Sindikat Biosensa: Talentovani naučnici iz inostranstva imaju problema sa produženjem ugovora

Zaposleni upozoravaju na kritičnu situaciju u kojoj se nalaze strani istraživači zaposleni na Institutu. Napominju da nova praksa uprave, po kojoj se ugovori o radu produžavaju u poslednjem trenutku, nekada čak i poslednjeg dana trajanja prethodnog ugovora, neprofesionalna i nehumana, jer dovodi zaposlene u potpunu egzistencijalnu neizvesnost, a za strane državljane ima i mnogo ozbiljnije posledice.

Kako kažu, zbog procedura u vezi sa produžavanjem boravišne dozvole, zdravstvenog osiguranja i administrativnim rokovima u Republici Srbiji, strani istraživači moraju znatno ranije da znaju da li će im radni odnos biti produžen

Naučna saradnica Instituta BioSens Tijana Nikolić Lugonja za N1 objašnjava da se njihovi problemi samo nagomilavaju, a da se pored toga krše i radna prava zaposlenih.

„Došli smo u situaciju da se strani istraživači, koji su ovde davali svoju doprinos razvoju nauke u Srbiji, sada takođe nalaze u problemu, jer se njihovi ugovori produžavaju u poslednjem momentu, što je konkretno i danas bio slučaj. Problem sa njima je još dodatno taj, što oni zbog regulisanja svojih obaveza u vezi sa boravkom u Srbiji, informaciju kada i kako će njihovi ugovori biti produženi moraju da znaju mnogo ranije, nego domaći istraživači. Takođe imamo problem sa tim, da preko 80 ugovora na određeno vreme treba da bude produženo krajem godine. Iako smo kao sindikat uputili zahtev da nam se da odgovor po tom pitanju, njega još uvek nema. Na kraju moram da priznam da smo se borili do kraja i da je današnji razgovor imao pozitivan ishod, ali svima nama je to predstavljao jako veliki problem“, istakla je naučna saradnica za portal N1.

Tijana Nikolić Lugonja ističe da je koleginica, čija je situacija rešena u poslednjem trenutku, strani istraživač, koja je konkurisala kod Evropske unije sa projektima vrednim 2,2 miliona evra.

„I to je neko ko je zaista dao veliki doprinos i zajedno sa nama radi na razvoju različitih tema i na donošenju važnih rešenja, koja treba da unaprede život u Srbiji. Ovo je zaista bio period u kome nam nije bilo nimalo lako, jer doslovno do poslednjeg momenta nismo znali šta će se desiti. Postupak je bio pokrenut na vreme sa naše strane, ali se mi preko dva meseca razvlačimo sa stvarima, koje su se nekad u BioSensu rešavala za pet minuta", ukazuje naučnica na problem koji imaju sa upravom.

Zaposleni uputili dopis ministarstvu

Naučno veće Instituta BioSens razmatralo je zahtev za pokretanje postupka za izbor u zvanje koji vršilac dužnosti direktora prof. dr Dušan Marinković nije predao u zakonom propisanom roku od 60 dana, već nakon toga, čime je, prema mišljenju zaposlenih instituta, prekršio propise.

Zbog zaštite zakonitosti rada instituta, Naučno veće je uputilo dopis Ministarstvu nauke, tehnološkog razvoja i inovacija sa zahtevom za mišljenje i preporuke o narednim koracima koje Institut BioSens treba da preduzme.

„Mi smo se našli u situaciji da odlučujemo o nečemu, što se nikad pre nije desilo, nijedan istraživač, od kako postoji BioSens, nije zakasnio sa pokretanjem postupka za izbor u zvanje. S obzirom da ovakav slučaj nismo imali, mi smo se ponovno obratili ministarstvu da nam kaže kako dalje da postupamo, jer ne postoje smernice za rešavanje ovakve situacije“, pojasnila je za N1 naučna saradnica Instituta BioSens Tijana Nikolić Lugonja.

Zakon mora biti jednak za sve

Tokom štrajka, zaposlenima se obratio i predsednik Odbora sindikata Instituta Biosens Marko Panić, koji je naglasio da živimo u polarizovanom društvu, koje utiče i na funkcionisanje njihove naučne ustanove.

„Svedoci smo sve većih podela u našem društvu, koja ne zaobilaze ni našu instituciju. Postajemo učesnici tih podela, odnosno njihovi akteri, da li svojom voljom ili nametanjem volje drugih. Od etikiranja kategorija "blokader" i "ćaci", ide se i korak dalje u intenziviranje atmosfere nekonstruktivnog konflikta, koja šteti na ličnom nivou, i šteti instituciji koju poštenim radom unapređujemo i pokušavamo da održavamo na nivou naučne izvrsnosti. Stoga, smatram da zakon mora biti jednak za sve, da poštovanje zakona mora biti opšte prihvaćen aksiom, kao i da je naučno stvaralaštvo slobodno po Ustavu Republike Srbije“, poručio je okupljenim kolegama Marko Panić i zaključio da se autonomija naučnog istraživanja mora očuvati.