Više od 80 univerzitetskih radnika i stručnjaka za obrazovanje, izdalo je saopštenje u kom navode da je odlukom o ranije završetku školske godine deci poslata poruka da im škola u suštini nije ni potrebna, čime je po ko zna koji put, narušeno poverenje u obrazovni sistem.
Vanredna profesorka Filozofskog fakulteta Dragica Pavlović Babić kaže da su morali da reaguju na ovakvu odluku.
„Jer zaista ne bi bilo pristojno ćutati, bilo bi pravo pitanje da smo prećutali, zašto smo ćutali. Uprkos tome što i u poslednjih mesec dana, a i u dužem periodu pre toga, imamo mnogo eksperimenata u oblasti obrazovanja, i pored svega toga, ovo je odluka koja je uspela da nas iznenadi, jer je to bilo toliko neočekivano, nepripremljeno i bez valjanog razloga, makar mi nismo čuli taj razlog, čekali smo uputstvo koje je išlo prema školama, ali ni toga nije bilo“, kaže ona.
Njen kolega sa fakulteta docent Vladeta Milin kaže da postoji čitav niz stvari koje su ih zatekle i zbunile.
„Niz problema koji prepoznajemo, jedan je i pitanje participativnosti, transparentnosti, ne znamo ko je doneo odluku, da li je ta odluka bila promišljena ili pripremljena, dobijamo reakcije da su i nastavnici zatečeni, zbunjeni, čitav niz koraka koji se obično predviđaju kada se donose odluke u oblasti obrazovne politike, ovde su preskočeni“, kaže on.
Jasno je, dodaje, „da je ova tragedija poremetila sve“.
„Svi smo povišenih emocija, nije lako snaći se, obrazovni sistem je zaista glomazan sistem, koji traži vrlo pažljivo, brižljivo vođenje, usmeravanje, podršku, ova odluka koliko god da je bila podstaknuta humanim razlozima, ne bi smela da se predstavlja i donosi na ovaj način“, kaže on.
Pavlović Babić se osvrnula na tvrdnje iz saopštenja univerzitetskih radnika i stručnjaka za obrazovanje da je „škola nepotrebna“.
Pročitajte još
„Ako možete da je ukidate tako jednom odlukom i kažete ‘evo od sutra prekosutra škola nam ne treba, bolje da deca budu negde drugde’, znači da vi ne računate na to da škola ima kapacitet da tu decu podrži, da im napravi neki smisleni okvir u kome će i da razumeju situaciju u kojoj smo se našli sada, i da imaju okvir za životni period. Oni idu u školu u najeksplozivnijem periodu svog rasta, ovde su više izazvani naši emocionalni i socijalni kapaciteti da razumemo tu situaciju, škola mora da bude sredina koja će to da podrži, objasni, uvede neke mehanizme… Ne mislimo da je tragično što nećemo završiti dve lekcije iz biologije i hemije, nego što imate potrebu za podrškom i škola je pravo mesto“, kaže.
Milin podseća da je u odluci navedeno da je obavezna nastava završena.
„Nastava je najveći, najznačajniji deo rada u školi, kada je obustavite bez pripreme, bez najave, bez plana, zaista napravite veliki potres, ja kao pedagog, ne bih rekao da je gradivo najvažnije, i vaspitna funkcija škole je dosta zanemarena, na tome treba pažljivije raditi. Odluka je doneta u najboljem interesu učenika, zarad dobrobiti dece, ali kao da se šalje poruka da nastava nije u dobrobiti učenika“, kaže on.
Pavlović Babić kaže da je škola trebalo da stane 3. maja.
„U tom trenutku svi smo stali, jer ovo je ispunilo naše živote od prvog do poslednjeg minuta, škola je trebalo da stane. Škole u Sloveniji su čitav jedan dan govorile o ovoj temi. Naša deca su išla u školu odmah sutradan, deca iz Ribnikara dva dana posle toga, a onda smo imali neki period može ko hoće, ko neće ne mora“, kaže ona.
Ona naglašava da nije ista odluka o prekidu škole posle mesec dana i ono što bi bilo da se reagovalo tog istog trenutka.
„Tada je trebalo. Desila nam se strašna lekcija, koja je napravila koheziju među nama. Svi smo stali pred tim i kao stručnjaci, radne grupe, vladina tela, mi ne znamo to, treba da učimo, razumemo, vidimo iskustva…“, kaže ona.
Mišljenja je da bi škole trebalo da imaju veći stepen autonomije.
„Ne da čekamo odozgo odluku, već škola da se osloni na svoje kapacitete“, kaže.
Ona misli da se poverenje tokom leta ne može vratiti.
„Pogotovo ako se ništa neće dogoditi, ako se leto iskoristi da stavimo priču sa školom ad akta a onda prvog septembra osvanemo tako što ćemo zaboraviti sve što je bilo. Desila nam se neka lekcija, to znači da joj nismo posvetili dužnu pažnju, nismo je savladali, nije bila u planu i programu, ali kad se već desila, trebalo je nešto iz nje da naučimo. Jesmo li iz korone išta naučili? Mi smo prošli kroz to, a kao da nismo“, kaže.
Milin kaže da ako se ne pripremimo za septembar, onda nismo dorasli ovom trenutku i ovom zadatku.
„Nama je nastava, školstvo, to nam je resurs, to nam je potencijal, imamo tim za obrazovanje na Filozofskom fakultetu, tu se uključuju i studenti, imaju potrebu da se angažuju, pomognu… Moramo da negujemo one male inicijative, kao što su se srednjoškolci javili, ove impulse od đaka, roditelja, nastavnika, stručnjaka, koji su konstruktivni, to je ono na čemu moramo da gradimo tu promenu“, kaže on.
Povezane vesti
Pavlović Babić se osrvnula i na smenu u Ministarstvu prosvete.
„Mi čekamo Dositeja da nam se ponovo javi međ’ Srbima. Da se pojavi jedan takav. On pre svega, svaki novi ministar mora da nauči o sistemu, mora da nauči o obrazovanju. Mi imamo obrazovne nauke, bavimo se naukom o obrazovanju, služi tome da pomogne obrazovnom sistemu, tu smo, sa svim svojim znanjima, ali ministar mora da bude broj jedan kao i u donošenju odluka“, kaže ona.
Komentari ()
Vidi sve komentare