Skroza: Vlasti su toliko beskrupulozne u lažima, da se možeš boriti – samo šalom

Vesti 07. dec 202222:3411 komentara
Izvor: N1

"Mrak na N1 i Nova S ilustrativno je pokazao kako bi izgledalo društvo bez kritičkih medija", kazala je novinarka Tamara Skroza. "Kada sam videla da nema programa, mislila sam da je neka tragedija, da je neko upao kod vas i nešto vam nažao učinio. Ali smo vrlo brzo shvatili da je u pitanju protest. I to je shvatljivo, jer ko zna šta se dešava sa frekvencijama, sa sukobom SBB i MTS, tom je bilo sve jasno", rekla je Skroza u emisiji Newsnight.

„Prva asocijacija me je malo uplašila, nisam pomislila ni da je protest, nego da je neko upao i neko vam nešto nažao učinio. Imala sma najmonstruozniju viziju, misila sam da je neka tragedija. Ali smo vrlo brzo shvatili da je u pitanju protest“, rekla je Skroza.

POVEZANE VESTI

A i druga asocijacija, dodala je, bila je užas i horor – samo na drugom nivou.

„Mislim da je vrlo ilustrativno nekako pokazano kako to izgleda, mada – mala primedba, nisu slobodni mediji samo mediji koji su zamračili ekrane, ima nas još. Ali je to bila ilustracija kako bi bilo da svi mi nestanemo“, navela je.

A kako bi bilo?

„Prvo bi bilo dosadno, a kasnije tragično. Noć pošto je počeo taj protest, prvo, program, bez jutarnjeg programa, uz šta da pijem kafu, nemaš vesti, neki kanale ja ne mogu da gledam ujutru, nemaš pravu sliku realnosti… Drugo, potencijalno je horor, ali to mi svi znamo. Mi svi u tom našem mehuriću, novinari koji rade u profesionalnim medijima, mi to znamo… Ne znam šta se u drugom svetu dešava, sve sam manje zainteresovana da vidim šta se tamo dešava“, iskrena je Skroza.

Prema njenim rečima, ukoliko bi društvo ostalo bez slobodnih medija, živeli bismo Orvelovu „1984“.

„Većina ljudi koji misle kritički ne bi pali pod uticaj, ali bi pali novi ljudi, koji ne znaju šta je laž, manipulacija, koji se ne sećaju Slobe, Vučića, koji ne znaju da nešto drugo postoji. I drugo, ima jako mnogo ljudi koji su medijski nepismeni. Mi smo već sada društvo u raspadu, ukoliko bi se svi ti ventili zatvorili, to bi bile razvaline tog društva“, naglasila je Skroza.

Predsednica REM-a Olivera Zekić na primedbe o probijenim rokovima za petu frekvenciju odgovara da nikakav zakonski rok za dodelu pete frekvencije ne postoji. Kako se boriti protiv netačnih informacija?

„Ja ne verujem da ću da izgovorim, ali samo šalom i zezanjem, nema drugog oružja. Neprijatelj je toliko beskrupulozan i bezobrazan u svojim lažima, toliko nipodaštava drugu stranu, da nema drugog oruđa. REM od 2003. godine nikada nije bio nezavisno telo, imalo je manju ili veću slobodu, ali nikada nije bilo nezavisno. U poslednjih 10 godina apsolutno radi po diktatu vladajuće elite. Mi pričamo o rokovima, petoj frekvenciji, šta je rekla Zekić, Mitrović, ja se sprdam s tim“, izjavila je gošća N1.

Društvenu realnost, pa i medijsku, Skroza naziva „velikim prividom“.

„Sami sebe degradiramo ako ozbiljno pristupamo toj stvari, oslanjamo se na neko pravo i pravde. Nema prava i pravde, gaziće nas dok su tu“, rekla je.

U Skupštini nova lica

Komentarišući raspravu u Skupštini Srbije, Skroza kaže da je u tim prenosima videla „neka nova lica“.

„Meni je zanimljiv ovaj saziv jer sam otkrila nova lica, nove pojave na političkom nebu, mlade ljude koji imaju šta da kažu… Njihovo delovanje nema nekog efekta za sada, ali gajim nadu da će ih ljudi primetiti i reći – vidi, govore argumentovano, novi su… Ja imam neku dozu optimizma koja me drži u životu i profesiji, možda se neće primetiti još, ali posle godinu-dve slušanja tih ljudi u parlamentu, možda se nešto promeni“, ocenila je.

Prst u oko Evropi

Imenovanje Aleksandra Vulina za šefa BIA, Skroza vidi kao „prst u oko Evropi“.

„I Evropi i ljudima koji se ovde zalažu za vladavinu prava i zdravom razumu. Ana Brnabić je to obrazložila da su razni pritisci naterali Vučića da se zainati i imenuje Vulina. Ako je to obrazloženje, mislim da smo mi u još većem problemu“, rekla je.

Skroza je jedna od ovogodišnjih dobitnika nagrade „Srđan Aleksić“.

„Kada te nagrade za poštovanje bazičnih vrednosti, to ima posebnu težinu. Posebno kad nagrada nosi ime čoveka koji je dao svoj život braneći svog druga druge veroispovesti u onim vremenima“, rekla je.

A na pitanje ima li nade za mlade novinare, kaže:

„Mlade novinare nema ko da nauči, stare više nije briga, a srednje generacije su se nekako uklopile… Nestala je nekako strast za obavljanje posla. Generalno, nema strasti, strast je incident i nešto što se negativno boduje, a ustvari je jako bitan element profesije“.

Pogledajte gostovanje u emisiji Newsnight:

Komentari

Vaš komentar