Profesor Nenad Fric rekao je da "model sa FON-a" oni primenjuju na Građevinskom fakultetu od prvog dana blokade.

"Naši studenti na jednom od prvih plenuma doneli odluku da omoguće svojim kolegama, kojima je do završetka studija ostao samo završni rad, da brane diplomske, master radove i doktorske disertacije. Desetine, ako ne i stotine radova su odbranjene u prethodnih nekoliko meseci. I svega ovoga zaključujem da vlast isključivo zanima da što veći broj fakulteta kaže da se vraća na nastavu, bez obzira kako ta nastava izgleda i kakvu će korist studenti imati od nje", zaključio je profesor.

Profesor Fric je naveo da studenti i profesori na Građevinskom fakultetu imaju jako dobru saradnju i veliko međusobno poverenje, iako se vlast trudi da razbije jedinstvo u akademskoj zajednici.

"Sad se vrši pritisak i na maturante i na njihove roditelje, tako što se kalkuliše sa upisnim kvotama. Bio sam prodekan za nastavu šest godina i ne pamtim situaciju da Vlada nije donela u aprilu odluku o broju slobodnih mesta na budžetu, i da je Univerzitet za prvi maj nije raspisao konkurs. Imate narativ da će biti manje interesovanje zbog situacije na univerzitetima. Ja sam siguran da srednjoškolci i njihovi roditelji prepoznaju ovu borbu, i dele ove vrednosti, i da će interesovanje biti veće nego ikad", rekao je on.

"Spašavanje školske godine - na štetu studenata"

Profesor je dodao da rešenja za postojeću situaciju ima mnogo.

"Lično mi smeta narativ u smislu 'spašavanja školske godine'. Kada nešto spašavate, to podrazumeva niz vanrednih mera koje su po pravilu na štetu studenata. Meni nije problem da deponujem svoj materijal na platformu za učenje, ali student nema aktivnu nastavu. Meni nije problem da radim subotom i nedeljom, ali će student dolaziti svaki dan po osam do 10 sati. Meni nije problem da se skrati ispitni rok sa 11 na pet dana, ali to vreme je potrebno studentu da uči. Ne bih voleo da učestvujem u takvoj vrsti spašavanja školske godine, koja će se postići kompromisima koji su isključivo na štetu studenta", istakao je profesor.

Mogući modeli za studente i brucoše

Veruje da bi veliki broj fakulteta mogao da usvoji model po kome bi se dve školske godine proglasile za jednu.

"Studenti bi zadržali status i privlegije koji trenutno imaju. Tražimo način da im dodelimo još neke dodatne privilegije", objasnio je.

Na taj bi se način, dodaje, oslobodio prostor za brucoše.

"Poslednje tri godine broj mesta u studentskim domovima za brucoše je 1.200. Broj mesta koje se izdaju po ekonomskoj ceni je najmanje 900 - dakle ima mesta i za brucoše u domovima", dodao je.

Kada je reč o državnoj maturi, dodaje da su na Građevinskom fakultetu uporedili rang liste sa i bez prijemnog ispita i da je poklapanje bilo oko 80 odsto.

"Mislim da za nas ne bi bio nikakav problem da upišemo jednu generaciju na Građevinski fakultet bez prijemnog ispita. Dakle, ako bi nastava počela sutra, hajde da im damo ispitne rokove do kraja školskih godina. Ima niz načina koji mogu da se primene, ukoliko postoji dobra volja", rekao je profesor.

Poručio je roditeljima i studentima da na Univerzitetu ima dovoljno mudrih ljudi koji vode računa o interesu svih, koji mogu da predlože i druge modele, ali da "stavljanje materijala na platformu, nema nikakve veze sa pravom nastavom".

"Kakvu podršku uživaju Margareta Smiljanić ili rektor Medić?"

Upitan da li tu "dobru volju" vidi u formiranju Vladine radne grupe, profesor Fric kaže da ga je agenda te radne grupe razočarala.

"Mogu da postavim pitanje je kredibiliteta određenih članova te grupe. Voleo bih da znam koliko podršku uživa Margareta Smiljanić na mestu predsednice SKONS-a. Mi smo sprovodili izbore za predstavnika Građanskog fakulteta u Studentskom parlamentu u Beogradu, gde je koleginica bila ceo dan s nama. Ja znam kako je to izgledalo. Voleo bih da znam koliku podršku uživa. Profesor Medić je uspeo da postigne da sve članice univerziteta izglasaju zahtev za njegovu smenu pre tri meseca. On je i dalje rektor, samo zato što nije sazvao sednicu Saveta na kojoj bi bio smenjen", naveo je profesor.

"Istorija pamti"

Ako rektor Vladan Đokić odluči da učestvuje u radu te radne grupe, profesor Fric je siguran da će on dati sve od sebe da izbori maksimum i najbolje za svoje studente i za svoj Univerzitet.

"Nije to učešće samo u nekoj radnoj grupi. Ovo je sad učešće u istoriji. U akademskoj zajednici, posle 30 godina, svi znaju šta je Šešeljev zakon. I svi znaju kako su se prema tom zakonu, na primer, na Pravnom fakultetu odnosili profesor Antić ili profesorka Vesna Rakić-Vodinelić. Ili na Tehničkom fakultetu profesor Teodosić ili profesorka Srbijanka Turajlić", zaključio je on.

"U biografiji više afera nego rečenica"

On je apelovao na Tužilaštvo da profesorku Mariju Vasić i ostale aktiviste, kao i njegovog kolegu Milana Spremića i pritvorene inženjere da se brane sa slobode.

Dodao je da nije imamo nikavu dilemu da li podržati studente.

"Mi da smo nešto znali kao generacija, ne bismo dozvolili da nam sudbinu rešavaju ljudi koji svojim biografijama imaju više afera nego rečenica", zaključio je on.