja Dijanu i njih ovde vidim kao jednu porodicu. I to je zaista strašno da imamo čitave porodice koje pribegavaju ovako radikalnim metodama i da li u ovoj državi ima negde savesti? Ima li svesti i da li će neko da pogleda sve nas?", pita se Vasić.

Isto se pita i kolumnista Peščanika Dejan Ilić.

"Da li ovaj režim ima ljudskost? Nema. Tačka. Mi imamo posla s ubicama iz 90-ih. Apelovati na njihovu ljudskost je zaludna stvar. U borbi sa ovim režimom, naša najveća vrlina je i naša najveća mana. Mi smo pristojni ljudi i cenimo ljudski život. Pristojne osobe koje cene ljudski život i nisu u stanju da povrede druge ljude - ne mogu da izađu na kraj s ovim režimom", kaže on.

Na kraj s ovim režimom nije uspeo da izađe ni Milomir Jaćimović.

"Uništili ste me, ali narod vam ovo neće zaboraviti", kaže Jaćimović.

Veliku podršku dobija od ljudi koji dolaze da ga podrže, uprkos lošem vremenu. Jedan od njih je i građanin Novog Sada Zoran Radović koji za N1 kaže da je uz Jaćimovića kao što je uz studente.

"Naravno, ko je uz studente, kao što je Jaćimović, ja sam uz njega. Malopre sam pričao s njim i pozitivan je i idemo zajedno s njim do kraja, do pobede", objašnjava sagovornik N1.

Autoprevoznika Jaćimovića su došli da podrže i studenti, među kojima je Bogdan Markov sa Fakulteta fizičkog vaspitanja u Novom Sadu, koji kaže da je uz Milomira jer je on bio uz studente od početka protesta.

"Milomir je neko ko je uz nas od samog pocetka, koja god akcija da je bila, on nam je pomagao u vezi sa svim. Nama je veoma žao što je na kraju ispalo ovako da mora da štrajkuje glađu, smatramo to neljudskim i nepravdom sve što se njemu dešava, tako da gledamo da mu budemo od pomoći najviše što možemo", rekao je student Bogdan.

A gde su studenti tu je izvesni Aleksandar Šulc - čovek koji je u avgustu upao u dvorište Jaćimovića i fizički nasrnuo na njega, slomivši mu zub. Javnosti je poznat sa snimka na kom ometa uključenje reportera N1 ispred Ćacilenda, a u aprilu ove godine meta njegovih provokacija bila je i majka poginulog Stefana Hrke. Vratio se na staru metu.

I Dejan Ilić objašnjava da je ova borbu građana protiv nepravde poput igre "sile mraka i sile svetla".

"Čista epska fantastika, stvarno imate sile mraka i sile svetla, sile smrti i sile života. I sve drugo ide u drugi plan", kaže Ilić.

Jaćimović zaključuje da je sada sve na narodu.

"Samo bih mogao poručiti narodu da malo bolje pogledaju. Danas sam ja ovde, Dijana je u Beogradu, sve nas ovo čeka", kaže Jaćimović.