Jednokratne ili dvokratne pomoći penzionerima nisu trajno rešenje. Samo trajna rešenja daju rezultate. Penzioner ne živi samo jedan mesec. Mnogi umiru gladni i bolesni. Imao sam prilike da za vreme korone vidim bolnice pune starih ljudi koji nemaju kući hleba da jedu. I u bolnici nema ko da ih obiđe, nemaju ništa. To je strahota u kojim uslovima žive naši penzioneri, rekao je u Novom danu N1 Miloš Grabundžija, predstavnik Sindikata penzionera "Nezavisnost"
On je ocenio da svi oni koji imaju penzije ispod 50.000 dinara ne mogu da podmire osnovnu potrošačku korpu.
„Kako žive, to samo oni znaju. Od mnogih sam slušao: ‘Jedan mesec kupim lekove, jedan mesec platim račune’ . To je bukvalno mrcvarenje starih ljudi – kao da su penzioneri krivi za sve nevolje ovoga sveta. Oni su svoje pošteno zaradili, odradili su svoj radni vek i sad se još stvara medijska klima da su oni za sve krivi“, istakao je Miloš Grabundžija.
Kada je reč o najavljenom povećanju penzija koje se upravu isplaćuju, od 5,9 odsto u skladu sa švajcarskom formulom, on ukazuje da taj procenat izgleda kao da je „imponzantna cifra“.
„Međutim, penzioneri čije su penzije niže od 30.000 dinara, dobili su minimalno povećanje. Smatramo da ubudće treba da se uvede neki nacionalni ili socijalni dodatak za penzionere koji imaju manje od 30.000 ili 25.000 dinara. Jer, ovo usklađivanje uvek ide u korist onih koji imaju veće penzije, a na štetu onih koji imaju manje“, naveo je Grabundžija.
On ističe da je na primeru penzije od 15.000 dinara, reč o povećanju od svega 885 dinara.
„Takvih penzionera ima preko 330.000. A prihode od 15.000 do 20.000 dinara ima 322.000 penzionera. Najbolje prođu oni koji imaju od 50.000 dinara pa naviše“, naveo je on.
Zato se, kaže, sindikat zalaže za posebnu socijalnu politiku.
„Na terenu sam viđao – ljudi imaju po 8.000 po 9.000 dinara penziju i oni će sad dobiti nekih 600 dinara, što im ništa ne znače. A, ovamo je poskupela struja, namirnice, komunalne usluge… Tako ne može da se živi“, navodi predstavnik Sindikata penzionera „Nezavisnost“.
Šteta od miljardu evra
Kada je reč o penzijama umanjenim tokom fiskalne konsolidacije, Miloš Grabundžija ističe da su se penzioneri obratili Evropskom sudu za ljudska prava, ali da su „naše vlasti 2020. postigli neki dogovor sa sudom pa taj zahtev nije odbijen, ali kao nisu naši penziuoneri dovoljno ugroženi“.
Sada su se, navodi, obratili drugim institucijama, kako bi se taj zahtev vratio na raspravu na veliko veće, da o njemu ne odlučuje sudija pojedinac „koji je u dogovoru sa našim predstavnicima u Srbiji“.
„Šteta naneta penzionerima sa penzijama iznad 25.000 dinara je procenjena na oko jednu milijardu evra. Do sada je to trebalo vraćati u ratama, isto onako kako je odbijano od penzije. Predložićemo rezoluciju Evropskom parlamentu da se to uzme u postupak“, zaključio je Grabundžija.
