Ima li država rešenje za serijske silovatelje - osim da sedi i čeka da ponove zločin

M. S. (37) iz okoline Merošine, koji je osumnjičen za silovanje taksistkinje iz Niša, proveo je šest godina u zatvoru zbog silovanja, objavili su mediji. Iz zatvora je izašao 2019. godine, a uhapšen je ponovo dva meseca kasnije u Čačku zbog nasilničkog ponašanja – napada na 15-godišnju devojčicu i jednu ženu.

Ono što se zna, a što je saopštilo Više javno tužilaštvo u Prokuplju, jeste da je M.S. ušao u taksi kojim je upravljala žrtva, tražeći da ga preveze od Niša do jednog sela u blizini Merošine. Kada su stigli, na silu joj je prvo oduzeo novac, a potom je silovao.

Ovo nije prvi slučaj da osuđeni silovatelj ponovi krivično delo. Naime, po izlasku iz zatvora počinioci ovih krivičnih dela su slobodni ljudi, iako su svojevremeno od samih tužilaca dolazili poražavajući statistički podaci – da 70 odsto silovatelja čine povratnici.

Centar za podršku ženama navodi da ne postoje zvanični javno dostupni, precizni i redovno objavljeni procenti recidivizma za silovatelje.

Bez kontrole po izlasku iz zatvora

Pukovnica policije u penziji Slavica Radovanović za N1 kaže da je glavni razlog u tome što u zatvorima ne postoji prava resocijalizacija, kazne za silovanje su relativno blage, a same procedure davanja iskaza tokom istrage i suđenja za žrtve – traumatične.

Ona dodaje da je problem i to što ne postoji propisani monitoring za počinioce ovih krivičnih dela pošto izađu iz zatvora.

„Lice koje izlazi bi trebalo da se javi u nadležnu policijsku upravu, da mu se dodeli mentor, da prijavi mesto prebivališta, da se prati neki period, da ga policija s vremena na vreme obilazi, pa da se na kraju uradi profil ličnosti i veštačenje da li to lice može da nastavi da živi bez takvih ograničenja“, predlaže Radovanović.

Kome dodeliti odgovornost praćenja i rada sa osuđenim silovateljima - dodatni je problem, kaže Radovanović i napominje da je to nemoguća misija za Centre za socijalni rad, za koje kaže da tvrde da nemaju osoblja ni za tekuće zadatke.

Sagovornica N1 ističe da je problem dosta kompleksan, jer u zatvorima postoje "neka nepisana pravila ponašanja" i silovatelji i pedofili "često su sankcionisani od strane drugih zatvorenika". Kako kaže, to može kod njih da stvori mržnju prema sistemu u kojem su se našli, a tu mržnju će ispoljiti – prema novoj žrtvi.

„Nema odgovora sistema i društva kad izađu… Cela oblast zaslužuje reviziju“, istakla je Radovanović u razgovoru za portal N1.

"Napraviti registre silovatelja i učiniti ih javnim"

Deo predloga koje je iznela pukovnica u penziji već postoje u takozvanom „Marijinom zakonom“, odnosno Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima i odnose se na počinioce krivičnih dela prema maloletnicima.

Ovaj zakon, između ostalog, propisuje da se za obljubu nad detetom ne može ublažiti kazna, niti se počinitelj može uslovno otpustiti.

Posle izlaska iz zatvora, počinioci krivičnih dela protiv polne slobode maloletnika moraju obavezno da se javljaju nadležnom organu policije i Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, zabranjeno im je da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, obavezna je poseta profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno je obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, kao i obaveštavanje o putovanju u inostranstvo.

„Marijin zakon“ uveo je i takozvani „registar pedofila“, koji postoji od 2015. godine. Međutim, ovaj registar nije javno dostupan, a kako je ranije rečeno za portal N1 iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija – podaci iz registra mogu se dati sudu, tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv osobe iz registra.

Slavica Radovanović smatra da slične registre treba formirati za sve počinioce najtežih krivičnih dela – ubistvo, pedofilija i silovanje i učiniti ih javnim.

„Lista silovatelja, ubica i pedofila treba da bude javna i transparentna. Postoji kategorija 'nepopravljivih' i država mora na drugačiji način da postupa prema njima“, kazala je Radovanović.

Iako napominje je da je to izuzetno delikatno pitanje jer otvara problem dodatne stigmatizacije počinilaca krivičnih dela, ona dodaje da silovatelji moraju biti pod strogom kontrolom.

Prevencija između zaštite zajednice i ljudskih prava počinilaca

Iz Centra za podršku ženama za portal N1 navode da postupanje prema učiniocima silovanja posle odslužene kazne otvara složenu ravnotežu između zaštite društva i poštovanja osnovnih ljudskih prava.

Ističu da to što počinilac posle odsluženja kazne stiče status slobodnog građanina ne znači da sistem nema, niti da ne može da razvije mehanizme za smanjenje rizika od ponavljanja krivičnih dela.

"Upravo suprotno, savremeni pristupi krivičnopravnoj politici sve više se oslanjaju na kombinaciju nadzora, tretmana i preventivnih mera koje se sprovode nakon izlaska iz zatvora", navode iz ove organizacije.

Kako objašnjavaju, jedan od ključnih elemenata jeste uvođenje sistemske i kontinuirane procene rizika od ponovnog izvršenja dela.

"Ova procena treba da počne još tokom izdržavanja kazne, a da se nastavi i po izlasku na slobodu, uz primenu standardizovanih alata i multidisciplinarnog pristupa. Na osnovu takve procene, moguće je razviti individualizovane planove nadzora i podrške, koji mogu uključivati obavezno javljanje nadležnim službama, ograničenja kretanja ili kontakata, kao i uključivanje u programe tretmana", predlaže Centar za podršku ženama.

Dodaju da postpenalni nadzor, odnosno sistem probacije, predstavlja jedan od najvažnijih mehanizama za kontrolu i podršku posle izlaska iz zatvora. Objašnjavaju da ovaj sistem omogućava praćenje ponašanja učinioca u zajednici, uz istovremeno pružanje podrške u procesu reintegracije.

"U određenim slučajevima, sud može odrediti i posebne mere, poput zabrane približavanja žrtvi, zabrane boravka na određenim lokacijama ili obaveze uključivanja u tretmane", navode iz Centra za podršku ženama.

Jačati i mehanizme zaštite žrtava

S druge strane su žrtve, a iz ove organizacije kažu da je neophodno jačati mehanizme njihove zaštite. To uključuje dugoročne zabrane prilaska i kontakta, ali i uspostavljanje sistema koji omogućava da žrtve budu pravovremeno informisane o izlasku učinioca iz zatvora.

"Efikasna prevencija ponavljanja krivičnih dela zahteva i snažnu međuinstitucionalnu saradnju. Razmena informacija između sudova, policije, zatvorskog sistema, probacionih službi i centara za socijalni rad ključna je za pravovremeno prepoznavanje rizika i adekvatno reagovanje. U tom smislu, potrebno je razvijati jasne protokole saradnje i integrisane baze podataka", ističe Centar za zaštitu žena.

Za specifične, visokorizične počinioce, Centar predlaže i dodatne mere nadzora, poput produženog nadzora u zajednici, "ali uvek uz strogo poštovanje principa zakonitosti i proporcionalnosti".

"Sve ove mere moraju biti jasno definisane zakonom, vremenski ograničene i podložne sudskoj kontroli. Iskustva različitih zemalja pokazuju da najefikasniji pristup nije zasnovan na jednoj meri, već na kombinaciji nadzora, tretmana, podrške reintegraciji i zaštite žrtava", poručili su iz ove nevladine organizacije. 

Poražavajuća statistika

Zvnični podaci Repubičkog zavoda za statistiku pokazuju da je broj krivičnih dela protiv polne slobode u porastu.

Za deset godina, broj prijavljenih slučajeva je porastao od 352 u 2015. godini na 440 u 2024. godini. Najviše ih je bilo 2023. godine kada je za godinu dana prijavljeno 500 slučajeva krivičnih dela protiv polne slobode. Brojke pokazuju da se godinama broj prijava kretao oko 500, sa izuzetkom pandemijske 2020. kada je bilo 411 slučajeva i 2024.

Poslednji zvanični podaci za 2024. godinu pokazuju da je te godine bilo 68 prijavljenih silovanja, 23 obljube nad detetom, osam obljuba nad nemoćnim licem i 76 nedozvoljenih polnih radnji.

Do zvaničnih podataka koliko je povratnika među silovateljima nismo došli. Pojedini tužioci su ranije u javnosti govorili da ih je oko 70 odsto, a da se u zatvorima nalazi 20 do 30 odsto povratnika kada je u pitanju krivično delo protiv polnih sloboda.

Serijski silovatelji koji su potresli javnost

Jedan od slučajeva koji je najviše potresao i uznemirio javnost je slučaj Ninoslava Jovanovića, kojeg su tabloidni mediji prozvali "Malčanski berberin". Jovanović je u zatvoru prethodno proveo 22 godine zbog silovanja, pokušaja silovanja i otmice više žena i devojčica. Zločin je ponovio 2019. godine kada je oteo 12-godišnju devojčicu na putu do škole. Potraga za njom trajala je 17 dana po nepristupačnim terenima na jugu i istoku Srbije.

Zbog otmice i seksualnog zlostavljanja devojčice, Jovanović je bio prva osoba osuđena na doživotnu kaznu zatvora.

Još jedan serijski silovatelj koji je uznemirio javnost bio je Igor Milošević. Njega su 2022. godine građani i tabloidi danima pratili po Beogradu i objavljivali njegove fotografije i lokacije na kojima je uočen. Uhapšen je posle intervjua koji je dao za Informer, a u kojem je opisivao zločine zbog kojih je 15 prethodnih godina proveo u zatvoru.

Milošević je uhapšen posle datog intervjua, koji je izazvao veliko negodovanje javnosti, i to po prijavi Informera za ugrožavanje sigurnosti novinarke koja je s njim razgovarala pred kamerom.

Iz zatvora je izašao u aprilu 2023. godine, a već u decembru iste godine je ponovo uhapšen zbog trgovine drogom.

Isti strah od serijskog silovatelja pojavio se i 2025. godine kada je na slobodu izašao Dejan Gojković koji je u zatvoru proveo 12 godina zbog silovanja četiri žene i tri pokušaja silovanja na Mostarskoj petlji u Beogradu.

Još jedan silovatelj koji je punio stranice crne hronike bio je Dušan Murgaški. Više puta osuđivan za silovanje ponavljao bi to krivično delo čim izađe iz zatvora. Poslednji put je 2020. godine osuđen na 15 godina zatvora.