Srbiju, ali i ceo svet, ove godine pogodili su toplotni talasi, a temperature su išle i iznad 40 stepeni Celzijusovih. Dok lekari preporučuju da se na sunce ne izlazi, postoje oni koji nemaju drugog izlaza - beskućnici. Privatilišta je malo, a većina njih i ne radi tokom letnje sezone, pa mnogi moraju da se skrivaju po tržnim centrima, hodnicima zgrada... Mnoge humanitarne organizacije koje rade na terenu primetile su porast slučajeva trovanja hranom, stomačnih virusa i glavobolje. Jasno je da je potrebno više centara za osobe sa ulice, a posebno tokom letnje sezone, kažu sagovornici N1.
Već dugo ne postoje zvanične statistike o broju ljudi u situaciji beskućništva u Srbiji i Beogradu. Prema pisanju RTS-a, u Srbiji ima oko oko 20.000 beskućnika, od čega je 5.000 ljudi bez krova nad glavom u Beogradu. Ipak, kako je Danas ranije pisao, broj je daleko veći od onoga što navode zvanične institucije. Iz Solidarne kuhinje za N1 kažu da su ovi podaci stari bar deset godina i da je teško doći do pravih informacija, jer mnogi nemaju lična dokumenta i socijalnu zaštitu.
U odnosu na veliki broj beskućnika u Beogradu, smeštajnih kapaciteta je jako malo. Takođe dodaju da u Beogradu smeštaj može da dobije oko 200 ljudi. Čak i da se uzmu zastareli podaci od 5.000, bez krova nad glavnom u slučaju ekstremnih temperatura ostaje 4.800 beskućnika, koji spavaju u parkovima na klupicama, zgradama, tržnim centrima…
Bez ličnih dokumenata i izveštaja neuropsihijatra ne može u prihvatilišta
Po osnovu informatora Crvenog krsta Palilula jedini zvanični pružalac usluga ovakve vrste jeste Prihvatilište za odrasla i stara lica i prenoćište u okviru Crvenog krsta.
Postoji i još nekoliko objekata ili dnevnih centara, namenjenih prenoćištu beskućnika ili mogućnosti da se u njihovom prostoru tokom zime ugreju na nekoliko sati. Ali, svi oni imaju isti problem – mali smeštajni kapaciteti. Uz to, u pitanju je privremeni smeštaj.
Što se tiče smeštaja, uglavnom je otvoren tokom zimske sezone, a ako rade tokom letnje, rade nekoliko dana u toku nedelje, što otežava život osobama bez doma na vrućinama. Međutim, nemaju svi beskućnici pravo na smeštaj u svratištima, što za N1 objašnjava saradnica za rad sa osobama u situaciji beskućništva oganizacije ADRA Milica Jocić.
„Nemaju svi beskućnici pristup prihvatilištima, jer je uglavnom neophodno da imaju lična dokumenta, odnosno prijavu prebivališta na teritoriji grada Beograda. Takođe, preduslov je dostavljanje izveštaja neuropsihijatra da osoba nije ‘štetna’ za kolektivan smeštaj. Ovo često dovodi do isključivanja osoba koje nemaju zdravstvenu zaštitu i ne mogu samostalno platiti pregled psihijatra, imaju teže probleme mentalnog zdravlja i izlaze sa lečenja iz psihijatrijskih klinika ili su višestruko ranjave po drugim osnovama“, navela je Jocić.
Portal N1 je posetio udruženje „Izlazak“ u Zemunu, a većina ljudi, koji tamo odlaze da se okupaju, operu, osuše garderobu ili nešto pojedu, kaže da nema lična dokumenta. Oni koji imaju nešto uz sebe, imaju samo ličnu kartu.
„Ja sam registrovani socijalni slučaj, a pet godina nemam nikakvih primanja. Pre tri godine, su mi zbog dugovanja za račun, isekli struju. Nemam struju, primanja, nemam gde da spremim hranu. Ukinuta mi je i jednokratna socijalna pomoć koju sam imao. Zato dolazim ovde (u Zemun), sa Padinske skele. Ovi ljudi (iz udruženja) su mi pomogli da sredim dokumenta za penziju, pa ćemo videti šta će tu da se desi“, rekao je R. Viličić.
„Odlazimo u tržne centre, uzmemo hranu kad neko baci, zimi je lakše„
Kako Milica Jocić navodi, zvanična prihvatilišta se vode složenim postupcima i tokom ekstremnih temperatura, i ne uvode posebne mere poput npr. dnevnog boravka ili olakšice za prijem za osoba u situaciji beskućništva.
Kako nemaju pristup smeštajima, moraju da pronađu alternativna rešenja.
„Najčešće je to boravak u tržnim centrima dok ih neko ne primeti da su tu već predugo i zamoli ih da odu, ili borave na aerodromu, glavnoj autobuskoj stanici, zatim mogu boraviti u nekim klimatizovanim lokalima gde mogu da za jednu plaćenu kafu ostanu što duže“, navela je Jocićeva.
O tome kako se snalaze, za naš portal priča Vladeta Počić. „Često odlazimo u tržne centre leti, jer je tamo prijatna atmosfera, pa se tako malo sklonimo od sunca. Tamo možemo da nađemo i neku i hranu, jer su tamo restorani brze hrane. Ljudi stalno hranu bacaju u kante, pa ja kad vidim da neko baci, uzmem“, navodi.
„Zabeležen porast trovanja hranom, stomačni virus“
Izloženost ekstremnim temperaturama, kaže Jocić, bilo da je hladnoća ili toplota, jedan je od najvećih zdravstvenih rizika koji pogađa osobe koje žive na ulici.
„Veliki broj osoba koje žive u beskućništvu najčešće imaju jednu ili više hroničnih bolesti istovremeno, pa usled ekstremnih visokih tempertura često dolazi do pogoršanja hroničnih stanja koja mogu dovesti i do učestalih i jakih glavobolja, hipertenizije, ali i do moždanog i srčanog udara. Poslednjih nedelja na terenu zabeležili smo porast slučajeva trovanja hranom, stomačnih virusa i povišenog krvnog pristiska. Mnogi do sada nisu imali ove probleme. Takođe, tu su i dehidratacije“, navela je.
Vladeta kaže da mu zima često lakše pada od leta.
„Zimi bude lakše, jer je više centara i lokacija otvoreno tokom zime. Ranije je mnogo njih radilo, ali je mnogo njih zatvorilo vrata krajem zime, rekli su ‘vratićemo se’, ali samo su stavili katanac i otišli. Takođe, kuhinja crkve ne radi ceo avgust, a verovatno je jedan od razloga i manjak volontera. Siromašni ljudi treba i leti da jedu“, kaže on za N1.
Takođe, rekao je da ako hoće da dođe do lekova koji su mu potrebni, zna gde da ode – ispod Brankovog mosta, gde organizacije dele lekove. Zvanične institucije i domove zdravlja nije ni pomenuo.
Postupak lečenja je, kako Jocić navodi, lakši za one sa zdravstvenom knjižicom i ličnom kartom – mogu da se obrate domovima zdravlja ili Urgentnom centru za urgentna stanja. Ipak, mnogo je teže ukoliko dokumente nemaju, navodi.
„Hitna pomoć i Urgentni centar KCS primaju i ljude bez ličnih dokumenata kada su u pitanju hitna zdravstvena stanja, međutim vrlo brzo budu otpušteni sa uputom da nastave lečenje u nadležnom domu zdravlja. Taj nastavak lečenja nije moguć za ljude bez ličnih dokumenta što može dovesti do još veće komplikacije zdravstvenog stanja“, ističe naša sagovornica.
„Pomoć na točkovima“
Organizacija ADRA upravo iz svih navedenih razloga pokušava da poveća pomoć beskućnicima na terenu.
„Jačamo broj medicinskih usluga, na terenu delimo flaširanu pijaću vodu, omogućavamo redovno tuširanje i održavanje lične higijene, kratkotrajni boravak u rashlađenom ili klimatizovanom prostoru i delimo adekvatnu garderobu za ove vremenske uslove“, navodi Milica Jocić.
Ova organizacija osmislila je projekat koji beskućnicima posebno može biti od pomoći – specijalno adaptirani autobus. Ovaj autobus tri puta nedeljno posećuje različite punktove u gradu gde nudi pomoć iz tri oblasti: higijensko-distributivne, psihosocijalne podrške i zdravstvene zaštite.
Tako posetioci ovog autobusa mogu da se u njemu okupaju, ošišaju, obriju, koriste toalet, operu veš, prime paket sa hranom, dobiju zdravstvenu pomoć u vidu trijaže i posredovanja u komunikaciji sa zdravstvenim ustanovama radi zakazivanja termina pregleda, kao i pomoć u izradi dokumenata i savetovanja.
Autobus se najčešće nalazi ispod Brankovog mosta sa novobeogradske strane, ponedeljkom i sredom od 9 do 13 časova, kao i na Donjem Kalemegdanu.
Solidarna kuhinja, kako bi pomogla beskućnicima na velikim vrućinama, deli obroke i hladne napitke. „U junu smo takođe organizovali i podelu higijenskih paketa koje su nam donirali solidarni građani“, naveli su iz ovog udruženja.
Pomoć pruža i udruženje „Izlazak“, koje se nalazi u Cara Dušana u Zemunu. Ovo udruženje se nalazi u objektu grada Beograda, ali, ga iznajmljuje od grada, kažu iz ovog udruženja. Takođe dodaju da od države ne dobijaju bilo kakvu vrstu pomoći, što se može videti u tome da plaćaju kiriju gradu za objekat u kome pomažu svima onima koje je to potrebno.
Za donacije se snalaze uglavnom od građana, koje su im uvek potrebne – konzervirana hrana, muška i ženska odeća i obuća za odrasla lica i sredstva za ličnu higijenu.
„Osim cisterni sa vodom na nekoliko lokacija, država ne pruža pomoć“
Iz Solidarne kuhinje navode da, osim postavljanja cisterni sa vodom na nekoliko lokacija u centru grada, nisu primetili druge vidove pomoći koje bi se bavile ovom temom. „Čini se kao da je tretman od strane državnih organa isti kao i uvek: snađite se sami“, naveli su.
Cisterne su, kako piše Beoinfo, postavljene na Trgu Nikole Pašića, na Trgu Republike kod „Staklenca“, na Beogradskom sajmu, kod GO Novi Beograd, kao i u Ulici cara Dušana u Zemunu.
Jocić ispred ADRA organizacije kaže da je utisak da rešavanje pitanja beskućništva nije prioritet donosioca odluka jer „Repubilka Srbija i dalje nema nikavu strategiju prevencije i rešavanja problema beskućništva niti su osobe u situaciji beskućništva prepoznate i definisane kao posebna ranjiva grupa u Zakonu o socijalnoj zaštiti, kao i u drugim relevantnim zakonima“. Takođe, kako navodi, nije primećena inicijativa države za donošenje urgentnih mera za ovu ranjivu grupu tokom toplotnih talasa.
„Naše iskustvo ukazuje na to da država na problem beskućništva reaguje ad hok merama i to najčeće samo u zimskom periodu. Tokom prethodnih zima otvoren je i Dnevni centar gde su osobe u u situaciji beskućništva mogle da se ugreju nekoliko sati dnevno. Nakon meseca maja ove usluge su ukinute sa obrazloženjem da više ne postoji potreba za njima, ne vodeći računa o potrebama i drugim rizicima života na ulici poput već navedene izloženosti visokim temperaturama, izloženosti stalnom stresu, nasilju, nemogućnosti održavanja higijene i redovne ishrane“, objašnjava naša sagovornica.
Dok prolazimo kroz možda i najduži toplotni talas u istoriji naše zemlje, zaključuju iz Solidarne kuhinje, nedostupnost vode je jedan od ključnih problema na kom treba da se radi.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare